Osman Osmanović osuđen na kaznu zatvora od tri i po godine

Osman Osmanović osuđen na kaznu zatvora od tri i po godine

Saopstenje-OsmanovicApelacioni sud u Beogradu doneo je 26. januara 2023. godine presudu kojom je državljanina Bosne i Hercegovine (BiH) Osmana Osmanovića  pravnosnažno osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri i po godine, jer je u svojstvu inspektora Stanice javne bezbednosti (SJB) Brčko nečovečno postupao prema jednom civilu srpske nacionalnosti koji je bio zatočen u logoru „Rasadnik“ u naselju Gornji Rahić (Brčko, BiH). Sud je Osmanoviću produžio pritvor, u kojem se nalazi od momenta hapšenja na graničnom prelazu Sremska Rača u novembru 2019. godine, i koji će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj predmet od samog početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH, u cilju jačanja regionalne saradnje i poverenja u institucije BiH.

Odmah po hapšenju Osmanovića, Tužilaštvo BiH je zatražilo od Srbije njegovo izručenje i ustupanje predmeta, s obzirom na to da je Osmanović državljanin BiH i da je krivično delo izvršeno na teritoriji te zemlje, gde se nalaze i svedoci i oštećeni. Zahtev je odbijen, pa je Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) 21. februara 2020. godine protiv njega podiglo optužnicu, kojom ga je optužio za nečovečno postupanje prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske (VRS) i  trojici srpskih civila koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“ u naselju Gornji Rahić tokom maja i juna 1992. godine.

Viši sud u Beogradu doneo je 18. februara 2022. godine prvostepenu presudu kojom je Osmana Osmanovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, jer je u svojstvu inspektora SJB Brčko nečovečno postupao prema jednom pripadniku VRS i dvojici civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“.  Sud je našao da ponašanje optuženog prema jednom od civila koje mu se optužnicom stavljalo na teret ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela, pa je u odnosu na taj deo optužnice oslobođen.

Apelacioni sud u Beogradu je našao da radnje optuženog izvršene na štetu jednog pripadnika VRS nisu dovoljno dokazane, a da radnje izvršenja u odnosu na jednog srpskog civila nisu dostigle minimalni nivo okrutnog postupanja da bi predstavljale nečovečno postupanje kojim bi se kršile norme međunarodnog humanitarnog prava. U tom pravcu je preinačio prvostepenu presudu i oslobodio optuženog u odnosu na te delove optužnice, oglasivši ga krivim po samo jednoj od četiri tačke optužbe, u skladu s čim je preinačio i odluku o kazni, osudivši ga na kaznu zatvora u trajanju do tri godine i šest meseci, što je neznatno duže od vremena koje je proveo u pritvoru.

Ovo je već drugi postupak koji se pravnosnažno okončao na način da je Apelacioni sud preinačio prvostepene presude tako što je optužene oslobađao za pojedine radnje izvršenja i izricao im kazne zatvora ispod zakonskog minimuma, kojima se skoro ili u potpunosti pokriva vreme provedeno u pritvoru (videti predmet „Husein Mujanović“).

Ovakav tok postupaka koji se u Srbiji vode protiv državljana BiH ne doprinosi jačanju regionalne saradnje ni poverenja žrtava u institucije Srbije koje procesuiraju ove zločine.

Fond za humanitarno pravo smatra da je neophodno da se, kada su u pitanju državljani BiH osumnjičeni za ratne zločine uhapšeni u Srbiji, postupanje primenjeno u slučaju Edina Vranja, takođe državljanina BiH kojeg su srpske vlasti uhapsile 2021. godine i koji je izručen pravosuđu BiH, uspostavi kao redovna praksa domaćeg pravosuđa. Tim pre jer se kada tužilaštvo BiH podigne optužnicu protiv državljana Srbije koji se nalaze na teritoriji Srbije taj predmet odmah ustupa TRZ Srbije i postupak se dalje vodi pred sudom u Srbiji.

Ustupanjem krivičnog gonjenja osumnjičenih za ratne zločine državama čiji su oni državljani na najbolji način bi se doprinelo jačanju regionalne saradnje, ali i poverenju među žrtvama da će zločini biti adekvatno istraženi, a počinioci kažnjeni.

Share