TV B92: Odbijen zahtev za obestećenje porodica otetih iz Sjeverina

Prilog povodom konferencije za novinare Fonda za humanitarno pravo (FHP), o odbijanju tužbe za naknadu štete porodicama otetih iz Sjeverina 7. aprila 2009, u Tanjugovom Međunarodnom press centru. Na konferenciji su govorili Sandra Orlović, zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, Behudin Hodžić i Dževad Koldžić kao predstavnici porodica otetih, i Marko Karadžić, državni sekretar Ministarstva za ljudska prava republike Srbije.

RTS: Odbijen zahtev za obestećenje porodica otetih iz Sjeverina

Konferencija za novinare FHP: Odbijen zahtev za obeštećenje porodica otetih iz Sjeverina
Fond za humanitarno pravo (FHP) je povodom odbijanja tužbe za naknadu štete porodicama otetih iz Sjeverina 7. aprila 2009. godine održao konferenciju za novinare, u Tanjugovom Međunarodnom press centru. Na konferenciji su govorili Sandra Orlović, zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo, Behudin Hodžić i Dževad Koldžić kao predstavnici porodica otetih, i Marko Karadžić, državni sekretar Ministarstva za ljudska prava republike Srbije.

Danas: Apel Tadiću i Cvetkoviću

Beograd – Predstavnici Fonda za humanitarno pravo pozvali su predsednika Borisa Tadića i premijera Mirka Cvetkovića da preduzmu neophodne zakonske izmene ili na drugi način počnu da brinu i materijalno pomažu porodice otetih Bošnjaka iz Sjeverina.

RTV Mostar:’POLITIČKA ELITA SRBIJE NESPREMNA DA SE ODREKNE PROŠLOSTI’

Politička elita u Srbiji je nespremna da se odrekne prošlosti, izjavila je uz ostalo u ekskluzivnom intervjuu za politički magazin ‘Fokus’ RTM-a, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.
Ona je u intrevjuu uredniku ‘Fokusa’ Aliji Behramu uz ostalo govorila o tome koliko su suđenja za ratne zločine doprinijela da se sazna istina o ratnim zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije, te da dođe do katarze u državama nastalim njenim raspadom.

B92: (Ne)dovršeni posao

(Ne)dovrseni posao je dokumentarni film televizije B92 koji govori o zločinima na Kosovu 37. odreda Posebne jedinice policije Srbije. Fond za humanitarno pravo podneo je početkom marta 2009. krivičnu prijavu protiv pripadnika 37. odreda PJP za ratne zločine na Kosovu.

Boris Dežulović za E-Novine: Minuta za mrtve

MINUTA ZA MRTVE

Kad su samo bombe pametne: Polsedice rata

Kad Srbija ni deset godina kasnije ne želi znati, kad 2009. godine još uvijek vjeruje da je zlo počelo s naoružavanjem OVK 1998, da su prve kasetne bombe u povijesti ratovanja pale na Srbiju i da su sirene šutjele prije proljeća 1999, kad i dalje šuti o svemu što se događalo drugima i drugdje, ona zapravo šuti o sebi. Deset godina šutnje o Drugima završilo je minutom šutnje nad grobovima Svojih. Snažan osjećaj nepravde koji je pritom i ove godine bio jači od suosjećanja, jest loš osjećaj uvrede za djecu koja su ginula proljeća 1999. godine

Piše: Boris Dežulović

RTV Mostar:’POLITIČKA ELITA SRBIJE NESPREMNA DA SE ODREKNE PROŠLOSTI’

Izvor: RTV Mostar

Politička elita u Srbiji je nespremna da se odrekne prošlosti, izjavila je uz ostalo u ekskluzivnom intervjuu za politički magazin ‘Fokus’ RTM-a, direktorica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić.

Mondo: FHP: Zašto se prećutkuju albanske žrtve

Izvor: Mondo

Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”.

E-Novine: Obaveza države da saopšti činjenice porodicama

Izvor: E-Novine

Fond za humanitarno pravo (FHP) optužio je u nedelju zvaničnu Srbiju da prećutkuje albanske žrtve iz vremena NATO bombardovanja i da su tada “srpska policija i vojska počinile najstrašnije ratne zločine na Kosovu”

U saopštenju FHP navodi se da je, prema više nezavisnih izvora, na Kosovu za vreme NATO bombardovanja pod motom odbrane zemlje ubijeno preko 10.000 Albanaca.

Radio-televizija Vojvodine: REKOM: Žrtve ratova stavljene u drugi plan

Izvor: Radio-televizija Vojvodine

Države bivše SFRJ nemaju sluha za žrtve u ratovima od 1991. do 1999. godine, već pažnju uglavnom posvećuju počiniocima zločina, ocenjeno je u Pančevu na debati o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima (REKOM).