Vatreš za RSE: Svako veče sam mislio da izjutra neću biti živ
Mujo Vatreš je prvi logoraš u Srbiji koji je dobio presudu od 4.800 evra odštete za šest meseci provednih 1995. godine u logoru Mitrovo Polje u užičkom kraju.
Mujo Vatreš je prvi logoraš u Srbiji koji je dobio presudu od 4.800 evra odštete za šest meseci provednih 1995. godine u logoru Mitrovo Polje u užičkom kraju.
Sud u Beogradu doneo prvu prvostepenu presudu u korist jednog logoraša koji je bio zatočen u Srbiji nakon pada Srebrenice.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakve su šanse da se osnuje REKOM – međudržavna Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o zločinima počinjenim u ratovima na području bivše Jugoslavije. Sagovornice su bile Nataša Kandić iz beogradskog Fonda za humanitarno pravo i Vesna Teršelič iz zagrebačke nevladine organizacije Documenta – Centra za suočavanje sa prošlošću.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo i njegova donedavna predsjednica, Nataša Kandić, sada članica Upravnog odbora ove nevladine organizacije komentira slabu reakciju političkog dijela javnosti u Srbiji na oslobađajuću presudu generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, Gotovinin pomirujući stav te pojašnjava važnost Inicijative REKOM.
Beograd – Država Srbija ne poštuje ni svoje žrtve ratova devedesetih, pa se tako mnogima od njih ne isplaćuju mesečne nadoknade. Porodice nestalih ne mogu da dobiju pomoć, jer država prema zakonu, koji reguliše materijalnu pomoć civilnim žrtvama rata, njih tera da svoje nestale proglase mrtvima, što je za veliki broj njih problem. Takođe, Bošnjaci iz Sandžaka ne mogu da dobiju nadoknadu, jer nisu stradali od „neprijateljskih snaga“, priča za Danas Sandra Orlović, predsednica Fonda za humanitarno pravo, u prvom intervjuu koji je dala nakon što je imenovana na to mesto umesto dugogodišnje direktorke Fonda – Nataše Kandić. Prema njenim rečima, sve značajne mere koje je Srbija preduzela u suočavanju sa prošlošću, poput Deklaracije o Srebrenici ili izvinjenja bivšeg predsednika Borisa Tadića, gledani su kroz prizmu ekonomskog pragmatizma priključenju EU, što je u kasnijim slučajevima i dokazano.
Beograd – Ne vidim nikakav problem u tome što sam se slikao sa Veselinom Šljivančaninom, rekao je za Danas Aleksandar Šapić, predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke u Beogradu i predsednik opštine Novi Beograd, koji je na svom nalogu na Tviteru postavio fotografiju na kojoj je sa osuđenikom za ratne zločine. Kao da mu to nije bilo dovoljno, Šapić je uz fotografiju napisao: „Veliki pozdrav za Veselina Šljivančanina“.
Politčka podrška pomirenju među građanima koji su preživeli rat na prostoru bivše Jugoslavije nije suštinska, već deklarativna, jedan je od stavova koji se mogao čuti na tribini „Politike pomirenja“ na kojoj su u utorak u Centru za kulturnu dekontaminaciju govorili Nataša Kandić ispred regionalne koalicije REKOM, istoričarka Sanja Petrović Todosijević i novinarBojan Tončić.
Posle 20 godina na čelu Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić više nije predsednica ove NVO koja je odigrala ve- liku ulogu u rasvetljavanju ratnih zločina. Kandićeva ostaje članica UO ove organizacije i ubuduće će voditi regionalne projekte koalicije REKOM i popis žrtava u oružanim sukobima u bivšoj SFRJ. ”Još pre godinu dana sam donela odluku da upravljanje organizacijom preuzmu mladi ljudi koji su već dugo u Fondu i obavljaju značajne pozicije”, kaže Kandićeva za NIN.
Na debati o pomirenju i pravdi na prostoru bivše Jugoslavije iz ugla umjetničke i akademske zajednice, koja je danas održana u beogradskom Medija centru, poručeno je da je nivo zadovoljštine “sudskom pravdom” ispod očekivanja i da preživjelima trebaju saznanja o činjenicama kako bi doživjeli smiraj.
Beograd — Procesu pomirenja u regionu mora da prethodi procesuiranje svih ratnih zločina pred licem pravdem, a to je neophodno i radi porodica žrtava.