Uključiti prava žrtava na reparacije u Poglavlje 23

Izveštaj Evropske komisije (EK) o skriningu za Poglavlje 23, koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava, ne sadrži preporuke o pravima žrtava ratnih zločina i masovnih kršenja ljudskih prava iz 1990-ih godina na materijalnu kompenzaciju i druge vidove reparacija. Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva sve učesnike pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji (EU) da tokom procesa harmonizacije domaćih propisa sa pravom EU uvaže sve tekovine i međunarodne standarde u pogledu prava žrtava kršenja ljudskih prava, uključujući i pravne tekovine EU.

EK je 30. jula 2014. godine objavila Izveštaj o skriningu za Poglavlje 23, koji obuhvata analizu postojećeg zakonskog okvira u oblasti pravosuđa i ljudskih prava i set preporuka za njegovo usklađivanje sa propisima EU. U okviru Izveštaja, poseban deo je posvećen oblasti ratnih zločina. Međutim, nijedna preporuka iz ove oblasti se ne odnosi na prava žrtava na materijalnu kompenzaciju, niti na zdravstvenu, psihosocijalnu, pravnu i druge vidove pomoći države. O pravima žrtava se govori samo kada je reč o njihovom položaju tokom sudskog postupka.

Odsustvo preporuka o ljudskim pravima žrtava ratnih zločina čudi tim pre što je pravo žrtava na reparacije bilo predmet eksplanatornog skrininga, što se vidi iz agende skrininga (str. 7-8). Naime, EK je u proces skrininga eksplicitno uključila Direktivu Evropskog saveta o kompenzaciji za žrtve krivičnih dela, ali se ova direktiva ne pominje u Izveštaju o skriningu. Ova tema je bila predmet kritika EK u izveštajima o napretku Srbije. U izveštaju iz 2013. godine, istaknuto je da “na polju pomoći i podrške žrtvama ratnih zločina nema napretka”. Takođe, u izveštaju iz 2009. godine je u kontekstu ratnih zločina naglašeno da se “žrtvama i njihovim porodicama uskraćuje pravda”.

FHP podseća da, prema nalazima Saveta Evrope (tačka 2.b) i UN Komiteta protiv torture (tačka 18), Srbija krši pravo žrtava na obeštećenje i druge vidove reparacija. Prema važećem zakonu, pravo na pomoć i podršku države uskraćeno je žrtvama stradalim na teritoriji druge države i stradalim u krivičnim delima počinjenim od strane srpskih oružanih snaga, svim porodicama nestalih, žrtvama seksualnog nasilja, žrtvama koje pate od psihičkih posledica preživljenog nasilja, kao i žrtvama sa fizičkim oštećenjima manjim od 50%. S obzirom da se ranije pomenuti zakon ne može primeniti na njih, žrtve nedela počinjenih od strane srpskih snaga, a koje su državljani drugih post-jugoslovenskih država, pravo na materijalnu nadoknadu pokušavaju ostvariti u sudskim postupcima protiv Republike Srbije. Međutim, sudovi u najvećem broju slučajeva odbijaju zahteve žrtava za obeštećenjem zbog navodne zastarelosti, a u retkim slučajevima kada su zahtevi uspešni, oni rezultiraju ponižavajućim iznosima naknade.

FHP je danas Vladi Republike Srbije uputio preporuke za izradu akcionog plana za Poglavlje 23 u kojima je, između ostalog, predložio mere za ostvarivanje prava žrtava kršenja ljudskih prava iz 1990-ih na reparacije.