U danu kada predsednik Srbije Boris Tadić u Sarajevu gradi dobrosusedske odnose u Beogradu ponovljeno suđenje Jurišiću za Tuzlansku kolonu, jednom od slučajeva koji je narušio odnose Srbije i BIH.
Autorski tekst Nataše Kandić
za The New York Times, 6.06.2011.
Hapšenje Ratka Mladića 26. maja me je uhvatilo nespremnu. Nisam mogla da verujem. Stisnula sam šake, pokušavajući da ga čvrsto uhvatim svojim rukama. Konačno, odhanula sam sa olakšanjem.
Ali onda sam čula govor predsednika Srbije Borisa Tadića. Za njega, hapšenje Mladića predstavlja zatvaranje mračnog poglavlja u našoj istoriji i uklanjanje mračne sramotne mrlje koja je obeležavala srpski narod dve decenije. Ali nije bilo pominjanja mnogih drugih počinilaca genocida za vreme devedesetih ili odgovornosti koju srpska država snosi za te zločine. Još jednom, čini se, možemo izgubiti šansu da otvorimo bolnu ali neophodnu debatu o prošlosti.
Intervju Nataše Kandić za Osservatorio- balcani e caucaso :
BEOGRAD, 26. maja 2011.(Beta) – Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je da nema važnijeg događaja od hapšenja Ratka Mladića.
“Mislim da nema važnijeg političkog, istorijskog i pravnog dogadjaja od hapšenja Ratka Mladića. Činilo nam se da je hapšenje Radovana Karadžića važno, što i jeste, ali je sa Mladićem drugačije, jer se uvek podrazumevalo da on uživa simpatije velikog broja ljudi”, rekla je Kandić agenciji Beta.
Ličnost Danas: Nataša Kandić
Zarobljenik činjenica
Autor: Bojan Cvejić
U Beogradu, Sarajevu, Ljubljani, Banjaluci, Zagrebu, Prištini, Skoplju i Podgorici, počela je akcija regionalnog odmrzavanja, tokom koje će se prikupljati milion potpisa podrške za osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. na prostoru nekadašnje SFRJ (REKOM). Pokretač ove akcije je Fond za humanitarno pravo iz Beograda, a koalicija za REKOM obratiće se predsednicima država, premijerima i ministrima spoljnih poslova u junu.
Kako se Srbija i Hrvatska nose s ratnim zločinima iz devedesetih, u kojem smjeru će se razvijati hrvatsko-srpski odnosi, kakve posljedice srpska politika ima za stanje u BiH, hoće li Haški sud osloboditi ili osuditi hrvatske generale, odnosno Vojislava Šešelja – neka su od pitanja na koja je u intervjuu za tportal odgovorila Nataša Kandić, predsjednica Fonda za humanitarno pravo
Ispovest Albanki iz Podujeva, žrtava „Škorpiona”
BEOGRAD – Ko preživi masakr, isto je kao i da je umro. Slike streljanja u dvorištu kuće, vrisak, psovke, rafali… toplina krvi, tišina, strah… sve je to živo i nikad neće umreti u dušama Sarande i Jahone Bogujevci, dvoje od petoro preživele dece, sada odraslih devojaka, iz grupe u Podujevu koju su 28. marta 1999. godine streljali “Škorpioni”.
Nataša Kandić u emsiji Danice Vučenić “Kažiprst” na RTV B92, 10. mart 2011.
Nataša Kandić, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo u emisiji Raspakivanje- Zločin i dokument , na prvom programu RTS-a.
Natasa Kandić, vodeći borac za ljudska prava u regionu, je odlučna u tvrdnji da Euleks ne može da osigura bezbednost svedoka u svojim istragama.“Sa njima niko neće govoriti, to će ugroziti ljude“, rekla je ona. Gospođa Kandić umesto toga poziva neko telo kao što je Savet bezbednosti UN da imenuje specijalnog tužioca koji bi odmah vršio relokaciju svedoka i njihovih porodica.