Nema istrage o mučenju hrvatskih zarobljenika u Nišu

Logori koji su u Srbiji postojali tokom ratova devedesetih najveća su tabu tema i to je velika mrlja na obrazu Srbije, rekla je u četvrtak uveče Sandra Orlović iz Fonda za humanitarno pravo na tribini „Suočavanja“, koju su u Nišu organizovali Alternativni kulturni centar i Medijski istraživački centar.

Povod za tribinu bilo je novinarsko istraživanje o logoru u Nišu, kroz koji je, prema podacima Hrvatske komisije za nestale i zatočene, prošlo skoro 500 ljudi. Na niškom groblju prošlog leta ekshumirano je deset tela od kojih je jedno identifikovano, a nalazilo se na spisku nestalih iz Hrvatske.

„U Niš su dolazili ljudi nakon pada Vukovara, svi svedoci kažu da je logor u Nišu bio pod zapovjedništvom Jugoslovenske narodne armije i svi se slažu da je niški logor bio najokrutniji, ne po uslovima u njemu, već po tretmanu koji su imali zarobljenici“, rekla je na tribini slobodna novinarka iz Zagreba Barbara Matejčić, koautorica teksta o niškom logoru.
Photo: deathroe.com

Hrvatska novinarka koja je razgovarala sa svedocima kaže da niko od njih nije uspeo da sazna imena odgovornih i stražara jer su se svi oslovljavali nadimcima iz akcionih filmova, što ona objašnjava pretpostavkom da su znali da bi jednom mogli da budu procesuirani.

„Nismo uspeli doći do imena odgovornih, ali se nadam da ćemo u nekom drugom istraživanju doći i do počinitelja“, navela je Matejčićeva. Krivična prijava o logorima u Srbiji tokom devedesetih godina nalazi se u Tužilaštvu za ratne zločine, ali postupak još nije pokrenut. Prijavu je podnelo udruženje „Vukovar 1991“ još u maju 2008. godine. „Kada je udruženje ‘Vukovar 1991’ podnosilo prijavu, tužilac Vladimir Vukčević nas je uveravao da tužilaštvo već radi na tom predmetu. Prosto je neverovatno da ni posle tri godine nije pokrenuta istraga“, rekla je Sandra Orlović. Ona je istakla činjenicu i da su pred srpskim sudovima do sada odgovarala samo dva oficira nekadašnje JNA, od kojih je jedan oslobođen optužbi. „Postoji bojazan i zadrška Tužilaštva za ratne zločine kada je reč o visokim oficirima vojske. Tužilaštvo neće postupiti po krivičnoj prijavi udruženja ‘Vukovar 1991’ ako ne bude pritiska javnosti“, rekla je ona.

Sandra Orlović je ukazala i na to da je argument onih koji negiraju postojanje logora u Srbiji taj da se ne može kao jedini dokaz za postojanje logora i tretman u njima koristiti samo izjava svedoka, ali je podsetila na presude pred Haškim tribunalom za logore u Omarskoj i Trnopolju u Bosni, u kojima su kao dokaz upravo korišćene izjave svedoka. „U slučajevima ratnih zločina svedoci su najvažniji“, rekla je Orlovićeva.

Zoran Šangut, koji je danas predsednik udruženja „Vukovar 1991“, a koji je imao 21 godinu kada je uhapšen, ukupno je proveo 130 dana u logorima u Stajićevu, Nišu i Sremskoj Mitrovici tokom 1991. i 1992. godine. „U niškom zatvoru tukli su nas šakama, čizmama, palicama, a najžešće na dan kada su prve zemlje službeno priznale nezavisnost Hrvatske – mnogi su pali u nesvest od batina i bilo je mnogo krvi po hodnicima“, rekao je Šangut, koji se u razgovor uključio video-linkom. „Najteže je bilo onima koji bi dospjeli u samicu. Morali su cijeli dan i noć, nikako odjeveni, zimi stajati bosi na betonu uz otvorene prozore. Među stražarima je bilo i časnih i poštenih ljudi, ali na našu nesreću, i što danas predstavlja veliki teret za Srbiju, bilo je dosta onih koji su tukli, mučili i zlostavljali zarobljnike. U samom Nišu čuvala nas je mlada vojska i tukli su nas skoro svaki dan“, rekao je Šangut. On je izrazio nadu da će posle trilaterarnog sastanka predsednika Srbije i premijera Hrvatske i Slovenije, koji se održava u petak u Smederevu, verovatno sledeće nedelje državni tužilac Hrvatske dostaviti optužnicu protiv oficira JNA Aleksandra Vasiljevića i Miroslava Živanovića protiv kojih je hrvatsko tužilaštvo podiglo optužnicu za logore.

Tribina u niškom Medija centru, na kojoj je moderator bio novinar BIRN-a Slobodan Georgijev, protekla je uz slabo interesovanje medija i javnosti.

Tekst preuzet sa e-novina