Dan nakon dolaska generala Vladimira Lazarevića iz zatvora u Hagu javnost polemiše: da li je doček za njega bio prikladan i da li bi trebalo da bude uzor mladima, kako je to rekao ministar pravde Nikola Selaković.
Posle odslužene desetogodišnje zatvorske kazne zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu, haški osuđenik, general Vladimir Lazarević je u pratnji državnog i vojnog vrha sleteo na niški aerodrom, gde ga je čekalo nekoliko stotina građana.
Prividan uspeh Vojislava Šešelja u obračunu sa Haškim tribunalom, u javnosti (pre svega tabloidnoj, mada – koja druga postoji) je tumačen kao rezultat njegove intelektualne superiornosti nad ostalim učesnicima u procesu, ali i na osnovu uvreženog (pogrešnog) mišljenja da on, osim u ono malo ratnog huškanja, ni u kakve ozbiljne zločine nije bio umešan, pa se njegova odgovornost bez fabrikovanja dokaza nije mogla ni dokazati. Tek obelodanjena optužnica protiv njegovih troje stranačkih kolega – Petra Jojića, Jove Ostojića i Vjerice Radete – baca novo svetlo na sadržaj i kvalitet radikalskog uspeha u Hagu.
Prvi osnovni sud u Beogradu naložio je Republici Srbiji da Stjepanu Oskomiću isplati milion dinara odštete zbog etnički motivisanog ubistva njegovih roditelja Agice i Nikole Oskomić i tetke Marije Tomiću julu ‘93. godine u Kukujevcima, kod Šida, saopštio je Fond za humanitarno pravo koji zastupa Oskomića. Fond ističe da je to prva presuda za naknadu štete u vezi sa zločinima nad Hrvatima u Srbiji počinjenim početkom ‘90-ih godina.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je ove nedelje donelo prvostepenu presudu u ponovljenom postupku jednom od muškaraca koji su bili okrivljeni za zločin učinjen u Bijeljini 1992. On je oslobođen krivice za učešće u silovanju u ratu, koje se pravničkim rečnikom zove – ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Tužilaštvo za ratne zločine je u optužnici insistiralo na „običnom“ seksualnom nasilju, a ne onom učinjenom u ratu, koje je zbog okolnosti u kojima se odvija znatno teži zločin. Na ovakvu presudu Višeg suda je reagovao i Fond za humanitarno pravo.
U petak, 27. novembra je zakazano u sudu u Leskovcu ročište po krivičnoj prijavi tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića i njegovog zamenika Dragoljuba Stankovića protiv bivšeg zaštićenog svedoka Slobodana Stojanovića zbog, kako je navedeno u prijavi, pretnji po njihovu bezbednost i bezbednost njihovih porodica. Ovo je prvi put da tužioci tuže svedoka koji je progovorio o ratnim zločinima.
Predstavnica FHP Nataša Kandić izjavila je da je iznenađena odlukom Kfora da dozvoli načelniku Generalštaba Vojske Srbije Ljubiši Dikoviću da dođe na Kosovo.
Beograd – Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije nije imala primedbi na Nacrt zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, pa će ovaj dokument biti dostavljen resornim ministarstvima radi pribavljanja mišljenja. Nakon toga, biće pripremljen konačan tekst Nacrta zakona radi upućivanja Vladi Srbije u cilju utvrđivanja Predloga zakona – kaže za Danas državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Dragan Popović.
Ova priča mogla bi da počne sa verovali ili ne. Suđenje grupi Pauk traje već petnaest godina i ponovo je na početku. U vreme hapšenja takozvane grupe Pauk 1999. godine to je bila udarna vest u svim medijima, ali pravnosnažne presude nema ni danas. Sećate li se 25. novembra 1999. godine, kada je tadašnji sekretar za informisanje Goran Matić saopštio da su uhapšeni članovi špijunsko-terorističke grupe Pauk, koji su, kako je rekao, posle niza počinjenih zločina, planirali i atentat na Slobodana Miloševića?
Povodom tužne obljetnice opsade, pada i zločina u Vukovaru i Škabrnji (18. studeni 1991. – 18. studeni 2015.), Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću donosi pregled činjenica u kontekstu rješavanja sudbine nestalih kao i (ne)procesuiranih ratnih zločina.