Dokumentarni film Fonda za humanitarno pravo – Škorpioni, spomenar

„U stvari, to je bila ta jačina Škorpiona, zato što smo svi bili rodbinski vezani. […] Rodbinski smo bili vezani i po tome što smo živeli jedan pored drugog i zajedno se školovali.” – kaže Duško Kosanović – Sova, bivši pripadnik Škorpiona.

Prema tom obrascu formiraju se lokalne milicije širom sveta. No, kad država počne da ih upotrebljava za vršenje nasilja nad stanovništvom, te milicije prestaju da budu paravojne formacije i postaju oruđe državnih programa osvajanja, pacifikacije, okupacije i egzekucije, često zadužene za poslove koje redovna vojska i policija nisu spremne da obave. U službi države nemaju veliku slobodu odlučivanja. Ali su relativno dobro plaćeni za svoj „patriotizam“ i to je uvek i svugde bivalo dovoljno da ih zadrži u službi i da obezbedi priliv novih dobrovoljaca.

O zločinima koje su u službi države počinili Sova kaže: „Treba da se osudi taj genocid koji se desio, u stvari ta ubistva tih šest muslimanskih civila. Ja bih rekao da je to palo sve na Škorpione, ali u stvari, vidi se iz suđenja i zna se da u stvari nije ni komandant Boco, a i Škorpioni su sada šikanirani i najveći su krivci svega toga, a u stvari tu postoji neko drugi ko je rukovodio tom akcijom i ko je napravio te propuste i ko je u stvari pravi krivac tog dešavanja koje se desilo.“

Odlazili su da ratuju daleko od svojih mesta, u Bosnu, na Kosovo. Goran Stoparić, takođe bivši Škorpion, kaže: „Kasnije je sve to postalo kao neka droga opojna, što posle čovek ne može da se izvuče iz toga. I kad rešiš da ne ideš, neki te prijatelj nazove, ti kažeš neću ići na taj teren, ali on onda alarmira drugih pet, i ovamo-onamo i uvek odeš.“

Pomoću iskaza bivših pripadnika i materijala koji je tokom svojih operacija snimila sama jedinica, ovaj film prikazuje funkcionisanje tipične ratne formacije koju je organizovala služba bezbednosti u svrhu obavljanja prljavih poslova u ratu na Balkanu. Ovo je primer prakse koja decenijama buja od Balkana do Darfura, u gotovo pola sveta. To je, takođe, pokušaj osvetljavanja lične, intimne strane zločina.

Film je realizovan zahvaljujući finansijskoj podršci Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), S.A.D, i Švedskog helsinškog komiteta za ljudska prava (SHC), Švedska.

U filmu su korišćeni arhivski materijali Fonda za humanitarno pravo, Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju, kao i materijal koji su snimili Škorpioni.

Film je prvi put prikazan 10. aprila 2007. godine, na dan kad je Veće za ratne zločine Okružnog suda u Beogradu izreklo presudu Škorpionima za zločin u Trnovu.