Predstavljen Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je 23. aprila 2015. godine Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji (Model Strategije).

Prema rečima izvršne direktorke FHP-a Sandre Orlović, cilj Modela Strategije je da obezbedi prilog za izradu zvanične državne strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Model Strategije se zasniva na istraživanju FHP-a o efikasnosti i problemima tokom prve decenije rada institucija specijalizovanih za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, preporukama sa stručnih konsultativnih sastanaka o elementima Modela Strategije, kao i na sličnim strategijama u BiH i Hrvatskoj. Prema njenim rečima, usvajanje nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina naročito iziskuje potreba da se reše brojni problemi koji već godinama opterećuju procesuiranje pred sudovima u Srbiji, a za čije rešavanje je neophodan strateški pristup. Jedan od ključnih problema u tom smislu je mali broj suđenja i osuđenih počinilaca: do danas je za ratne zločine u Srbiji optuženo svega 175 lica, od kojih je tek njih 68 pravosnažno osuđeno. Stoga je osnovni cilj Modela Strategije značajno suzbijanje nekažnjivosti za ratne zločine, kroz otklanjanje nedostataka u pravnom i institucionalnom okviru, kao i obezbeđivanje uslova za snažno intenziviranje procesuiranja ratnih zločina.

Jezgro Modela Strategije predstavljaju aktivnosti usmerene na povećanje efikasnosti Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i Službe za otkrivanje ratnih zločina. Model Strategije predlaže usvajanje posebne tužilačke strategije, sa ciljem temeljne evidencije nerešenih predmeta i prioritizacije predmeta. U zavisnosti od težine posledica, uloge optuženih u vojnoj, policijskoj i civilnoj hijerarhiji, dostupnosti i kvaliteta dokaza, kao i bezobzirnosti pri počinjenju zločina, predmeti bi se kategorizovali na one prve, druge i treće kategorije. Cilj tužilačke strategije, prema ovom Modelu, jeste da se do kraja 2025. procesuiraju svi predmeti prvi kategorije i polovina predmeta druge kategorije.

Direktorka FHP-a za pravna pitanja Milica Kostić predstavila je aktivnosti koje predviđa Model Strategije u oblasti zaštite i podrške žrtvama i svedocima, kao i predstavljanje suđenja u javnosti. Model Strategije predlaže da se procesna zaštita svedoka unapredi, između ostalog, izricanjem formalnih opomena i kazni za uvrede upućene svedocima, kontinuiranom obukom branilaca za rad sa žrtvama, a takođe i usvajanjem posebnih mera zaštite žrtava seksualnog nasilja. Mere Modela Strategije za unapređivanje vanprocesne zaštite svedoka uključuju uvođenje sistema istrage o pritužbama na rad Jedinice za zaštitu svedoka, izmeštanje te jedinice iz nadležnosti MUP-a u nadležnost Ministarstva pravde, jačanje nadzora nad sprovođenjem Programa zaštite, uz zabranu zapošljavanja u Jedinici za zaštitu bivših pripadnika jedinica koje su činile zločine. Radi adekvatne podrške žrtvama i svedocima ratnih zločina, Model Strategije predviđa jačanje uloge Službe za pomoć i podršku žrtvama i svedocima, potpisivanje regionalnog sporazuma o saradnji u pružanju pomoći žrtvama i svedocima koji odlaze da svedoče u drugu državu, mapiranje nevladinih organizacija i institucija koje pružaju pomoć i podršku žrtvama i svedocima i uspostavljanje održivog sistema finansijske podrške za ove organizacije, te edukaciju o radu sa žrtvama za sve aktere koji sa njima stupaju u kontakt. Zbog toga što je predstavljanje suđenja u javnosti u Srbiji u velikoj meri zanemareno, većina građana ne može da identifikuje niti jedan predmet koji se za ratni zločin vodi pred domaćim sudovima. Model Strategije predlaže uspostavljanje službi za odnose sa javnošću u odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, usvajanje jedinstvenog pravilnika o anonimizaciji presuda i omogućavanje snimanja glavnih pretresa.

Zamenik glavnog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić ocenio je da je donošenje nacionalne strategije prevashodno važno sa aspekta rešavanja nasleđa prošlosti, a ne kao jedan od zahteva u okviru evropskih integracija Srbije. On je informisao prisutne o tome da je Ministarstvo pravde Republike Srbije oformilo radnu grupu za izradu nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i da je posebna tužilačka strategija u fazi nacrta. Vekarić ističe nekoliko stvari koje su ključne za efikasno procesuiranje ratnih zločina. Prvo, jačanje kapaciteta TRZ-a, SORZ-a i Jedinice za zaštitu svedoka. U tom svetlu treba gledati i dosadašnje ocene o efikasnosti rada TRZ-a, naročito u pogledu procesuiranja visokopozicioniranih počinilaca. On zaključuje da je nemoguće procesuirati ratne zločine ako ne postoji dovoljno finansijskih, ljudskih i tehničkih kapaciteta. Drugo, unapređenje saradnje sa domaćim i međunarodnim institucijama, nevladinim organizacijama i medijima. Treće, adekvatna podrška i zaštita svedoka i žrtava ratnih zločina. On naglašava da su svedoci u predmetima ratnih zločina jako važni, ali da je istovremeno do njih jako teško doći, naročito u atmosferi zataškavanja zločina i zavere ćutanja o njima. Na kraju, za procesuiranje ratnih zločina koji su imali prekogranični karakter, neophodna je efikasna regionalna saradnja sa pravosudnim institucijama u državama regiona.

Stručnjak za međunarodno humanitarno pravo Ivan Jovanović argumentovao je da je nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina potrebna zbog toga što će suđenja za ratne zločine još dugo stajati pred Srbijom kao potreba, zadatak i izazov. Naime, ratni zločini ne zastarevaju i pravna je obaveza Srbije, i po domaćem i po međunarodnom pravu, da ih procesuira. Pored toga, suđenja pred sudovima u Srbiji se suočavaju sa nizom problema, za čije rešavanje je neophodan sistemski pristup. Na kraju, krovna državna politika u ovoj oblasti je neophodna i radi povezivanja i koordinacije svih aktera i elemenata za procesuiranje ratnih zločina.

Jovanović naglašava da je, za društvo sa iskustvom oružanog sukoba, poželjno imati širu strategiju – strategiju tranzicione pravde – koja bi pored uspostavljanja krivične pravde za počinjene zločine, predviđala i reparacije za žrtve, prilagođene obrazovne programe, mehanizme za utvrđivanje i kazivanje istine, programe javnog sećanja, ali i druge mere.

Vesna Nikolić Ristanović, predstavnica Viktimološkog društva Srbije i organizacije Victim Support Europe, naglasila je da Model Strategije predviđa mere zaštite i podrške žrtvama koje su u skladu sa međunarodnim i evropskim standardima. Ona navodi da je to važno pre svega za građane Srbije, jer će usvajanjem tih standarda oni moći da dobiju potrebnu podršku i pomoć. Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih sa prostora bivše Jugoslavije Dragan Pjevač poručio je da je za žrtve veoma važno da se u Srbiji procesuiraju ratni zločini koji su počinjeni nad pripadnicima drugih naroda, zbog toga što odgovoran odnos prema ratnim zločinima daje kredibilitet u odnosima sa drugim narodima. On zbog toga pruža podršku usvajanju nacionalne strategije koja će unaprediti procesuiranje ratnih zločina pred sudovima u Srbiji.

Model Strategije za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji možete preuzeti i ovde.