Stručnost ili politika: Šta je presudilo u izboru novih tužilaca?

Znanje ili podobnost? Nedoumica je koja prati kriterijume izbora novih tužilaca koji će od Nove godine preuzeti dužnost u Srbiji – nakon kritika u javnosti koje se čuju paralelno sa ovim procesom.

Posle osam godina smenjen je tužilac za organizovani kriminal koji je, uprkos zamerki na njegov rad, pokrenuo mnoge delikatne postupke… Istovremeno, odlaskom u penziju tužioca za ratne zločine – to mesto ostaće upražnjeno jer nijedan od kandidata u Parlamentu nije dobio dovoljno glasova za izbor.

“U nekim slučajevima predloženi su najbolje rangirani kandidati, a u drugim slabije rangirani. Ne mogu to da objasnim drugim kriterijumima – to mogu biti samo politički kriterijumi. Ne znam o čemu drugom bi se moglo raditi”, stav je Radovana Lazića, predsednika Upravnog odbora Udruženja tužilaca.

Lazić ne spori da će od 1. januara sledeće godine na odgovorne pozicije doći stručni kadrovi, ali ističe da je proceduru u više slučajeva narušila politizacija. Time je obesmišljena uloga Državnog veća tužilaštva koje vrši odabir najstručnijih, naglašava on.

“Imamo jednu normativnu, ustavnu i zakonsku anomaliju da praktično Vladu ta rang lista ne obavezuje. Onda se postavlja pitanje smisla… Zašto se vrši čitava procedura rangiranja, ljudi ocenjuju i maltretiraju mesecima, teraju da pišu neke programe koje potom brane i dobijaju ocene za to, a na kraju kada Vlada predloži – to nema nikakve veze”, smatra Lazić.

Upitan deluje li mu da je čitav proces protekao zbrzano, s obzirom na to da se o izboru tužilaca raspravljalo na sednici sa više od 70 tačaka na koju su poslanici pozvani dan i po uoči zasedanja, Lazić odgovara da je uzrok tome vemenski cajtnot.

“Taj poslednji deo možda tako deluje, zato što tužiocima ističe mandat 31. januara. Već prvog januara bi trebalo da imamo nove tužioce u 85 tužilaštva za koje je bio raspisan konkurs. Čitavoj proceduri samog izbora u Skupštini je prethodila procedura izbora koje je radilo Državno veće tužilaca”, objašnjava Lazić.

Miljko Radisavljević

Voljom poslanika, Miljko Radisavljević dosadašnji tužilac za organizovani kriminal koji se poslednjih osam godina bavio spornim privatizacijama, gonjenjem nekolicine bivših ministara, a najpoznatiji slučaj je proces protiv osuđenog narkobosa Darka Šarića, će slučaj tajkuna Miroslava Miškovića, očigledno, prepustiti svom nasledniku čačanskom advokatuMladenu Nenadiću.

Široj javnosti ne toliko poznat, iz Nenadićeve biografije saznajemo da je karijeru sredinom devedesetih počeo u čačanskoj policiji i to prvo kao inspektor, a potom i šef Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta u policiji.

Bio je na funkcijama zamenika u Opštinskom javnom i Okružnom javnom tužilaštvu u Čačku. Poslednjih 12 godina proveo je u advokaturi kao branilac, a pred Specijalnim sudom branio je optužene u postupcima protiv carinske mafije, falsifikovanja novca, trgovine oružjem, kao i jednog tužioca optuženog za primanje mita.

Miroslav Bojić, čačanski advokat i član Državnog veća tužilaca, smatra da je Nenadić pravi čovek za odgovornu funkciju tužioca za organizovani kriminal.

“Mislim da ga čeka izuzetno težak posao, ali ne sumnjam da će on sa tim znati da se nosi. Dobar je znalac svoga posla jer se u dosadašnjem radu susretao sa mnogo toga sa čime će i na novoj poziciji imati dodira. Prošao je put od advokatskog pripravnika, preko policijskog visokog činovnika, kroz tužilaštvo do advokature”, kaže Bojić.

Vladimir Vukčević

Jedan od epiloga izbora tužilaca u Skupštini Srbije je da će Tužilaštvo za ratne zločine u sledeću godinu, najverovatnije, ući bez izabranog tužioca. Naime, nijedan od kandidata nije dobio potreban broj glasova, a aktuelni tužilac Vladimir Vukčević, koji je i sam bio na meti mnogih pritisaka tokom svog rada, biće penzionisan.

Sandra Orlović, izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, ocenjuje da nijedan od najozbijnijih pretendenata, a to su Dejan Terzić, sudija u Apelacionom sudu u Novom Sadu, i Snežana Stanojković, zamenica javnog tužioca u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu, ne zadovoljavaju potrebne kriterijume.

Ne može se ni očekivati bolje, podvlači Orlović, od države koja je Vladimiru Lazareviću, haškom osuđeniku koji je odslužio kaznu – priredila ministarski doček. 

“Sasvim sigurno se pokazuje da je procesuranje ratnih zločina nekako na marginama interesovanja političke vlasti u Srbiji, da ćemo kao i do sada, kada je reč o tužiocu za ratne zločine, u najvećoj meri imati to očekivanje od političkih faktora da se tužilac za ratne zločine, pre svega, ponaša patriotski i u skladu sa očekivanjima javnog mnjenja i patriotskih političkih partija, a ne u skladu sa vladavinom prava i očekivanja žrtava ratnih zločina”, zaključuje Sandra Orlović.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa