Učenici albanske i srpske nacionalnosti se na Kosovu obrazuju po različitim sistemima i koriste udžbenike sa različitim verzijama istorije što, prema mišljenju stručnjaka, utiče na potpirivanje predrasuda i nacionalističkih ideja.
Članovi porodica žrtava su 26.9.2019. u Beogradu prisustvovali suđenju za streljanje 1.313 Bošnjaka u selu Kravica 14.7.1995. Govore: Nura Salkić, Kada Hotić, Emina Sinanović, Hajrija Orić, Zlatka Efendić, kao i Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo. Razgovor vodi Svetlana Lukić.
Informacija o broju nedostupnih osobama u predmetima ratnih zločina je odavno poznata, ali je sada postala javna, komentariše za Radio Slobodna Evropa (RSE) novinarka Erna Mačkić objavljenu zvaničnu informaciju da je u predmetima ratnih zločina u Bosni i Hercegovini 30 mposto nedostupnih lica, te da su to za sada nerješivi predmeti.
Visoko sudsko i tužilačko vijeće Bosne i Hercegovine (VSTV) je, saopštivši to u srijedu, preporučilo da se organizuje regionalna konferencija na najvišem nivou na kojoj bi ovaj problem bio razmotren.
Umetnici i kulturni aktivisti sa Kosova koriste svoj rad za prevazilaženje trauma iz ratne prošlosti, ali saradnja sa umetnicima iz Srbije, koja bi trebalo da premosti posleratne podele, ponekad izaziva i ljute reakcije.
Viši sud u Beogradu doneo je 23. septembra 2019. godine presudu kojom je optuženog Dalibora Maksimovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina zbog ubistva četiri i silovanja jedne Bošnjakinje u maju 1992. godine na području Bratunca. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je sud pogrešio što u toku postupka nije žrtvi silovanja dosudio imovinsko-pravni zahtev (naknadu štete), već ju je uputio da to svoje pravo ostvari u parničnom postupku.
Željko Budimir, optužen za za ratni zločin protiv civilnog stanovništva osuđen je danas na dve godine zatvora. Sud je utvrdio da je Budimir izvršio krivično delo u saizvršilaštvu.
Advokatica Vasvija Vidović, koja je radila na predmetima ratnih zločina u Den Haagu, ali i u Sudu BiH, smatra da se najodgovorniji za ratne zločine ne izvode pred sudove i zbog toga je vrlo jasno nezadovoljstvo preživjelih ratnih zločina
Viši sud u Beogradu doneo je 19. septembra 2019. godine presudu kojom je optuženog Nikolu Vida Lujića osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina zbog silovanja Bošnjakinje u Brčkom u junu 1992. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je postupak u ovom predmetu vođen veoma efikasno, da je oštećena imala adekvatnu zaštitu tokom svedočenja, kao i da je izrečena kazna pravična i primerena težini izvršenog dela.
Nikola Vida Lujić osuđen je danas prvostepenom presudom pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu na osam godina zatvora zbog silovanja Bošnjakinje Š. A.
Dve osobe osuđene za silovanje tokom rata u Bosni i Hercegovini dobrovoljno su žrtvi isplatile odštetu u visini od 15,400 evra, što je prvi ovakav slučaj u ovoj državi.