Zakon ne tretira konkretan zločin

Izvor: Danas

Pravni stručnjaci povodom predloga da se Krivičnim zakonikom
sankcioniše negiranje zločina u Srebrenici

povodi

Beograd – Predlog da se zakonski sankcioniše negiranje zločina u Srebrenici ima više politički karakter nego pravni – ocenjuje za Danas Goran Ilić, profesor krivično procesnog prava na beogradskom Pravnom fakultetu, povodom predloga vojvođanskih poslanika LSV i SMV da se izmeni krivični zakon kojim bi bili sankcionisani svi pokušaji skrnavljenja uspomene na srebreničke žrtve. Inače, vojvođanski poslanici su pre dva dana Skupštini Srbije podneli i Predlog deklaracije o Srebrenici.
Ilić smatra da se ne može u Krivičnom zakoniku implementirati deo koji bi se konkretno vezao za sankcionisanje osoba koje negiraju zločin u Srebrenici.
– Kroz postojeća krivična dela na opštem nivou imamo uređenu problematiku sankcionisanja negiranja zločina. Koncentrisati se na konkretan slučaj i predvideti krivično delo za njega, nije svojstveno krivičnom pravu i nije pravno tehnički izvodljivo – naglašava profesor krivično procesnog prava. On podseća da je nedavno i u pojedinim evropskim zemljama, na primer u Nemačkoj, zakonski zabranjeno negiranje holokausta, ali da se zabrana ne vezuje konkretno ni za jedan logor.
Momčilo Grubač, profesor krivičnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union ističe za naš list da je uzdržan po pitanju promene Krivičnog zakona, kako bi se zakonski sancionisalo negiranje zločina u Srebrenici.
– Ne menja se Krivični zakon kako kome padne na pamet, bilo da je to politička partija, pojedinac ili državni organ – objašnjava razloge uzdržanosti profesor krivičnog prava. On navodi i da je taj predlog kopija zakona koji je donet u Nemačkoj nakon Drugog svetskog rata i dodaje da nije ista situacija u Srbiji i posleratnoj Nemačkoj.
– Činjenica da je zločin izvršen u drugoj zemlji (BiH), već izaziva sumnju da postoji razlika između Srbije i posleratne Nemačke – ukazuje Grubač. On napominje i da se ne može određivati zločin po geografskom mestu gde je izvršen. Zločin u Srebrenici je evidentan ali treba osuditi sve zločine bez obzira na mesto gde su počinjeni, objašnjava Grubač.
– Ne može se osuđivati zločin na osnovu toga što je počinjen u jednom regionu, već svi zločini moraju biti osuđeni po principijelnim kriterijumima – ističe Grubač i dodaje da ukoliko se postavi pitanje samo jednog zločina u određenom regionu, postaviće se i druga, kao na primer – a šta je sa zločinima u Bratuncu ili Jasenovcu.
Sasvim je drugačiji stav predsednice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić koja za Danas ocenjuje da bi za stvaranje odgovornog društva bilo korisno da se donese zakon kojim bi se sankcionisao pokušaj negiranja genocida u Srebrenici.
– Takvi zakoni u postkonfliktnom periodu su delotvorni, stvaraju dobru formu za suočavanje sa prošlošću, a menjaju i klimu poricanja. U Srbiji je kultura poricanja na političkom nivou – navodi Kandićeva, dodajući da naše društvo poriče zločine i uvek sebe smatra žrtvom drugih naroda. Ona ističe da bi donošenjem zakona bio učinjen korak ka stvaranju kulture odgovornosti.
– Smatram da zakon neće biti usvojen, jer veću političku moć u Srbiji imaju upravo oni koji podržavaju i održavaju kulturu poricanja. Ne mogu očekivati da će takav zakon usvojiti parlament u kome veliki broj poslanika nosi majice sa likom haškog optuženika – ističe naša sagovornica. U Srbiji, prema njenim rečima, o zločinima govore samo nevladine organizacije, „ali to nema istu snagu kao kad bi o tome pričali i političari na vlasti“.
– Srbija ima znanje o Srebrenici, uostalom i Međunarodni sud u Hagu je u presudi okarakterisao to kao genocid, a sada je poenta u tome da se to javno prizna, i to mora da učini parlament – zaključuje Nataša Kandić. Ona zaključuje da je ocena političara da treba priznati sve počinjene zločine samo još jedan od pokazatelja da se Srbija vrti u krug.
Antrfile:
Nekoliko predloga deklaracija o Srebrenici

Deklaraciju o Srebrenici, osim kluba Vojvođanski poslanici, najavio je i poslanički klub LDP, dok je SRS predložila deklaraciju kojom se osuđuju svi zločini, posebno oni počinjeni nad Srbima. Vojvođanski poslanici prilikom predlaganja deklaracije istakli su da ne isključuju mogućnost dogovora sa LDP o podnošenju deklaracije, s obzirom na sličnost predloga.

Autor: I. PEJČIĆ

Share