Dana 9. jula 2014. godine, navršava se 15 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina ukazuje da je pravda u Srbiji selektivna, a da su odgovorni za egzekuciju braće Bytyqi iznad zakona.
U petak, 6. juna 2014. godine, sa mesta načelnika Jedinice za zaštitu učesnika u krivičnom postupku Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) smenjen je Miloš Perović, koji je tu funkciju obavljao od 2008. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je njegova smena, iako zakasnela, značajna za reformu sistema zaštite svedoka u predmetima ratnih zločina, ali da nju moraju pratiti ozbiljne reforme Jedinice i sistema zaštite.
U četvrtak, 10. aprila će u prostorijama Doma Vojske Srbije biti organizovana promocija knjige Ratka Škrbića pod nazivom „Srebrenička podvala“, kojom se negira genocid u Srebrenici i činjenice utvrđene u presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), kao i u presudi Međunarodnog suda pravde (MSP) u slučaju Bosne i Hercegovine protiv Srbije.
Komandant Žandarmerije Milenko Božović suspendovao je Vladana Krstovića, aktivnog pripadnika Žandarmerije, protiv koga je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) podiglo optužnicu u predmetu Ljubenić, nakon zahteva Fonda za humanitarno pravo (FHP). FHP napominje da Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane odbijaju da povuku iz aktivne službe oficira i podoficira Vojske Srbije (VS), Pavla Gavrilovića i Rajka Kozlinu, kojima se sudi za zločin nad civilima u selu Trnje u martu 1999. godine.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je međupresudu Višeg suda u Beogradu kojom je utvrđena odgovornost Vojske Jugoslavije (VJ) za ratni zločin u selu Kukurovići 18. februara 1993. godine i predmet vratio na ponovno suđenje. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se ovom odlukom nastavlja praksa sudova da štite državne institucije od odgovornosti za kršenja ljudskih prava u prošlosti.
Poverenik za informacije od javnog značaja je, postupajući po žalbi Fonda za humanitarno pravo (FHP), našao da je praksa anonimizacije presuda protivna Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. U svom Zaključku, Poverenik je naložio Višem sudu u Beogradu, pod pretnjom novčane kazne, da FHP-u dostavi presudu bez nezakonite anonimizacije.
U Srbiji (bez Kosova) i Crnoj Gori je od bombardovanja NATO snaga život izgubilo 275 ljudi, i to:180 civila, 90 pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ), pet pripadnika MUP-a Srbije. Osim troje državljana Kine, svi ostali su bili državljani SRJ“.
Na Kosovu je život izgubilo 483 ljudi, i to: 267 civila (209 albanskih i 58 nealbanskih), 170 pripadnika VJ, 20 pripadnika MUP Srbije i 26 pripadnika OVK (19 od 26 pripadnika OVK stradalo je u NATO bombardovanju KPZ Dubrava kod Istoka).
Ovde možete videti poimeničnu listu ljudskih gubitaka.
U ponedeljak, 24. marta navršava se 15 godina od početka sistematske akcije etničkog čišćenja i nasilja nad kosovskim Albancima, sprovedene od strane oružanih snaga srpske vojske i policije tokom NATO intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva institucije Republike Srbije da žrtvama zločina na Kosovu i njihovim porodicama obezbede pravdu, procesuiranjem svih odgovornih bez obzira na njihovu poziciju u vreme izvršenja zločina ili unutar današnje hijerarhije vlasti, ali i pružanjem pravedne satisfakcije za pretrpljenu patnju i stradanje.
Dana 12. marta 2014. godine, Koalicija za pristup pravdi je uputila
poziv Pablu de Greiffu, Specijalnom izvestiocu Generalnog sekretara UN za istinu, pravdu, reparacije i garancije neponavljanja, da poseti Srbiju u cilju davanja preporuka Vladi Srbije o merama koje će doprineti uspostavljanju pravde za zločine i druga teška kršenja ljudskih prava počinjena tokom devedesetih godina u bivšoj Jugoslaviji.
Krajem februara 2014. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) je obavešten da su Zaštitnik građana, Kancelarija za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije (Kancelarija za ljudska prava) i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti (Poverenica) odustali od učešća u inicijativi za usvajanje novog Zakona o civilnim žrtvama rata, kojim bi se priznala prava svim državljanima Srbije koji su bili žrtve ratnih zločina i drugih teških kršenja prava u vezi sa ratovima tokom 1990-ih. FHP ukazuje da negiranje statusa civilnih žrtava rata brojnim kategorijama žrtava ima sve odlike sistemskog kršenja ljudskih prava, kao i da je odnos države prema ovim licima bez presedana u regionu bivše Jugoslavije.