Srbija ne primenjuje odredbe Protokola I uz Ženevske konvencije

Dana 8. juna 2017. godine navršava se 40 godina od usvajanja dopunskog Protokola I uz Ženevske konvencije, koji predviđa dužnost komandanata da spreče počinjenje zločina i kazne počinioce. Član 87, tačka 3 Protokola I glasi: „Visoke strane ugovornice i strane u sukobu treba da nalože svakom komandantu kome je poznato da će njegovi potčinjeni ili druga lica pod njegovom kontrolom izvršiti povredu Konvencija ili ovog Protokola da preduzme mere koje su potrebne da se spreči takva povreda, a ako je povreda Konvencija ili ovog protokola izvršena, da pokrene disciplinski ili kazneni postupak protiv izvršilaca.“ Sadržaj Protokola I inkorporiran je u domaće vojno zakonodavstvo 1988. godine. Međutim, u Srbiji do danas nema suđenja po komandnoj odgovornosti za zločine počinejne 90-ih godina tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Fond za humanitarno pravo podneo je više krivičnih prijava protiv komandanata jedinica u čijim zonama odgovornosti su počinjeni zločini. Osim istrage u slučaju komandanta 125. Motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Dragana Živanovića, ove krivične prijave su ignorisane. Tokom 13 godina rada Tužilaštva za ratne zločine, u Srbiji nije procesuirana nijedna visokorangirana osoba za zločine počinjene tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Predstavljen izveštaj o materijalnim reparacijama za 2012. godinu

U sredu, 12. juna 2013. godine u Medija centru, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je izveštaj Ostvarivanje prava žrtava na reparacije u sudskim postupcima u Srbiji – uspostavljanje pravde ili relativizacija zločina. Na konferenciji su govorili Tanja Drobnjak, advokatica FHP koja zastupa žrtve u postupcima protiv države Srbije, Petar Žmak, koordinator projekta reparacija u FHP, doc. dr Saša Gajin sa Pravnog fakulteta Univerziteta Union i Senad Jusufbegović, bivši logoraš logora Šljivovica i Mitrovo polje. Skup je moderirala Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP.

Film ‘Obrazovanje za Pomirenje’

Film ‘Obrazovanje za Pomirenje,’ nastao u produkciji Fonda za humanitarno pravo (FHP), je film o Regionalnoj školi za tranzicionu pravdu, koja je održana u organizaciji FHP-a, Fonda za humanitarno pravo Kosovo i Udruženja Pravnik iz Bosne i Hercegovine. Regionalna škola je desetodnevni program neformalnog obrazovanja gde polaznici slušaju predavanja o utvrđenim činjenicama na sudskim procesima pred Haškim tribunalom, vansudskim mehanizmima za utvrđivanje činjenica o zločinima iz prošlosti, pravu žrtava kršenja ljudskih prava na reparacije i doprinosu arhiva i medija u utvrđivanju istine i odgovornosti, kulturi i sukobu sećanja i procesu pomirenja u post-konfliktnim društvima. Među predavačima na Školi su neki od najvećih regionalnih eksperata za teme tranzicione pravde, kulturu sećanja i vladavini prava u post-konfliktnim društvima. Film ‘Obrazovanje za Pomirenje’ prati nekoliko studenata iz BiH, Kosova i Srbije, beležeći njihove utiske o predavanjima i stavove o temama koje su obrađivane na Školi.

Predstavljen Dosije „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“

U sredu, 20. marta 2013. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Dosije „549. motorizovana brigada Vojske Jugoslavije“ – dosije jedinice kojom je komandovao Božidar Delić za vreme sukoba na Kosovu.

Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U četvrtak, 17. januara 2013. godine, u Medija centru u Beogradu održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Debatu je organizovao Fond za humanitarno pravo (FHP) povodom predstavljanja svog Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u 2012. godini. Debati su prisustvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), Višeg suda u Beogradu, Apelacionog suda u Beogradu, predstavnici OEBS-a, EULEX-a, Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Višeg suda u Nišu i Prokuplju, ambasada, Ministarstva pravde i državne uprave i nevladinih organizacija.

Javna rasprava: Intelektualci i politika – izbori 2012

Javna rasprava „Intelektualci i politika: izbori 2012.“ održana je u  organzaciji Političkog foruma u sredu, 30. maja u Beogradu. Raspravu je otvorila Nataša Kandić, a uvodničari su bili Vesna Rakić-Vodinelić, Zoran Živković i Vesna Pešić, a govorili su i Vladimir Pavićević, Dušan Pavlović, Nebojša Popov i drugi.

Održana debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.

Debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U petak, 27. aprila 2012. godine, u Medija centru u Beogradu, održana je debata o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. Povod za organizovanje debate je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2011. godini koji je objavio Fond za humanitarno pravo (FHP). U debati su učestvovali predstavnici Tužilaštva za ratne zločine, Veća za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Apelacinog suda u Beogradu, sudova iz unutrašnjosti, advokati, predstavnici civilnog društva, predstavnici OEBS-a, kao i predstavnici ambasada.

Konferencija za štampu: Dosije 10 diverzantski odred

Operacije i zločini opisani u dosijeu, odnose se na  masovna streljanja Bošnjaka iz Srebrenice u kojima su, prema rečima Nataše Kandić, učestvovali pripadnici tog Odreda, na dve lokacije – na vojnoj ekonomiji Branjevo u selu Pilice, 16. jula 1995. godine kada je streljano oko 1.200 Bošnjaka i u selu Bišina 23. jula 1995. godine kada je ubijeno najmanje 39 zarobljenika. Krivičnom prijavom koju je FHP podneo Tužilaštvu za ratne zločine obuhvaćeni su osim Milorada Pelemiša i bivši načelnik Uprave za obaveštajne poslove Glavnog štaba VRS Petar Salapura, Radoslav Kremenović, Franc Kos, Dragomir Pećanac, Brano Gojković, Vlastimir Golijan, Aleksandar Cvetković, Stanko Savanović, Zoran Obrenović, Zoran Goronja.

Presuda za Zvornik

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu izreklo je  22.11.2010. presudu  kojom je optužene Branka Grujića  i Branka Popovića, proglasilo krivima za uzimanje talaca i nečovečno postupanje prema njima u dva navrata :27. maja 1992. godine- 174 Muslimana iz sela Divič  i 1. juna 1992. godine, oko 700 Muslimana iz sela Đulići, Klise i drugih sela u opštini Zvornik, i za prinudno raseljavanje 1.649 Muslimana iz sela Kozluk. Grujić je osuđen na šest, a Popović na 15 godina zatvora.