Prenosimo izvestaj FHP Kosovo: Bivši srpski policajac oslobođen optužbi za ratne zločine po jednoj od optužnica

Međunarodno pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë, kojim je predsedavao sudija Dariusz Sielicki¹, nakon glavnog pretresa u predmetu Tužilac protiv Zorana Vukotića (Vukotić II) pokrenutog po optužnici Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova od 16. maja 2017. godine (09/2014), oslobodilo je optuženog Vukotića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva² po trima tačkama optužnice, odbacujući optužnicu po kojoj je ovaj bivši rezervista srpske policije ubio četvoricu kosovskih Albanaca, kao i zlostavljao i opljačkao druge albanske civile.

Optuženom Vukotiću je optužnica stavila na teret da je:

• u saučesništvu sa identifikovanim počiniocem³, za vreme oružanog sukoba na Kosovu, 5. maja 1999. godine, u Vučitrnu/Vushtrri (ulica Emin Duraku, sada ulica Haxhi Zeka), u svojstvu rezerviste srpske policije, vatrenim oružjem lišio života četvoricu albanskih civila: Envera Rrustolli, Hamdija Fazliu, Abdullaha Fazliu i Fahredina Fazliu;
• fizički zlostavljao i povredio telesni integritet, kao i fizičko i mentalno zdravlje civila: Sanija Fazliu, Fikrije Shaqiri, Vehbi Xhema, Zejnepe Xhema, Nexhmi Xhema, Besart Xhema, Zelihe Xhema, Behare Pllana, Luljete Rashica, Gani Maxherra, Halim Maxherra, Gazmend Shabani, Ahmet Sahiti, Skender Shabani, Bejtë Osmani, Shukrije Osmani i Faik Musa;
• oduzeo veće novčane iznose, nakit i druge vredne predmete od civila: Vehbi, Nexhmi i Zejnepe Xhema, Bejta i Shukrije Osmani, Beqir, Ukshin i Faik Musa.

Nezadovoljne stranke imaju pravo žalbe na presudu.

Za vreme odvijanja glavnog pretresa optuženi se nalazio u pritvoru na osnovu rešenja donetog u postupku koji se protiv njega odvija po drugoj optužnici. Krivični postupak po ovoj optužnici je u završnoj fazi i do kraja ovog meseca očekuje se objavljivanje presude pretresnog veća.

Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) je redovno pratio ovo suđenje tokom celog njegovog toka.

Službena istraga, koju Specijalno tužilaštvo pokrenulo 30. maja 2014. godine u odnosu na pomenute optužbe, zbog nedostupnosti optuženog organima gonjenja Kosova bila je u nekoliko navrata obustavljana i ponovo otvarana. Tek nakon Vukotićevog hapšenja u Crnoj Gori i njegovog izručenja kosovskim organima gonjenja (a nakon pribavljanja saglasnosti za odvijanje postupka protiv optuženog od 8. marta 2017. godine), sprovedena je istraga u ovom predmetu i 16. maja iste godine podignuta je optužnica kojom su optuženom stavljene na teret pomenute optužbe. Optužnica je podignuta od strane mešovitog (međunarodnog i domaćeg⁴) tima tužilaca Specijalnog tužilaštva Kosova. Optužnicu je u toku pretresa uglavnom zastupao međunarodni tužilac Paul Flynn, koji nije bio i njen autor. Ova koordinacija između domaćeg i međunarodnog tužioca odvijala se nakon početka prenosa EULEKS-ovih nadležnosti na domaće nosioce pravosudnih funkcija.

akon pozitivnog okončanja postupka ocene optužnice, glavni pretres u predmetu Tužilac protiv Zorana Vukotića otvoren je 11. januara 2018. godine. Po odluci Sudskog Saveta Kosova pretres se odvijao pred međunarodnim pretresnim većem. Pretres je bio otvoren za javnost. U njegovom toku saslušano je devetnaest (19) svedoka predloženih od strane tužilaštva. Jedan svedok tužilaštva bio je po službenoj dužnosti ponovo pozvan od strane sudskog veća da iznese pojedina pojašnjenja. Po predlogu odbrane saslušan je samo jedan svedok. Ovaj svedok je bio predložen od strane tužilaštva kao svedok, ali se u toku postupka odustalo od njegovog iskaza. Svi svedoci su svedočili javno. Tokom pretresa, optuženi je izneo svoju odbranu pred pretresnim većem a stranke u postupku su iznele završne argumente.

Obrazloženje oslobađajuće presude

U obrazloženju oslobađajuće presude, predsednik veća je naveo da dokazima izvedenim u toku glavnog pretresa nije van svake sumnje utvrđena odgovornost optuženog što je, prema njemu, fundamentalni princip svakog civilizovanog pravosudnog sistema. Prema njemu, pretresno veće je na osnovu izvedenih dokaza utvrdilo van svake sumnje da se nečovečni zločin, koji je optužnica stavila na teret Vukotiću, dogodio 5. maja 1999. godine, ali da postoje ogromne sumnje oko identiteta optuženog. Prema sudu, nepouzdano činjenično stanje u vezi eventualne odgovornosti optuženog došlo je kao rezultat svedočenja koja su svedoci izneli pred sudom. Prema stanovištu suda, nije postojala namera svedoka da prevare sud, niti da izmišljaju činjenice, ali se ipak na osnovu njihovih iskaza ukazala sumnja u njihovu identifikaciju počinilaca.

Jedan od svedoka, koji je optuženog Vukotića, kao i njegovog oca, poznavao pre oružanog sukoba na Kosovu, pred većem je potvrdio da optuženi kritičnog dana nije bio na mestu događaja. Namera svedoka nije bila da obezbedi alibi optuženom, jer je takođe govorio o drugim nezakonitim radnjama optuženog u gradu tokom kritičnog perioda. Ovaj svedok je bio detaljno saslušan od strane suda. On je pred većem potvrdio njegov raniji iskaz koji se odnosio na stravično delo četvorostrukog ubistva civila.

U prilog oslobađajuće odluke, sud je izneo pojedine kontradiktornosti u iskazima drugih svedoka, koje su doprinele odbijanju optužbi na teret Vukotića. Sud nije prihvatio kao ubedljive tvrdnje jednog svedoka optužbe da je optuženog poznavao iz osnovne škole, s obzirom da razlika u godinama između njih je od pet

(5) godina. Sud takođe nije prihvatio kao osnovane tvrdnje ovog svedoka da je optuženog poznavao pre oružanog sukoba, da ga je viđao u gradu u kojem su zajedno živeli, kao i mogućnost da ga je viđao u njihovoj ćevabdžinici, jer prema sudu drugi svedok je kritičnog dana počinioca zločina u kući Fazliu video neposredno pre zločina u svojoj kući, iz neposredne blizine, tvrdeći da počinilac nije Vukotić.

Ocene FHP Kosovo

Utisak FHP Kosovo je da su svedoci pred sudom koherentno predstavili događaj, ali je bilo neslaganja u njihovim iskazima. To nije neobično imajući u vidu vremenski period koji je protekao od kritičnog događaja.

FHP Kosovo je uočio da u iskazima svedoka saslušanih u toku glavnog pretresa postoje određena odstupanja u vezi sa istim događajem, kao i u poređenju sa iskazima jednog svedoka iz različitih faza postupka. Svedoci saslušani u toku glavnog pretresa su uglavnom bili i žrtve traumatičnog zločina koji se dogodio 5. maja 1999. godine. Neki od njih i danas trpe posledice zločina, što je verovatno imalo uticaja na njihovu percepciju događaja koji su lično preživeli.

Na kraju prvostepenog suđenja, sud je neosporno konstatovao da se zločin dogodio petog maja 1999. godine, ali nije uspeo da utvrdi odgovornost za njega. Ostao je tako nerasvetljen jedan stravični događaj u kući porodice Fazliu, odnosno u sobi mladog bračnog para koji je očekivao prinovu. Tokom kritičnog događaja, jedan član bračnog para i još dvoje članova njihove porodice su lišeni života, kao i njihov komšija, koji je u tom momentu došao u njihovu kuću sa namerom da počiniocima ponudi novac u zamenu za ljudske živote svojih komšija i spasi ih sigurne smrti. Odgovornost nije utvrđena ni za zlostavljanje i pljačkanje velikog broja albanskih civila. Gotovo dve decenije nakon što se zločin dogodio, kako pamćenje bledi i nestaje, postavlja se pitanje da li će pravda ikad biti zadovoljena u ovom slučaju. Ohrabrujuća poruka nije upućena ni porodicama žrtava, jer one teško mogu računati da će ikada ostvariti svoje pravo na pravdu.

Pitanje koje za sada ostaje bez odgovora, ali koje treba da reši drugostepeni sud je da li je pretresno veće Osnovnog suda u Mitrovici/Mitrovicë moglo da donese drugačiju odluku na osnovu postojećih dokaza? Još važnije pitanje i dilema koja se otvara nakon okončanja prvostepenog suđenja je da li su istražni organi mogli bolje da sprovedu istražni postupak, pribave više dokaza na osnovu kojih bi sud mogao van svake sumnje da utvrditi ko je počinilac ovog stravičnog zločina ili utvrde još u istrazi da postoje kontradiktornosti među dokazima, odnosno iskazima svedoka oko eventualne Vukotićeve krivice. Jer, ipak mesto zločina se nalazi u malom gradiću gde svako svakog poznaje i gde barem autentična identifikacija ne bi trebala da predstavlja problem za istragu.

FHP Kosovo ocenjuje da je međunarodno pretresno veće postupak vodilo profesionalno poštujući sve standarde za fer i pravično suđenje. Strankama u postupku bilo je omogućeno korišćenje svih prava predviđenih Zakonikom o krivičnom postupku. Takođe, za pohvalu je da je sud imao aktivnu ulogu u razjašnjenju specifičnih okolnosti ili razjašnjavanja nejasnoća.

FHP Kosovo pozdravlja pozitivan primer međunarodne pravne pomoći, koji je u ovom slučaju ostvaren između pravosudnih organa Kosova i Crne Gore. U interesu pravde, saradnju ove vrste nužno je uspostaviti između Kosova i Srbije. Na primer, dokazi izvedeni u toku ovog postupka jasno su ukazali na jednog drugog mogućeg počinioca zločina od 5. maja 1999. godine, ali on trenutno nije dostupan pravosudnim organima Kosova, a velika je verovatnoća da se on nalazi u Srbiji. Žrtve, odnosno njihove porodice, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, zaslužuju da dobiju odgovor o tome ko je odgovoran za njihove patnje i stradanje.

1. Članovi pretresnog veća sudije Arnout Louter i Radostin Petrov.
2. Predviđenim i kažnjivim članom 142. u vezi sa stavom 22. KZ SFRJ, analogno zajedničkom članu 3(1a) Ženevskih konvencija, takođe predviđenim članovima 152. (stavovi 1 i 2.1) i 153. (stav 1, u vezi sa stavom 2, u vezi sa članom 31) KZRK.
3. Nije dostupan kosovskim organima gonjenja.
4. Charles Hardaway i Elez Blakaj.