Presuda Florence Hartmann je nepravedna

                 BEOGRAD/ZAGREB, 26.07.2011 — Odluka Žalbenog veća Haškog tribunala, od 19. 07. 2011., kojom se novinarki Florence Hartmann potvrđuje presuda zbog objavljivanja sadržaja dve poverljive odluke tog Suda predstavlja negaciju dva imperativa tranzicione pravde, da se znaju činjenice o neposrednoj prošlosti i spreči ponavljanje ratnih zločina.

                Kao što je poznato, novinarki Florence Hartmann, nekadašnjoj glasnogovornici Tužilaštva Haškoga tribunala, potvrđena je presuda za nepoštovanje suda jer je u članku “Sakriveni ključni dokumenti o genocidu” objavljenom u januaru 2008., u publikaciji Bosanskog instituta i knjizi „Mir i kazna“ objavila „sadržaj, navodni efekat i poverljivu prirodu dveju odluka Žalbenog veća“ u predmetu protiv Slobodana Miloševića. Naime, ona je u članku i knjizi spomenula odluke Žalbenog veća kojima je usvojen zahtev Srbije da se određeni delovi transkripata sednica Vrhovnog saveta odbrane SR Jugoslavije zatamne pre nego što se transkripti prezentuju u dokaznom postupku protiv Miloševića.

Sud ne priznaje pravo na obeštećenje logorašima Šljivovice i Mitrovog Polja

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 20.07.2011. godine primio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je odbijena tužba protiv Republike Srbije koju je FHP podneo u decembru 2007. godine u ime Ahmeta Kamenice i Selima Nuhanovića, bivših logoraša logora Šljivovica i Mitrovo Polje, zbog odgovornosti države za torturu koju su preživeli u tim logorima. Ova odluka je potvrda prakse sudova u Srbiji da žrtvama teških kršenja ljudskih prava koje su počinili pripadnici srpske vojske i policije u vreme vladavine Slobodana Miloševića ne priznaju pravo na satifakciju i materijalnu nadoknadu čime krše međunarodne konvencije i standarde ljudskih prava. 

Povodom Međunarodnog dana krivične pravde 17. jula 2011.

Fond za humanitarno pravo (FHP), u ime  Koalicije za Međunarodni krivični sud (KMKS), a povodom 17. jula – međunarodnog dana krivične pravde, kao i predstojećih decembarskih izbora za tužioca i šest sudija Međunarodnog krivičnog suda (MKS), poziva Vladu Republike Srbije da predloži, i prilikom izbora, podrži najkvalifikovanije kandidate za  tužioca i sudija MKS. Kao jedan od osnivača MKS, Srbija treba da se aktivno uključi u proces izbora i doprinese da on bude transparentan i pravičan.

REKOM je naš izlaz iz prošlosti

Beograd, 29.06.2011- Ja i Fond za humanitarno pravo pokrenuli smo proces REKOM, koji danas ima podršku stotine hiljada ljudi iz post-jugoslovenskih zemalja. Verujemo u ostvarenje ideje o osnivanju REKOM. Radićemo predano, kao i do sada, da države u region osnuju REKOM.

Državni organi Srbije zastrašuju branitelje ljudskih prava

Na konferenciji za štampu, održanoj 6. juna u Beogradu, Koalicija protiv diskriminacije izrazila je punu podršku Belgzimu Kamberiju, predsedniku Odbora za ljudska prava u Bujanovcu, protiv koga je osnovno tužilaštvo u Vranju podnelo krivičnu prijavu zbog javne kritike ministra za ljudska i manjinska prava u Srbiji.

Međunarodni dan Roma-8.april

Osmi april, Međunarodni dan Roma, prilika je da još jednom istaknemo našu zabrinutost zbog izuzetno teškog položaja u kome se Romi i Romkinje u Srbiji danas nalaze. Ovaj datum želimo da obeležimo podsećanjem na činjenicu da su Romi i Romkinje zbog svoje etničke pripadnosti, vrlo često izloženi/e diskriminaciji, kršenju ljudskih prava i etnički motivisanim zločinima. Deklarativno zalaganje države nije praćeno istinskom političkom voljom i konkretnim merama koje su neophodne da bi se ova zabrinjavajuća situacija promenila.

Iako se gotovo u svim oblastima života susreću sa nejednakim tretmanom, nasiljem i isključivanjem, ovom prilikom naročitu pažnju želimo da skrenemo na tri problema koji ugrožavaju njihov život, povređuju dostojanstvo i onemogućuju integraciju čitave romske zajednice.

Da znamo: Jović/Joviq i Pusto Selo/Pastase, 31. mart 1999.

U četvrtak 31.03.2011. navršava se 12 godina od zločina nad 34 albanskih civilia u Joviću/Joviq [opština Mališevo/Malishevë] koje su počinili pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP RS).

DA ZNAMO: Podujevo, 28.03.1999. godine

Tokom bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, 28. marta 1999. godine jedinica  rezervnog sastava MUP-a Republike Srbije “Škorpioni “ u akciji etničkog čišćenja albanaca iz Podujeva ubili su 14 članova porodice Bogujevci i Duriqi.

Da znamo: Mala Kruša, 25. i 26. mart 1999.

Dana 25. i 26.03.1999. godine, u Maloj Kruši/Krushë e Vogël [opština Prizren, Kosovo], srpske snage ubile su 114 albanskih muškaraca.

Udružene snage Vojske Jugoslavije (VJ), i Posebnih Jedinica Policije (PJP) iz Prizrena, Niša i Novog Sada, započele su 25.03.1999. godine ofanzivu protiv OVK u selima između Prizrena/Prizren i Orahovca/Rahovec (Bela Crkva/Bellacërkë, Celina/Celinë, Velika Kruša/Krushë e Madhe, Mala Kruša/Krushë.  Više od 500 meštana Male Kruše/Krushë e Vogël sklonilo se u vinograde i šumarke iznad sela. Pripadnici 23. odreda PJP su izjutra 25.03.1999. blizu glavnog puta kroz selo uhapsili i predali lokalnim jedinicama SUP Prizren devetoricu meštana koje su oni zatim streljali u kući Sabita Qollaku, nakon čega su kuću spalili. Toga dana, na rayličitim mestima u selo ubijena su još najmanje trojica meštana. U sumrak, izbegli meštani su se spustili do mahale Batusha na obodu sela.

Optuženi za ubistvo petočlane hrvatske porodice u Ličkom Osiku osuđeni na po 12 godina

Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine osudio je 14.03.2011. godine optužene Čedu Budisavljevića, Mirka Malinovića, Milana Bogunovića i Bogdana Gruičića na po 12 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u oktobru 1991. u Ličkom Osiku [Hrvatska]. Državno odvjetništvo Republike Hrvatske ustupilo je ovaj predmet Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije na osnovu Sporazuma o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina.