Dodeljene diplome IV generaciji Regionalne škole za tranzicionu pravdu – Dijalog mladih kao preduslov pomirenja
U biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je 22. oktobra 2015. godine debata o ulozi obrazovanja u suočavanju sa teretom nasilne prošlosti. U debati su učestvovale Sanja Petrović Todosijević, istoričarka iz Instituta za noviju istoriju Srbije, Daša Duhaček, profesorica na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, zamenica izvršne direktorke FHP-a Marijana Toma i polaznici četvrte generacije Regionalne škole tranzicione pravde. Na debati je bilo reči o odnosu obrazovnog sistema prema kršenjima ljudskih prava u prošlosti, kao i o ulozi mladih u procesima pomirenja i izvan institucionalnih platformi u pružanju podrške naporima da se o prošlosti uči na osnovu utvrđenih činjenica.
Učesnice su ocenile da je u post-jugoslovenskim državama danas rasprostranjena skepsa prema formalnom obrazovanju, što je posledica jednog šireg nepoverenja u institucije sistema. U vezi sa nedavnim iskustvom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, formalno obrazovanje sadrži veoma problematične sadržaje, ali i veoma opasna tumačenja događaja. Ova tumačenja su najuočljivija u udžbenicima istorije, a dobar primer kako se institucije odnose prema njima daju analize sadržaja udžbenika. Naime, uprkos tome što ove analize ukazuju na nedostatke obrazovnih sadržaja, njihove preporuke nikada ne postaju deo zvaničnih politika. Štaviše, nove političke elite neguju anahron odnos prema prošlosti, oportunistički se priklanjajući i fašizmu i antifašizmu, u skladu sa procenom šta je u datom trenutku politički korisnije.
Sa druge strane, u samom društvu vlada stanje poricanja u odnosu na činjenice o nedavnoj prošlosti: čak i one činjenice koje su već utvrđene i poznate poriču se ili relativizuju. Ovo govori o tome da istina šta se zaista dogodilo zanima veoma mali broj ljudi, te da je većina zainteresovana prevashodno za sopstvene percepcije o datim događajima. O tome svedoče i relevantna istraživanja. Sanja Petrović Todosijević je ukazala na rezultate jednog takvog istraživanja, koja su pokazala da mladi misle kako ne poznaju dobro istoriju, da ih istorija ni ne zanima – a naročito ne ona koja se odnosi na savremene događaje – te da veruju u mitske priče o pojedinim istorijskim događajima.
Iako formalno obrazovanje ima nezamenljivu ulogu u pružanju znanja mladim generacijama, učesnice su naglasile da se često zanemaruje činjenica da obrazovnu funkciju danas ne obavlja isključivo formalni obrazovni sistem, već da tu ulogu preuzimaju porodica, omladinske organizacije i nevladine organizacije. I tu se krije odgovor na pitanje šta uraditi kako bi se obrazovni sistem unapredio: neophodno je nastaviti sa sprovođenjem neformalnih obrazovnih programa, poput Regionalne škole tranzicione pravde, ali i konstantno vršiti pritisak na institucije sistema kako bi one na ispravan i činjenično utemeljen način ponudile mladima interpretaciju prošlih događaja, uloga i odgovornosti za njih. Sistem se mora naterati, odnosno motivisati da se promeni, a jedan od načina je pokretanjem široke debate – čak i u situacijama i periodima u kojima joj društveno-političke okolnosti ne idu u prilog.
Daša Duhaček je naglasila da je današnja klima, koja toleriše nasilan odnos prema pojedinim pojavama ili grupama, stvorena upravo zahvaljujući našem odnosu prema prošlosti. Institucije često ne žele da utvrde i saopšte činjenice, jer bi time izgubile manipulatorski potencijal.
Učesnici su zaključili da je ključni preduslov suočavanja sa prošlošću pokretanje dijaloga između novih generacija, naročito mladih koji su angažovani u državnim institucijama.
***
O važnosti međugeneracijskog dijaloga svedoče i polaznici Regionalne škole tranzicione pravde.
Branislav Vučinić iz Bosne i Hercegovine, zaposlen u Tužilaštvu za ratne zločine u Sarajevu, kao najupečatljiviji utisak sa Škole ističe upravo činjenicu da su mladi iz Hrvatske, BiH, Crne Gore, Srbije i sa Kosova pokazali da mogu zajedno da rade, druže se i razmenjuju ideje. On dodaje da je njemu lično Škola pomogla da nauči više o pojedinim događajima iz nedavnih oružanih sukoba i poručuje da je Škola pravi put za unapređivanje znanja o događajima iz prošlosti.
Seadu Bardhi će znanja, iskustva i prijateljstva stečena tokom Škole pomoći da svoj svakodnevni rad u Savetodavnom veću za zajednice pri kabinetu predsednice Kosova unapredi. On kao osnovnu prednost Škole ističe raznovrsnost tema i dobru pripremljenost predavača.
Ena Kerkez iz Apelacionog suda u Novom Sadu smatra da znanje koje Škola nudi može da dovede do izmene narativa o prošlosti, a time i do sveobuhvatnijeg procesa pomirenja. Znanje stečeno na Školi svaki polaznik moći će da primeni u okviru svakodnevnog komuniciranja u svojim zajednicama, što je samo po sebi veoma katarzičan vid delanja.
Jelenu Veletić iz Suda BiH iznenadio je nivo interesovanja koji je Škola probudila među 25 različitih mladih ljudi, dok je sama Škola prevazišla njena očekivanja u pogledu profesionalnog usavršavanja i znanja koje je stekla o događajima u regionu.
Andrija Jelkić iz Hrvatske ističe važnost učenja o prošlosti na temelju sudski utvrđenih činjenica, što je pristup koji nedostaje svim nacionalnim istoriografijama u regionu. Ovakav pristup po njemu oslobađa od nacionalizma i revizionizma. Zaključuje da mu je učenje o tranzicionoj pravdi pokazalo da je suočavanje sa prošlošću jedini ispravan lek za rane iz bliske prošlosti i recept za mirnu budućnost.
***
Debata je zatvorila četvrtu po redu Regionalnu školu tranzicione pravde, i nakon nje su svim polaznicima dodeljene diplome.
