Darko Janković i Goran Savić osuđeni za ratne zločine nad Muslimanima u opštini Zvornik

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Tatjana Vuković, izreklo je 16.12.2011. godine, nakon tri godine suđenja, presudu kojom je optuženog Darka Jankovića zvanog Pufta osudilo na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina, optuženog Gorana Savića na kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, dok je optuženog Sašu Ćilerdžića oslobodilo krivične odgovornosti. Fond za humanitarno pravo smatra da je sud optuženom Jankoviću izrekao pravičnu presudu i kaznu u skladu sa težinom krivičnog dela. U ovom trenutku, dok nema uvida u pisano obrazloženje presude, ostaje nejasno kojim razlozima se vodio sud prilikom donošenja oslobađajuće presude Ćilerdžiću i izricanja kazne zatvora ispod zakonskog minimuma u slučaju optuženog Savića.

U obrazloženju visine kazne, predsednica veća je kao olakšavajuće okolnosti u slučaju optuženog Jankovića navela da je u vreme izvršenja dela bio mlađe punoletno lice, kao i da je sada porodičan čovek i neosuđivan. Kao otežavajuće okolnosti, navela je brojnost izvršenih radnji, naročito ispoljenu brutalnost i bezobzirnost i činjenicu da su oštećeni bili nemoćna lica koja su držana u nedostojnim uslovima za život i izlagana teškim telesnim i duševnim patnjama. Predsednica veća je za optuženog Savića navela postojanje olakšavajućih okolnosti – da je bio mlad u vreme izvršenja dela, da je sada porodičan čovek – i nepostojanje otežavajućih okolnosti, ali nije posebno obrazložila da li su te okolnosti takve da imaju značaj osobito olakšavajućih okolnosti koje opravdavaju izricanje kazne zatvora ispod zakonskog minimuma [pet godina]. Suđenje optuženima Saviću i Ćilerdžiću počelo je 4.09.2008. godine. Optužnica protiv Jankovića podignuta je 26.04.2010. godine. U maju 2010. godine postupak protiv optuženog Jankovića spojen je sa postupkom protiv optuženih Savića i Ćilerdžića. Održan je 31 dan suđenja tokom kojeg su ispitana 34 svedoka, među njima devet zaštićenih svedoka, kao i prethodno osuđeni Ivan Korać zvani Zoks i Dragan Slavković zvani Toro. Optuženi Savić i Ćilerdžić negirali su krivicu i branili se da u kritičnom periodu nisu boravili na Ekonomiji i Ciglanigde su srpske snage držale zarobljene muslimanske civile. Optuženi Janković se branio da u kritičnom periodu na Ciglani nije počinio nikakve zločine, dok na Ekonomiji i u Domu kulture u Čelopeku nije boravio. Sudsko veće je poklonilo veru iskazima žrtava, među kojima su zaštićeni svedoci 1 i 3 koji su u sudnici prepoznali optuženog Jankovića. Sud je utvrdio da su optuženi Janković i Savić zajedno sa Draganom Slavkovićem i Ivanom Koraćem došli 5.05.1992. godine u prostoriju poljoprivrednog dobra Ekonomija u Zvorniku, gde su bila zatvorena civilna lica muslimanske nacionalnosti, među kojima Muhamet Redžić, Kemal Kortuković, Bego Bukvić, Nesib Dautović, Ismet Čirak, Abdulah Buljubašić zvani Bubica i zaštićeni svedoci U, 4, H, T, F i Beta, nakon čega su rukama i raznim predmetima tukli zatvorenike. Isto tako, nesumnjivo je utvrđeno da su optuženi Savić i Dragan Slavković 11. ili 12.05.1992. godine ušli u prostorije Ekonomije, gde je Slavković teško tukao zatvorenog Muslimana Abdulaha Buljubašića, dok je optuženi Savić stajao u neposrednoj blizini, sa puškom u ruci. U jednom trenutku Savić je skinuo zlatan lanac sa vrata Buljubašića uz reči: „Ovo ti više neće trebati.“ U drugoj polovini juna 1992. godine, optuženi Janković izveo je Muslimana Ismeta Čiraka iz prostorije gde su bili zatvorenici i odveo ga u posebnu prostoriju, gde ga je porezao po vratu, potom ga ubacio u prtljažnik automobila, koji je odvezao optuženi Janković. Sud je utvrdio da je optuženi Janković ubio Čiraka, i to vatrenim oružjem. Posmrtni ostaci oštećenog pronađeni su u masovnoj grobnici na Crnom Vrhu. Istom prilikom optuženi Janković je naredio zatvoreniku Enveru Dautoviću da skine, kako zna i ume, tetovažu polumeseca sa ruke. Kada ovaj nije uspeo, odsekao mu je kožu sa ruke. Tužilaštvo nije dokazalo da su optuženi Savić i Ćilerdžić bili prisutni u prostoriji kada je Janković povređivao zatvorenike, Čiraka i Dautovića. Optuženi Janković je osuđen i da je zarobljene Muslimane vodio u pljačku napuštenih kuća u Zvorniku dok sud nije našao da su optuženi Savić i Ćilerdžić na bilo koji način učestvovali u tome. Uoči Bajrama, 10. ili 11.06.1992. godine, optuženi Janković je zajedno sa Slavkovićem i nekoliko nepoznatih osoba, izveo na binu Doma kulture u Čelopeku, u kome su bili zatvoreni Muslimani, Fikreta Jahijagića i njegovog sina Valmira, Mehmedaliju Bikića i njegovog sina ili sinovca Šabana, naredio im da se skinu goli i potom da vrše oralni seks među sobom. Optuženi Janković je tom prilikom nožem ubio Hasana Atlića, Sakiba Kapidžića i Fikreta Jahijagića a zatim zajedno sa Ivanom Slavkovićem ubodnim udarcima lišio života Šabana Bikića. Nakon toga, Janković i još jedan vojnik naredili su zatvorenicima da očiste prostoriju i iznesu tela ubijenih. Leševe su izneli Hasan Halilović, Salih Zahirović, Husein Salihović, Nesib Okanović i Sead Džihić, utovarili u prethodno pripremljeni kamion i zajedno sa nepoznatim vojnicima odvezli se u nepoznatom pravcu, odakle se nikada nisu vratili. Njihova tela ekshumirana su iz masovne grobnice na Crnom Vrhu. Takođe, nakon Bajrama optuženi Janković je došao u Dom kulture sa nekoliko pripadnika TO Zvornik i nožem odsekao penis Zulkanreinu Efendiću i uho Enesu Čikariću, prisilivši ih da ih pojedu. Sledećom prilikom optuženi Janković je naredio svedoku da izađe na binu, da se svuče i da sedne u položaj za molitvu. Kada je svedok to učino, Janković ga je po tri puta ubo nožem u butninu leve i desne noge.

Share

2 Comments

Leave A Reply






3 − one =