Kandićeva svedočila, Diković u Beneluksu

Kandićeva svedočila, Diković u Beneluksu

B92_logoNataša Kandić, kao osnivač Fonda za humanitarno pravo, saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković.

Share

Kandić: Ostajem pri navodima iz dosijea o Dikoviću

Kandić: Ostajem pri navodima iz dosijea o Dikoviću

N1_logoOsnivačica Fonda za humanitarno pravo, Nataša Kandić saslušana je u Prvom osnovnom sudu u Beogradu po tužbi koju je protiv nje podneo načelnik Generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković, zbog povrede ugleda i časti objavljivanjem dosijea “Ljubiša Diković” u kojem se navodi da postoje indicije da je on počinio ratne zločine.

Share

Muhamed, Kadrija, i njihovo ljudsko dostojanstvo

Muhamed, Kadrija, i njihovo ljudsko dostojanstvo

pescanik_250x207Sredinom maja 2015. u organizaciji Instituta za islamsku tradiciju Bošnjaka, u Sarajevu je održana konferencija o genocidu u Srebrenici. U julu 2015. biće dvadeset godina, pa će raznih skupova na ovu temu biti još. I dobro je što je tako, sve i ako će sigurno biti glasova koji će imati šta da zamere ‘turizmu’ i ‘profanisanju’. Voleo bih ipak da se cinici ovoga puta ne oglase. Reči, geste, molitve, slike, hodočašća kojima se podseća na smrt nevinih ljudi, trebaju nam svakog dana, uvek iznova, da zaustave zaborav i laž.

Share

Preminuo advokat Dragoljub Todorović

Preminuo advokat Dragoljub Todorović

dragoljub_postFond za humanitarno pravo (FHP) sa žaljenjem obaveštava javnost da je 14. maja 2015. godine u Beogradu preminuo naš dugogodišnji saradnik i prijatelj advokat Dragoljub Todorović.

Od početka suđenja za ratne zločine u Srbiji Dragoljub je u ime FHP-a zastupao žrtve i članove porodica žrtava. Svojim upornim zalaganjem za zaštitu njihovih prava, pomogao je da se u sudnicama utvrdi istina o otmici u Štrpcima, svirepom streljanju porodice Bogujevci u Podujevu, zločinu na Ovčari, Zvorniku, Trnovu… Dragoljub je tokom 1999. i 2000. godine sa timom advokata FHP-a u politički motivisanim postupcima branio nezakoninto pritvorene kosovske Albance.

Share

Razgovor sa predstavnicima koalicije „Pravdom do mira u Donbasu“

Razgovor sa predstavnicima koalicije „Pravdom do mira u Donbasu“

post_debata_ukrajinciOleksii Bida, aktivista nevladine organizacije Centar za audio-vizuelnu umetnost, otet je početkom maja 2014. godine u svom gradu Lugansku. Njega su pripadnici proruskih snaga protivpravno zatvorili, ispitivali i više sati vršili torturu nad njim. Pušten je sutradan i odmah potom napustio je Lugansk. Oleksii je prethodno organizovao i učestvovao u nizu događaja u znak podrške jedinstvenoj Ukrajini. Osim tog angažmana, nije se bavio politikom niti je učestvovao u sukobu. Ovo je samo jedan od brojnih slučajeva kršenja ljudskih prava na teritorijama pod kontrolom proruskih snaga u Ukrajini.

Share

Dr. Nenad Dimitrijević za Faktor.ba: Srbija u Ustav mora ugraditi sjećanje na zločine u BiH

Dr. Nenad Dimitrijević za Faktor.ba: Srbija u Ustav mora ugraditi sjećanje na zločine u BiH

logo_faktor_postDr. Nenad Dimitrijević, profesor Centralno-evropskog univerziteta u Budimpešti, jedan od učesnika konferencije “Genocid u Srebrenici: Ka trajnom sjećanju” koja se održava 12. i 13. maja u Sarajevu, jedan od onih koji su prvi u Srbiji govorili o genocidu i drugim masovnim zločinima počinjenim nad Bošnjacima tokom agresije, za Faktor.ba je govorio o sadašnjem odnosu prema žrtvama na ovim prostorima, potrebi da se zločini ne zaborave, o radu Haškog tribunala…

Share

Aktivisti iz Ukrajine u studijskoj poseti FHP

Aktivisti iz Ukrajine u studijskoj poseti FHP

post_ukrajinciU ponedeljak, 11.05.2015. godine, predstavnici koalicije „Pravdom do mira u Donbasu“, koju čini nekoliko organizacija za ljudska prava iz istočne Ukrajine, započeli su studijsku posetu Fondu za humanitarno pravo (FHP). Organizacije okupljene u koaliciji „Pravdom do mira u Donbasu“ intenzivno rade na prikupljanju i dokumentovanju informacija o kršenjima ljudskih prava i zagovaranju prava žrtava sukoba koji se trenutno vodi na istoku Ukrajine. Većina njih su tokom prošle godine zbog oružanog sukoba bile prinuđene da napuste Lugansk i Donjeck i nastavile su da rade na dokumentovanju kršenja ljudskih prava u izbeglištvu.

Share

Hrtkovački sindrom – Zločin bez kazne

Hrtkovački sindrom – Zločin bez kazne

b92_logoŠestog maja (Srpska pravoslavna crkva po julijanskom kalendaru slavi Đurđevdan) navršiće se 23 godine od kada je u Hrtkovcima na zboru građana u prisustvu samozvanog vojvode dr Vojislava Šešelja, predsednika Srpske radikalne stranke «ozvaničeno» proterivanje građana nesrpske nacionalnosti iz višenacionalne Vojvodine.

Share

Slučaj “Panda”: Vreme nerazjašnjenih ubistava

Slučaj “Panda”: Vreme nerazjašnjenih ubistava

b92_logoSlučaj “Panda”, nerazjašnjeno ubistvo šestorice srpskih mladića u pećkom kafiću Panda 1998. godine, u vreme kada su bezbednjaci iz raznih specijalnih jedinica MUP-a Srbije i vojske harali Kosovom, stigao je najzad pred sud u Beogradu, ali potpuno apsurdno, na optuženičku klupu nisu seli optuženi za ubistvo, već jedan sarajevski advokat.

Share

Udžbenici istorije u post-konfliktnim društvima: Obrazovanje za pomirenje?

Udžbenici istorije u post-konfliktnim društvima: Obrazovanje za pomirenje?

konferencija

U petak 24. aprila 2015. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) održao je konferenciju Udžbenici istorije u post-konfliktnim društvima: Obrazovanje za pomirenje? Namera FHP-a je bila da doprinese debati o ulozi obrazovanja u suočavanju sa prošlošću i prevazilaženju njenog teškog nasleđa, te problematizovanju pitanja sadržaja udžbenika iz istorije o ratovima i ratnim zločinima počinjenim na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih. Na konferenciji su učestvovali stručnjaci i stručnjakinje iz oblasti istorije, politikologije, prava, sociologije i filozofije, od kojih su mnogi do sada dali svoj doprinos analizi sadržaja udžbenika istorije. Učesnici su pozvani da ponude odgovore na pitanja kako istoriografija danas vrednuje sudski utvrđene činjenice o ratnim zločinima, zbog čega se u većini udžbenika ove činjenice ignorišu, koji su to relevantni istorijski izvori o ratovima 1990-ih i koja je uloga obimne i dostupne građe o ratnim zločinima, prikupljene od strane MKSJ-a, u kreiranju zajedničkog istorijskog pamćenja svih društava bivše Jugoslavije.

Share