Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine

Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zločine

Visi_sud_beogradGlavni pretres pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, koji je bio zakazan za 13. septembar 2017. godine, nije održan jer sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilović, kome je navodno pozlilo na dan suđenja. Izostanak je, kao i u ranijim slučajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Sličnu taktiku izostajanja sa suđenja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Obojica optuženih su i danas pripadnici Vojske Srbije. Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz saučesništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem određivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

Share

Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina – mrtva slova na papiru

Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina – mrtva slova na papiru

ministarstvo_pravdeViše od godinu dana nakon usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23 (Akcioni plan) odredbe ovog dokumenta koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina sprovode se uglavnom kozmetički, a mnoge predviđene aktivnosti ne sprovode se uopšte. Situacija je ista kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Državni organi zaduženi za implementaciju pomenutih odredbi Akcionog plana i Nacionalne strategije zbog toga neistinito obaveštavaju javnost o svom radu, a civilnom društvu kontinuirano otežavaju pristup relevantnim informacijama i praćenje rada ovih institucija. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takvo ponašanje u suprotnosti sa obavezama iz pristupnih pregovora sa EU, a pokazatelj je i odsustva privrženosti Srbije reformskom procesu, kao i odsustva iskrenog nastojanja da se procesuiranje ratnih zločina učini efikasnijim.

Share

Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine

Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine

Drzavna_opstrukcija_sudjenja_za_ratne_zlocineApelacioni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. godine (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac. Fond za humanitarno pravo smatra da se radi o nedopustivom propustu domaćeg pravosuđa koji će dodatno ugroziti ionako usporen proces suđenja za ratne zločine.

Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine

Izvestaj_o_sudjenjima_za_2016Fond za humanitarno pravo (FHP) je tokom 2016. godine pratio sva suđenja za ratne zločine vođena na teritoriji Srbije – ukupno 26 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i pred sudovima opšte nadležnosti.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine za svih 26 predmeta daje kratak pregled postupka i osnovni nalazi u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost. Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenja za dela koja nadležna tužilaštva opšte nadležnosti nisu kvalifikovala kao ratni zločin, iako sve okolnosti tih slučajeva ukazuju da se radi o ratnim zločinima.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizi optužnica i presuda u pojedinim predmetima. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina (Služba za otkrivanje ratnih zločina MUP-a Srbije, Jedinica za zaštitu i dr.) nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu je u izveštajnom periodu donelo prvostepene presude u tri predmeta, kao i jednu presudu kojom se prihvata sporazum o priznanju krivice zaključen između TRZ-a i okrivljenog. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je šest odluka po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudovima opšte nadležnosti donete su četiri presude. U izveštajnom periodu je potvrđeno osam optužnica TRZ-a protiv ukupno 15 lica zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva.

Izveštaj sadrži i pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji tokom 2016. godine možete preuzeti ovde.

Share

Povodom izbora Tužioca za ratne zločine Republike Srbije: Bez rasprave o budućnosti procesuiranja ratnih zločina

Povodom izbora Tužioca za ratne zločine Republike Srbije: Bez rasprave o budućnosti procesuiranja ratnih zločina

skupstina_srbijeU ponedeljak, 15. maja 2017. godine, Narodna skupština Republike Srbije izabrala je Snežanu Stanojković, bivšu zamenicu tužioca, za novu glavnu tužiteljku za ratne zločine Srbije. Ova pozicija je bila upražnjena od 1. januara 2016. godine. Organizacije za ljudska prava pozdravljaju izbor nove čelne osobe Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), pre svega zbog važnosti kontinuiteta u domaćem procesuiranju ratnih zločina, koji je pretio da bude narušen jer se na novog glavnog tužioca čekalo gotovo godinu i po dana, ali i zbog konačnog početka implementacije mera predviđenih za povećanje efikasnosti ovog tužilaštva.

Share

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Ovcara 25 godinaDana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.


Share

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška: Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Oslobađajuća presuda u predmetu Gradiška:  Novi primer propusta u radu tužilaštva i suda

Logo FHPViši sud u Beogradu doneo je 13. oktobra 2016. godine presudu u predmetu Gradiška, kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je ovakva presuda posledica neutemeljene optužnice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), kao i neadekvatne kontrole sudskog veća Višeg suda u Beogradu u fazi potvrđivanja optužnice, te da ovaj predmet predstavlja paradigmatičan primer stvaranja privida produktivnosti pravosuđa za ratne zločine podizanjem optužnica osuđenih na neuspeh.

Share

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Logo FHPPosle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Share

Diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

post_predstavljenje_21.11.2014

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 21. novembra 2014. godine analize Medijski diskursi o suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2003-2013. i Politički diskursi o domaćim suđenjima za ratne zločine u Srbiji 2003-2013. Glavne nalaze predstavila je autorka analiza, dr Katarina Ristić, istraživačica na Univerzitetu u Lajpcigu. Pre toga, u svojoj uvodnoj reči izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović naglasila je da su u Srbiji medijski izveštaji retko predstavljali katarzični elemenat koji pokreće širi društveni dijalog o prošlosti, ali ni da same institucije ne doživljavaju suđenja kao mogući generator suočavanja sa prošlošću. Tako su suđenja za ratne zločine, jedini funkcionalni mehanizam tranzicione pravde u Srbiji, nemoćna da u punoj meri doprinesu suočavanju sa prošlošću u Srbiji.

Share

Analiza procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine

Analiza procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine

Analiza_2004-2013_srpAnaliza sadrži 15 poglavlja koja tematizuju rad ključnih institucija u procesuiranju ratnih zločina i pitanja od važnosti za kredibilnost suđenja za ratne zločine u Srbiji, poput usaglašenosti optužnica i presuda u domaćim predmetima sa činjenicama utvrđenim od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju. Analiza sadrži i 75 preporuka državnim organima Republike Srbije i međunarodnim akterima za poboljšanje svih aspekata procesuiranja ratnih zločina u Srbiji.

Analizu procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine možete preuzeti ovde.

Share