FHP izvestio Komitet UN za ljudska prava o stanju u Srbiji

U okviru svog 119. zasedanja od 6. do 29. marta 2017. godine, Komitet Ujedinjenih nacija za ljudska prava (Komitet) razmatraće treći periodični izveštaj Srbije o primeni Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima (Međunarodni pakt). Fond za humanitarno pravo (FHP) poslao je Komitetu izveštaj o stanju u Srbiji i napretku od poslednjeg ciklusa izveštavanja 2011. godine.

FHP se u izveštaju fokusirao na poštovanje prava na život, zabranu torture i drugog okrutnog, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja i prava na delotvorno pravno sredstvo (sadržanih u čl. 2, 6 i 7 Međunarodnog pakta), usredsredivši se na spisak dodatnih pitanja koja je Komitet uputio Srbiji u vezi sa trećim periodičnim izveštajem, kao i na odgovore Srbije na ta pitanja.

FHP je obavestio Komitet da je u proteklom periodu nedovoljno učinjeno u potrazi za preostalim osobama koje se vode kao nestale iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji, budući da od decembra 2013. godine na teritoriji Srbije nije pronađena nijedna nova lokacija na kojoj se nalaze posmrtni ostaci žrtava ratnih zločina na Kosovu, iako postoje dovoljni pokazatelji da postoji još neotkrivenih lokacija. Regionalna saradnja sa susednim državama je spora i neefikasna. Srbija ne sprovodi preporuke Komiteta za prisilne nestanke, naročito u pogledu otvaranja državnih arhiva u cilju pronalaženja nestalih, ali u praksi ne sprovodi ni sopstveno opredeljenje izraženo u Nacionalnoj strategiji za procesuiranje ratnih zločina, po kojoj jedan od prioriteta u suđenjima za ratne zločine mora biti rasvetljavanje sudbine što većeg broja nestalih osoba.

Nekažnjeno skrivanje preko 900 tela u masovne grobnice u Srbiji

U utorak 31. januara 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) je predstavio svoj sedmi po redu dosije o nekažnjenim zločinima i potencijalnim počiniocima. Dosije „Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: Operacija skrivanja tela“ prikazuje kako je operacija skrivanja tela Albanaca ubijenih tokom rata na Kosovu 1999. godine bila isplanirana i sprovedena, te koje su civilne, vojne i policijske institucije u nju bile uključene. Cilj dosijea je da ukaže na počinioce prikrivanja najtežih zločina na Kosovu, da građanima Srbije omogući uvid u nedela koja su počinjena u njihovo ime, te da podstakne svedoke da iznesu svoja saznanja o ovim događajima i pomognu potragu za više od hiljadu tela albanskih civila ubijenih tokom sukoba na Kosovu.

Dosije: “Uklanjanje dokaza o zločinima tokom rata na Kosovu: OPERACIJA SKRIVANJA TELA”

Od 2001. godine do danas, na teritoriji Republike Srbije su na četiri lokacije otkrivene masovne grobnice sa 941 telom Albanaca ubijenih na Kosovu 1999. godine, prevashodno civila koji su stradali van borbe. U Batajnici nadomak Beograda otkrivena su 744 leša kosovskih Albanaca, u Petrovom Selu najmanje 61 telo, a kod jezera Perućac masovna grobnica sa 84 tela. Naknadno, u masovnoj grobnici Rudnica otkrivena su još najmanje 52 leša.

PREDIZBORNA KAMPANJA U SRBIJI NAJVEĆA PRETNJA MIRU U REGIONU

Povodom najavljenog gostovanja ratnog zločinca Veselina Šljivančanina na tribini Srpske napredne stranke, organizacije civilnog društva zahtevaju od vladajućih stranaka da prekinu podgrevanje nacionalizma kao predizbornog goriva i da kao prvi prioritet postave odgovornost za očuvanje i unapređenje mira u regionu.

Organizacije zahtevaju otkazivanje tribine planirane za utorak, 17. januar u Beškoj, i očekuju da se zvaničnici Republike Srbije i političke stranke trajno distanciraju od svih lica osuđenih za ratne zločine, jer u suprotnom iskazuju jasnu podršku zločinačkoj politici i apsolutno nepoštovanje žrtava ratnih zločina.

Tortura u logorima u Srbiji još uvek nekažnjena

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 22. decembra 2016. godine svoj šesti po redu dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ iznosi dokaze o tretmanu Bošnjaka koji su, nakon pada Žepe krajem jula 1995. godine, potražili utočište u Srbiji, kao i o odgovornosti pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije za krivična dela koja su počinjena nad uhapšenim i zatočenim Bošnjacima tokom njihovog boravka u Srbiji. Dosije je utemeljen na izjavama preživelih logoraša, autentičnim dokumentima Vojske Republike Srpske, vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni u nekoliko predmeta pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i na izjavama pripadnika srpske vojske i policije i predstavnika međunarodne zajednice pred MKSJ, Međunarodnim sudom pravde i Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

Otvarajući konferenciju, direktorka pravnog programa FHP-a Milica Kostić naglasila je da je tokom jula i avgusta 1995. godine na teritoriju Srbije prešlo oko 800 muškaraca iz Žepe. Po ulasku u Srbiju njih su uhapsili graničari VJ i pripadnici Posebnih jedinica policije, a potom ih sproveli najpre u logor Šljivovica kod Čajetine, a potom i u logor Mitrovo Polje kod Aleksandrovca. Zatočenici su u logoru boravili u pretrpanim sobama bez kreveta, toaleta i kupatila; ishrana je bila nedovoljna i neadekvatna, a psihička i fizička tortura konstantne.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“

Nakon pada zaštićene zone Žepa krajem jula 1995. godine na teritoriju Republike Srbije prešlo je oko 800 Bošnjaka, strahujući za svoj život nakon što su načuli priče o zločinima koje je Vojska Republike Srpske počinila nakon pada Srebrenice. Većina muškaraca su bili pripadnici Armije BiH, ali je među njima bilo civila, uključujući I više desetina maloletnih dečaka. Gotovo odmah nakon prelaska, muškarce su zarobili graničari Vojske Jugoslavije i Posebne jedinice policije.

Nakon popisivanja i ispitivanja praćenog zlostavljanjem, svi zarobljeni muškarci su odvedeni u logor Šljivovica u Braneškom Polju kod Čajetine. Zbog velikog broja zarobljenika i nemogućnosti da svi ostanu u logoru Šljivovica, jedan deo zarobljenika je prebačen u drugi logor koji se nalazio u Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac). Logoraši su u oba logora bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački. Tri logoraša su umrla od posledica zlostavljanja.

U februaru 1996. godine zatvoren je logor u Mitrovom Polju. Logor u Šljivovici je zatvoren u aprilu 1996. godine, kada su poslednji zarobljenici pušteni.

Do danas niko nije odgovarao za torturu, zlostavljanja i smrt muškaraca iz Žepe u logorima u Srbiji. Iako su poznata imena inspektora i stražara u logorima, pred domaćim sudom nije pokrenut ni jedan postupak u kojem bi se utvrdila krivična odgovornost ovih lica za postupanje suprotno ratifikovanim konvencijama i domaćem pravu. Torturom nad Bošnjacima u logorima u Srbiji nisu se bavili ni Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju ni Međunarodni sud pravde, iako su i jednom i drugom sudu bili predočeni dokazi o ovim zločinima.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ preuzmite ovde.

NAJAVA DOGAĐAJA: Predstavljanje Dosijea „Šljivovica i Mitrovo Polje“

U četvrtak 22. decembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.

Nakon pada zaštićene enklave Žepa, krajem jula 1995. godine, oko 800 Bošnjaka pokušalo je da pronađe utočište na teritoriji Srbije. Međutim, odmah po prelasku granice oni su zarobljeni, a zatim sprovedeni u dva logora – Šljivovicu kod Čajetine i Mitrovo Polje kod Aleksandrovca. Sve do aprila 1996. godine, kada su logori zatvoreni, zatočenici su bili izloženi torturi, seksualnom nasilju, nečovečnom postupanju, ponižavanju, izgladnjivanju i pljački.

Dosije „Šljivovica i Mitrovo Polje“ utemeljen je na izjavama preživelih logoraša, autentičnim dokumentima Vojske Republike Srpske, vojnim i policijskim dokumentima koji su kao dokazni predmeti prihvaćeni u nekoliko predmeta pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i na izjavama pripadnika srpske vojske i policije i predstavnika međunarodne zajednice pred MKSJ, Međunarodnim sudom pravde i Prvim osnovnim sudom u Beogradu.

U dosijeu su predstavljeni dokazi koji ukazuju na odgovornost pripadnika Vojske Jugoslavije i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije za krivična dela koja su počinjena nad uhapšenim i zatočenim Bošnjacima iz Žepe tokom njihovog boravka u Srbiji.

O nalazima iz dosijea govoriće

• Milica Kostić, direktorka pravnog programa FHP-a
• Ivana Žanić, pravna analitičarka FHP-a
• Senad Jusufbegović, bivši zatočenik logora Mitrovo Polje

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Ljudski gubici u ratovima u bivšoj Jugoslaviji: Žrtava se sećati po imenima, ne po brojevima

Nakon Zagreba i Sarajeva, u Beogradu su 15. decembra 2016. godine predstavljeni rezultati popisa ljudskih gubitaka tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, na Kosovu, delimično Bosni i Hercegovini (BiH), kao i mesta zatočenja tokom oružanog sukoba u BiH. Prema dosadašnjem istraživanju, tokom rata na Kosovu ubijeno je ili nestalo 13.535 osoba, tokom ratova u Hrvatskoj i BiH ubijeno je ili nestalo 2.057  državljana Srbije i Crne Gore, dok je oko 160.000 državljana BiH bilo zatočeno u logorima koji su se nalazili širom ove zemlje.

Prezentacija istraživanja o ljudskim gubicima i zatočeničkim objektima tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji

Povodom Međunarodnog dana ljudskih prava, Koalicija za REKOM će 15. decembra 2016. godine predstaviti rezultate svog istraživanja o ljudskim gubicima i zatočeničkim objektima u vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. Prezentacija će biti održana u Medija centru Beograd, sa početkom u 11 časova, uz učešće Nataše Kandić, koordinatorke projekta REKOM, Slavena Raškovića iz Centra za suočavanje sa prošlošću – Documenta (Hrvatska), Dženane Karup Druško iz udruženja „Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje“ (Bosna i Hercegovina) i Bekima Blakaja iz Fonda za humanitarno pravo Kosovo.

Domaći dokumentarac “Dubina dva” najbolji na Festivalu dei Popoli u Firenci

Domaći dokumentarni film „Dubina dva“ reditelja Ognjena Glavonića osvojio je nagradu za najbolji film na 57. Festivalu dokumentarnog filma Festival dei Popoli u Firenci.

Festival dei Popoli najstariji je i najveći festival dokumentarnog filma u Italiji. Održan je od 25. novembra do 2. decembra u Firenci, a „Dubina dva“ osvojila je nagradu za najbolji dugometražni dokumentarac u zvaničnoj međunarodnoj konkurenciji, što je najveće priznanje ove manifestacije.