Ljude treba podsećati da su se devedesetih na prostorima bivše Jugoslavije desila najstrašnija zverstva posle Drugog svetskog rata, kaže u intervjuu za DW predsednik haškog mehanizma za krivične sudove Karmel Ađus.
Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice, o godišnjici zločina “Deportacija izbeglica” i suočavanju sa ratnom prošlošću Crne Gore
Prije tačno dvadeset sedam godina, u maju 1992, crnogorska policija je nezakonito uhapsila najmanje 66 civila starosti od 18 do 66 godina, koji su u Crnu Goru izbjegli od rata u BiH.
Njih je kao taoce predala vojsci bosanskih Srba pod vođstvom Radovana Karadžića i Ratka Mladića kako bi dalje služili za razmjenu ratnih zarobljenika. Grupa koja je uhapšena 25. maja 1992. poslata je u u koncentracioni logor u Foču, i nekoliko njih je preživjelo, dok su oni koji su izručeni 27. maja 1992. neposredno nakon toga ubijeni, a njihova tijela ni do danas nijesu pronađena, ističe za Danas Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Podgorice, povodom godišnjice od crnogorskog zločina nad Bošnjacima „Deportacija izbeglica“.
Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu danas je počelo suđenje Milošu Čajeviću zbog silovanja, zastrašivanja, terora i nečovovečnog postupanja prema civilima nesrpske nacionalnosti u Brčkom 1992. godine.
Poštovani predsedniče, sudijo Ađijus,
Mi, nevladine organizacije za ljudska prava, smatramo da nijedan osuđenik za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid ne bi trebalo da bude prevremeno pušten na slobodu ukoliko se nije javno obratio porodicama žrtava sa izjavom iskrenog žaljenja i iskazao spremnost da pomogne u otkrivanju počinilaca konkretnih zločina i otkrivanju masovnih grobnica.
Obraćamo vam se u vezi sa mogućim prevremenim puštanjem na slobodu Vlastimira Đorđevića, osuđenog na kaznu zatvora u trajanju od 18 godina za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu, koji je obuhvatio ubistva, deportacije, druga nečovečna dela i progone. Osuđen je za deportaciju najmanje 200.000 kosovskih Albanaca iz 13 kosovskih opština; ubistvo najmanje 724 Albanca; prisilno premeštanje tela ubijenih i njihovo sakrivanje u masovne grobnice na teritoriji Srbije. Žalbeno veće MKSJ je utvrdilo da je Đorđević, kao načelnik Resora javne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, naložio da se tela kosovskih Albanaca pokopaju u masovne grobnice na teritoriji Srbije kako bi se uklonili dokazi o počinjenim zločinima, kao i da je „jasno izdavao naređenja vezana za tajno postupanje sa telima, njihov prevoz i ponovno pokopavanje”.
Fond za humanitarno pravo (FHP) u Beogradu podržava apel porodice Bitići čiji su članovi Ili, Agron i Mehmet Bitići ubijeni u Petrovom selu 1999. godine, da se haški osuđenik Vlastimir Đorđević ne pusti na slobodu nakon dve trećine kazne zatvora, koji ističe 17. juna, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ivana Žanić, direktorka pravnog programa Fonda.
Ratni fotoreporter, Ron Haviv, najveći je svjedok masakra počinjenog nad civilima Bijeljine, a njegove fotografije su objavljene u svim svjetskim medijima. Momenat u historiji i zabilježen teror predvođen politikom SDS-a – stranke koju su osnovali sada već presuđeni ratni zločinci Radovan Karadžić, Momčilo Krajišnik i Biljana Plavšić. Prije dolaska “Srpske dobrovoljačke garde”, “Arkanovih tigrova”, u Bijeljini je živjelo preko 30.000 Bošnjaka, nakon okončanja rata, u Bijeljini zivi tek nešto više od 2.000 ljudi, uglavnom povratnika. Za N1 govore ratni foto-reporter i svjedok događaja, Ron Haviv, ratni reporter Paul Lowe, izvršna direktorica Fonda za međunarodno pravo Srbije, Ivana Žanić, bivši tužilac za ratne zločine Srbije, inače tužilac u predmetu Bijeljina 1992., Vladimir Vukčević.
Porodica braće Bitići, američkih državljana ubijenih u Srbiji, pozvala je Mehanizam za međunarodne krivične sudbine (MMKS) da spreči potecijalno prevremeno puštanje Vlastimira Đorđevića, bivšeg srpskog zvaničnika osuđenog za ratne zločine na Kosovu.
Porodica braće Bitići saopštila je danas da će pokrenuti kampanju protiv mogućeg prevremenog puštanja Vlastimira Đorđevića, bivšeg visokog zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, za koga sumnjaju da je umešan u ubistvo njihovih rođaka.
„Sve dok Vlastimir Đorđević ne bude pokazao da je spreman da sarađuje sa Tužilaštvom i pomogne u lociranju drugih masovnih grobica, u tekućim krivičnim istragama u vezi sa operacijama prikrivanja, i sve dok ne bude dao istinite izjave o ubistvu braće Bitići, on ne bi trebalo da bude pušten na slobodu”, stoji u pismu koje je ova porodica uputila MMKS-u.
Ne verujem da će biti političke volje da radikali Vjerica Radeta i Petar Jojić budu izručeni Hagu, ocenila je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.
“Od kako je Haški tribunal objavio da trazi Radetu i Jojića verovala sam da će oni morati da budu isporučeni Tribunalu, odnosno Mehanizmu, gde će im se suditi za nepoštovanje Suda. Mehanizam je prepoznao da pred domaćim sudom svedoci ne bi mogli da daju bezbedno iskaz i zato je odluka takva. Ali verujem da ih Srbija neće izručiti, jer se čuje velika samouverenost i Jojića i Radete da ih država neće zaboraviti i da ih neće isporučiti”, rekla je Žanić.
Ona je podsetila i da smo do sada smo uvek imali najave političara da ne postoji obaveza države da oni moraju biti isporučeni zbog procesa za nepoštovanje Suda.
Ovo je sedmi izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. FHP je tokom 2017. i 2018. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se odvijala na teritoriji Srbije, odnosno ukupno 20 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i jedan predmet pred sudom opšte nadležnosti. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost.
Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenje za jedno krivično delo koje nadležno tužilaštvo opšte nadležnosti nije kvalifikovalo kao ratni zločin, iako sve okolnosti tog slučaja ukazuju da se radi o ratnom zločinu.
Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina -Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinica za zaštitu i dr, nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u izveštajnom periodu prvostepene presude u tri predmeta. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je četiri presude po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudom opšte nadležnosti doneta je jedna međupresuda, koju je potvrdio Apelacioni sud. U izveštajnom periodu TRZ je podiglo ukupno 14 optužnica, i to tokom 2017. godine tri optužnice protiv ukupno četiri lica, a prema podacima koje je FHP-u dostavilo TRZ 11 optužnica tokom 2018. godine protiv 15 lica.
Analizi predmeta u Izveštaju prethodi pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2017- 2018. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.
Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji možete preuzeti ovde.
U četvrtak, 16. maja 2019. godine u 11 časova, u Velikoj sali Medija centra (Terazije 3, II sprat), Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće javnosti sedmi po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji.