Obezbediti smeštaj prinudno iseljenim Romima

Fond za humanitarno pravo (FHP) zahteva od nadležnih državnih organa da obezbede alternativni smeštaj za 52 romske porodice iz Radničke ulice u Beogradu, čije su bespravno podignute kuće srušene bagerima 19. maja 2003. godine na osnovu naloga građevinske inspekcije Opštine Čukarica.

U naselju u Radničkoj ulici živelo je 250 Roma, većinom izbeglih sa Kosova. Prema njihovim rečima, oni su tu došli s područja Kosovske Mitrovice i Peći nakon završetka NATO intervencije 1999. godine. Pošto im država nije obezbedila smeštaj, bili su primorani da sagrade divlje naselje. Neki žitelji naselja na Čukarici nisu uspeli da izvuku svoje stvari pre nego što su bageri, uz asistenciju policije, počeli da ruše njihove kuće. Pojedincima su ostala i dokumenta ispod ruševina, pošto rušenje nije obavljeno u njihovom prisustvu. Romi su većinu svojih stvari morali da iznesu na ulicu pokraj naselja, a opština Čukarica im je, tek na njihovo insistiranje, obezbedila samo jedan mali kamion za transportovanje nameštaja i ostale pokretne imovine. Raseljeni Romi nemaju alternativni smeštaj, niti mogu iz bezbednosnih razloga da se vrate u svoje srušene kuće na Kosovu.

Ragip Siljmoni (45) koji je u Beograd došao iz Kosovske Mitrovice, istraživaču FHP je rekao da je u Srbiju došao posle NATO intervencije. Kada je zatražio smeštaj, rečeno mu je da ga ne može dobiti i da moraju sami da se snalaze. Prema njegovim rečima, Srbima koji su u isto vreme dolazili sa Kosova država je obezbeđivala privremeni smeštaj. Njegova supruga, on i njihovo desetoro dece živeli su u divljem naselju  u improvizovanoj kući napravljenoj od kartona.

Međunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, čiji je potpisnik i Srbija i Crna Gora, garantuje svakom građaninu pravo na životni standard dovoljan za njega i njegovu porodicu, podrazumevajući tu i odgovorajuću ishranu, odevanje i stanovanje. Međunarodna konvencija o eliminisanju svih oblika rasne diskriminacije predviđa obavezu država potpisnica da eliminišu sve oblike rasne diskriminacije u pogledu uživanja građanskih, političkih, ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava. Naša država kao strana ugovornica dužna je da prilikom iseljenja preduzme sve odgovarajuće mere da bi osigurala adekvatan alternativni smeštaj ljudima koji to sami nisu u mogućnosti da urade.

Dodatne informacije: Milutin Krivokapić, tel/fax: 011/444-3944, 011/444-1487, e-mail: milutin.krivokapic@hlc.org.yu

Share