Hag traži odgovor šta se dešava sa hapšenjem radikala

Zašto Srbija čitavu godinu dana ništa nije uradila na hapšenju i prebacivanju u Hag članova Srpske radikalne stranke, optuženih za ometanje pravde i kakve sankcije joj mogu uslediti ukoliko nastavi da ignoriše Haški tribunal? Sud u Hagu je vlastima Srbije naložio da mu, počev od 1. februara dostavlja mesečne izveštaje o tome šta preduzima da uhapsi i isporuči Hagu troje radikala – Vjericu Radetu, Petra Jojića i Jovu Ostojića – optuženih zbog uticanja na svedoke i ometanja pravde u postupku protiv lidera Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja.

NAJAVA: Predstavljanje izveštaja „Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska pravaˮ

U petak, 22. januara 2016. godine, sa početkom u 13h u Medija centru u Beogradu (II sprat), Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pravo žrtava na reparacije u Srbiji i standardi Evropskog suda za ljudska pravaˮ.

U izveštaju su predstavljeni pojedinačni primeri napora žrtava masovnih kršenja ljudskih prava iz 1990-ih godina da ostvare pravo na reparacije u Srbiji u sudskim postupcima pred sudovima u Srbiji, kao i na osnovu Zakona o pravima civilnih invalida rata. Takođe, FHP je analizirao ključne prepreke u (ne)ostvarivanju prava žrtava u odnosu na utvrđene standarde Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, definisane kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Izveštaj se oslanja na dugogodišnju praksu FHP-a u zastupanju žrtava pred domaćim organima i međunarodnim telima.

Izveštaj je nastao uz podršku organizacije Civil Rights Defenders (CRD).

Na konferenciji će govoriti:

Sandra Orlović, izvršna direktorka FHP-a

Goran Miletić, programski direktor CRD za Zapadni Balkan

prof. Saša Gajin, profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union

Milica Kostić, direktorka FHP-a za pravna pitanja

Relja Radosavljević, pravni analitičar FHP-a

Dževad Koldžić, sin prisilno nestale Mevlide Koldžić iz Sjeverina

Fatos Bitići: Dokazi protiv Gurija postoje jako dugo

Beograd – “Vladimir Vukčević je 2008. godine rekao vlastima Sjedinjenih Američkih Država kako je njegova kancelarija uverena da je Goran Radosavljević Guri znao, ili odobrio ubistvo braće Bitići, kao i da je instruisao i zaplašivao svedoke u tom slučaju”, ističe u izjavi za Danas Fatos Bitići, brat ubijene braće Bitići, zločina koji nije razrešen ni 17 godina od kada se dogodio u Petrovom Selu.

Predistraga o Arkanovim tigrovima

Tužilaštvo za ratne zločine započelo je predistragu protiv nepoznatih pripadnika nekadašnje Srpske dobrovoljačke garde Željka Ražnatovića Arkana zbog sumnje da su počinili ratne zločine. Dosadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je na kraju mandata da je doneta naredba o istrazi Garde.

„Haški tribunal nas je samo svađao“

Ministar u vladi Srbije Aleksandar Vulin čestitao je građanima Novu godinu intervjuom upečatljivog naslova „I Seks pistolsi i Zorica Brunclik“ objavljenom na internet portalu Sputnjik, u kojem između ostalog pominje Haški tribunal. Javnost Srbije malo zna o radu tog međunarodnog suda, a kada se na to nalepi niz neistina, uz poslovično teško uhvatljivi tok misli ministra Vulina – rezultat je dodatno zamagljivanje ionako mutne slike o ratovima na području bivše Jugoslavije, i ulozi Srbije u njima.

Nacrt Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina ne čini izvesnim efikasniji progon počinilaca ratnih zločina u Srbiji

Ministarstvo pravde Republike Srbije je, u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23, u novembru 2015. godine objavilo Nacrt Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine (Nacrt) i otvorilo javnu raspravu koja je završena 31. decembra 2015. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da, iako Nacrt prepoznaje neke od ključnih nedostataka u dosadašnjem radu institucija za procesuiranje ratnih zločina i predviđa pojedina dobra rešenja za njihovo prevazilaženje, ipak propušta da odredi ključne mere za ostvarivanje primarnog cilja – efikasnijeg procesuiranja ratnih zločina – i na taj način značajno razvodnjava svoj potencijal.

Dvanaesti broj biltena “kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI”

Novi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI donosi autorske tekstove zamenika tužioca za ratne zločine Republike Srbije Bruna Vekarića i programskog direktora Inicijative mladih za ljudska prava u Hrvatskoj Maria Mažića.

U svom autorskom tekstu, Bruno Vekarić piše o važnosti strateškog okvira za procesuiranje ratnih zločina i pripremi strategije Tužilaštva čiji će cilj biti istraživanje i procesuiranje svih odgovornih za nedela počinjena tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji.

Mario Mažić piše o odnosu hrvatskih institucija i EU prema potrebi da Hrvatska, kao post-konfliktna država, pre stupanja u zajednicu evropskih država sprovede reforme koje će obuhvatiti i primenu mehanizama tranzicione pravde.

Rubrika Novosti donosi pregled aktuelnosti u oblasti tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije, dok rubrika Suđenja za ratne zločine nudi pregled održanih suđenja i donetih presuda u prethodnom periodu.

Vaše mišljenje i komentare na bilten i/ili teme možete poslati emailom na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org ili se uključiti u diskusiju na Twitteru uz korišćenje #towardsJUSTICE.

Svoj primerak biltena preuzmite ovde.

Od pozivanja na Bramerca do regionalne saradnje

Beograd – Svih šest kandidata za tužioca za ratne zločine (Dejan Terzić, Đorđe Ostojić, Milan Petrović, Mioljub Vitorović, Snežana Stojaković i Sonja Milićević) bavili su se praktično istim stvarima u svojim programima organizacije i unapređenja Tužilaštva za ratne zločine za period od 2016. do 2022. godine – nerešenim predmetima, jačanjem sistema podrške svedocima, povećanjem kapaciteta Tužilaštva u kadrovskom i materijalnom smislu i regionalnom saradnjom.

Srbija postaje sigurna zemlja za ratne zločince

Za nedavni neizbor tužioca za ratne zločine u Skupštini Srbije Vučićevo Ministarstvo pravde dalo je sve od sebe.

Da nije tako izražene Vučićeve ambicije da Srbiju uvede u EU – Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji najverovatnije više ne bi ni postojalo. Ministarstvo pravde bi u takvoj situaciji moglo puno više da posveti brige što srpskim ratnim zločincima osuđenim u Hagu, što njihovim dočecima po povratku u domovinu.

Kandić: Dobiće presudu, ali izgubiti poziciju