Okružni sud u Prokuplju izrekao pravičnu presudu za ratni zločin

Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da je u Srbiji prekinuta višegodišnja praksa nekažnjavanja ratnih zločina, osuđujućom presudom Okružnog suda u Prokuplju Ivanu Nikoliću (30) za ubistvo albanskih civila.

Veće Okružnog suda u Prokuplju osudilo je 8. jula 2002. Ivana Nikolića, bivšeg pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije na osam godina zatvora zbog ubistva dvojice civila, Vlaznima Eminija i Bahrija Eminija, u selu Penduh na Kosovu 24. maja 1999. godine.

Tokom suđenja, pojedinci i razne grupe su neprestano vikali da je okrivljeni patriota i heroj i da se na Kosovu borio za Srbiju. Predsednik Sudskog veća Dragan Tacić suprotstavio se zaštitnicima zločina integritetom sudije. U obrazloženju presude sudija Tacić rekao je da bi optuženi bio patriota da je u borbama ubio dvojicu neprijateljskih vojnika, ali da se svrstao u počinioce ratnih zločina time što je ubio dvojicu civila.

Prema oceni FHP-a, Okružni sud u Prokuplju izrekao je pravičnu presudu u skladu sa činjenicama koje je okrivljeni izneo pred vojnim organima bezbednosti nakon lišenja slobode i tokom istrage. FHP posebno ukazuje na činjenicu da je optužnica pravilno preinačena sa krivičnog dela ubistva na krivično delo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, jer se zločin dogodio tokom oružanog sukoba na Kosovu.

To što su okrivljeni i svedoci na glavnom pretresu menjali iskaze, ukazuje na teškoće i probleme koji će se javljati u procesuiranju svih drugih ratnih zločina pred nacionalnim sudovima.

Takođe, na suđenju Nikoliću, FHP je uočio problem koji predstavlja ozbiljnu pretnju svakom budućem suđenju za ratne zločine pred nacionalnim sudovima. Na suđenju Nikoliću pominjale su se žrtve, dvojica albanskih civila, a da u sudnici nije bilo nikog od njihove rodbine, kao ni advokata koji bi zastupao interese oštećenih. Tužilac koji je u ovom slučaju trebalo da bude zaštitnik žrtava, ozbiljno je pogrešio kada je od suda tražio da pri izricanju presude, kao olakšavajuću okolnost, uzme u obzir mladost okrivljenog i hrabrost koju je ispoljio tokom rata na Kosovu.

FHP ocenjuje da je izrečena kazna zatvora od osam godina neadekvatna težini zločina koji je Nikolić počinio.

Činjenice

Ivan Nikolić, kao vojnik PJ 7188/30 Kuršumlija, ubio je Vlaznima i Bahrija Eminija u oblasti sela Penduh u blizini puta Priština-Podujevo. Dvojica Albanaca kretali su se u susret koloni vozila VJ, a nakon upozorenja komandujućeg starešine, sklonili su se s puta u obližnji kanal. Ivan Nikolić ih je izvukao iz kanala, navodno u nameri da ih legitimiše, i pri tom im zadao nekoliko udaraca naredivši im da legnu na pod. Pošto su Vlaznim i Bahri Emini krenuli da beže, Nikolić je na njih ispalio rafal iz automatske puške i na taj način ih usmrtio.

Đorđe Ignjatović, policajac iz Prokuplja, kao svedok na suđenju Nikoliću 5. decembra 2001. godine, izjavio je da je 24. maja 1999. bio na poslu u policijskoj stanici u Lužanima, kada je okrivljeni došao sa grupom rezervista u vojnom kamionu koji su parkirali pored stanice. Grupa od pet ili šest rezervista ušla je u stanicu, dok su drugi ostali u kamionu. Svedok je izjavio da su vojnici bili pijani i da su vikali i fizički maltretirali nekoliko okupljenih albanskih civila koji su se u stanicu javili radi informativnog razgovora. Svedok Ignjatović izjavio je da se naročito seća okrivljenog Nikolića koji je, takođe, bio pijan, a na glavi je umesto kape nosio vezanu maramu. Prema Ignjatovićevim rečima, Nikolić je tada kazao: “Ja sam mali Rambo. Počistio sam dva Albanaca uz put.” Suočen sa Nikolićem na glavnom pretresu, Ignjatović je ostao pri svom iskazu.