Vatreš za RSE: Svako veče sam mislio da izjutra neću biti živ
Mujo Vatreš je prvi logoraš u Srbiji koji je dobio presudu od 4.800 evra odštete za šest meseci provednih 1995. godine u logoru Mitrovo Polje u užičkom kraju.
Mujo Vatreš je prvi logoraš u Srbiji koji je dobio presudu od 4.800 evra odštete za šest meseci provednih 1995. godine u logoru Mitrovo Polje u užičkom kraju.
Sud u Beogradu doneo prvu prvostepenu presudu u korist jednog logoraša koji je bio zatočen u Srbiji nakon pada Srebrenice.
Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo), izražava zabrinutost povodom navoda pojedinih građana Srba, koji javno optužuju pripadnike kosovske policije za primenu nepotrebnog nasilja prema njima. Prema ovim tvrdnjama, objavljenim u srpskim medijima, oni su fizički zlostavljani bez ikakvog povoda, što predstavlja ozbiljne optužbe koje dovode u sumnju profesionalnosti pripadnika kosovske policije.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakve su šanse da se osnuje REKOM – međudržavna Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o zločinima počinjenim u ratovima na području bivše Jugoslavije. Sagovornice su bile Nataša Kandić iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo i Vesna Teršelič iz zagrebačke nevladine organizacije Documenta – Centra za suočavanje sa prošlošću.
U utorak, 25.12.2012. godine, Fond za humanitarno pravo posetila je grupa učesnika programa Omladinski ambasadori pomirenja, u organizaciji Omladinskog odbora za obrazovanje iz Beograda. U program učestvuju studenti iz Bosne i Hercegovine, Kosova i Srbije koji tokom ovog studijskog boravka razgovaraju o problemima i izazovima sa kojima se suočavaju njihova društva u post-konfliktnom periodu.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo i njegova donedavna predsjednica, Nataša Kandić, sada članica Upravnog odbora ove nevladine organizacije komentira slabu reakciju političkog dijela javnosti u Srbiji na oslobađajuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Gotovinin pomirujući stav te pojašnjava važnost Inicijative REKOM.
Beograd – Država Srbija ne poštuje ni svoje žrtve ratova devedesetih, pa se tako mnogima od njih ne isplaćuju mesečne nadoknade. Porodice nestalih ne mogu da dobiju pomoć, jer država prema zakonu, koji reguliše materijalnu pomoć civilnim žrtvama rata, njih tera da svoje nestale proglase mrtvima, što je za veliki broj njih problem. Takođe, Bošnjaci iz Sandžaka ne mogu da dobiju nadoknadu, jer nisu stradali od „neprijateljskih snaga“, priča za Danas Sandra Orlović, predsednica Fonda za humanitarno pravo, u prvom intervjuu koji je dala nakon što je imenovana na to mesto umesto dugogodišnje direktorke Fonda – Nataše Kandić. Prema njenim rečima, sve značajne mere koje je Srbija preduzela u suočavanju sa prošlošću, poput Deklaracije o Srebrenici ili izvinjenja bivšeg predsednika Borisa Tadića, gledani su kroz prizmu ekonomskog pragmatizma priključenju EU, što je u kasnijim slučajevima i dokazano.
U petak, 21. decembra 2012. godine, Fond za humanitarno pravo posetili su studenti iz Preševa, Bujanovca i Prištine. Studenti su polaznici Young leaders school u organizacije Inicijative mladih za ljudska prava. Tokom studijskog boravka u Beogradu, mladi su se upoznali sa radom organizacija civilnog društva, institucija, kulturnih centara i medija.
Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za stažiste/volontere na poslovima:
a) Klasifikacija sudske dokumentacije;
b) unos sudske dokumentacije u Bazu podataka o ratnim zločinima Fonda za humanitarno pravo.
Beograd – Ne vidim nikakav problem u tome što sam se slikao sa Veselinom Šljivančaninom, rekao je za Danas Aleksandar Šapić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu i predsednik opštine Novi Beograd, koji je na svom nalogu na Tviteru postavio fotografiju na kojoj je sa osuđenikom za ratne zločine. Kao da mu to nije bilo dovoljno, Šapić je uz fotografiju napisao: „Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina“.