Novinari bez zaštite od pretnji političara

Fond za humanitarno pravo (FHP) izražava veliku zabrinutost zbog nereagovanja nadležnih državnih organa i političkih partija na nasilničko i neprimereno ponašanje predsednika Nove Srbije i gradonačelnika Čačka Velimira Ilića.

Velimir Ilić otvoreno preti novinarima koji u javnost iznose podatke o njegovoj povezanosti sa sumnjivim poslovima. Novinaru magazina “Duga” Želimiru Markoviću i njegovoj porodici pretio je u nekoliko navrata.

Nakon što je Marković u maju 2001. godine u “Dugi” objavio tekst o pogibiji radnika i švercu baruta za Rumuniju iz fabrika “Milan Blagojević” iz Lučana, na mobilni telefon nekoliko puta ga je zvao Velimir Ilić i uz uvrede i psovke pretio mu da će “ubiti i uništiti” njega i njegovu porodicu ukoliko nastavi da istražuje poslovanje fabrike u Lučanima.

U prisustvu Markovićevih kolega iz redakcije, Velimir Ilić mu je uz psovke govorio: “Idiote, kretenu, bitango, ubiću te! Koga ti da prozivaš! Ti ćeš da diraš mog Radoša Milovanovića (direktor fabrike) i Ivana Đokića (general Vojske Jugoslavije). To su moji ljudi, ko njih pipne, kao da je napao na mene.”

Želimir Marković rekao je 15. novembra ove godine FHP-u da skoro svake noći dobija anonimne telefonske pozive i da on i njegova porodica takve stvari već posmatraju kao normalnu pojavu.

Zbog teksta u “Dugi”, Radoš Milovanović podneo je Drugom opštinskom sudu u Beogradu tužbu za naknadu štete protiv Markovića. Kasnije je Milovanović protiv novinara Markovića podneo privatnu tužbu za krivično delo klevete. Prema Markovićevima rečima, do sada nije dobio nikakav sudski poziv.

U 4.30 ujutro 12. novembra 2002. godine na vrata stana Želimira Markovića lupala su dvojica policajca. Kad im je otvorio i pitao ih u čemu je problem, policajci su mu odgovorili da krene s njima i da će mu sve biti objašnjeno. Marković je odbio da sa takvim obrazloženjem pođe sa policajcima, ali je pristao nakon što mu je jedan rekao: “Hoćeš da izvadimo palice, da te vežemo i da te nosimo.”

Markovića su zadržali u stanici policije na Čukarici četiri sata, pre no što su ga sproveli u Drugi opštinski sud gde mu je rečeno da je priveden jer se navodno ne odaziva na sudske pozive zbog teksta u “Dugi”.

Policija u slučaju Želimira Markovića nije poštovala Zakonik o krivičnom postupku koji joj izričito nalaže da preda građaninu naredbu za dovođenje pred sud. Zbog nezakonitog postupanja policije i ugrožavanja slobode informisanja, protestovalo je i Nezavisno udruženja novinara Srbije.

Želimir Marković nije jedini novinar prema kome se Velimir Ilić nasilnički ponaša zbog pisanja o njegovom poslovanju ili političkim aktivnostima.

Velimir Ilić je na optužbe da je odgovoran za razbijanje prozora na prostorijama Radija Ozon u Čačku 28. marta 2001, odgovorio: “Nismo mi sitni Cigani. Mi kad razbijemo, tu trava vise ne niče.”

Na konferenciji za novinare u Skupštini Opštine Čačak 6. avgusta iste godine, Velimir Ilić je novinarku “Večernjih novosti” Milenu Marković nazvao “šiparicom, beogradskom narkomankom”, a direktora i glavnog i odgovornog urednika tog lista Manojla Vukotića brukom srpskog novinarstva “čija je cena 100 maraka u kesu i flaša piva”.

U julu 2002. godine, Velimir Ilić je ragujući na izjavu Nebojše Čovića, najvulgarnijim rečima govorio o novinarima Studija B, preteći da će ih pobacati kroz prozor.

Voditeljka Jelena Katanić morala je 11. oktobra da prekine kontakt-emisiju „Naslovna strana” TV Čačak, jer se u program telefonom uključio Velimir Ilić koji je nebiranim rečima vređao novinara nezadovoljan otvorenim pitanjem da li je ubijeni kriminalac Sredoje Šljukić bio član Nove Srbije. Sledećeg dana Velimir Ilić je došao u TV Čačak sa ličnim obezbeđenjem i nastavio da vređa.

Velimir Ilić je, takođe, političar koji se ne ustručava da lični animozitet prema nacionalnim manjinama koristi da bi diskreditovao političke protivnike. U drugoj polovini godine u predizbornoj kampanji za predsednika Srbije, Velimir Ilić je etničku različitost predstavljao kao potencijalni izvor konflikata, pri čemu je pogrdno govorio o Albancima, Bošnjacima, ali i Jevrejima da bi omalovažavao predsedničkog kandidata Miroljuba Labusa.

Na raspirivanje mrženje i nasilničko ponašanje Velimira Ilića, policija i tužilaštvo nikad nisu reagovali.