U organizaciji Fonda za humanitarno pravo i SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule, u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, otvorena je audio-vizuelna prezentacija “Istraga, rekonstrukcija i procesuiranje srebreničkih zločina iz jula 1995. pred MKSJ”.
Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je juče optužnicu protiv osam bivših pripadnika Centra za obuku “Jahorina” u sastavu Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske, zbog sumnje da su u Srebrenici, u hangaru “Kravice” 14. jula 1995. godine “počinili ratni zločin nad civilnim stanovništvom kada su lišili života više stotina lica muslimanske nacionalnosti”.
NEMAM PROBLEM KAD NEKO SA PROŠLOŠĆU KAO ŠTO JE ALEKSANDRA VUČIĆA UPUTI IZVINJENJE. IZVINJENJE UPRAVO I TREBA DA DOĐE OD ONIH KOJI SU UČESTVOVALI ILI PODRŽAVALI POLITIKU KOJA JE ODGOVORNA ZA ZLOČINE. ALI ONI MORAJU DA BUDU SVESNI DA ĆE NAILAZITI NA NEPOVERENJE AKO NISU ISKRENI
Posljednji masakr u ratnom Sarajevu odnio je mnoge živote. Zijad Garbo se nije oporavio od tog događaja, jer su najteže one rane koje čovjek nosi na duši.
Nikola Šainović , bivši potpredsednik Vlade SRJ, na slobodi je nakon odslužene dve trećine kazne po presudi Haškog tribunala zbog zločina na Kosovu. U Beogradu ga je dočekala i nekolicina funkcionera Socijalističke partije Srbije. Šainović je bio, kako je utvrdio Haški tribunal, neko preko koga je Slobodan Milošević orkestrirao događaje na Kosovu, podsećaju u Fondu za humanitarno pravo.
U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o odnosu prema žrtvama ratova na području bivše Jugoslavije. Sagovornici su bili Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM, i pozorišni reditelj Dino Mustafić, javni zagovarač Inicijative za REKOM. REKOM je međudržavna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima počinjenim devedesetih godina na području bivše Jugoslavije, za čije se osnivanje zalaže 1.500 nevladinih organizacija i preko 580.000 pojedinaca iz regiona.
Inicijativa srpskog premijera Aleksandra Vučića o zajedničkom danu sećanja na sve žrtve rata u bivšoj Jugoslaviji i dalje proizvodi raznolike reakcije širom regiona. I nakon odbacivanja te ideje od strane kosovskog šefa diplomatije i potpredsednika vladeHašima Tačija, kao i hrvatskog premijera Zorana Milanovića, Vučić ne samo da nije odustao od te ideje nego je i najavio da će je zvanično izneti na bečkom samitu o Zapadnom Balkanu krajem avgusta.
Prvi osnovni sud u Beogradu doneo je dve presude kojima je Srbija dužna da šestorici kosovskih Albanaca iz Glogovca isplati odštetu od 125.000 do 370.000 dinara zbog odgovornosti za torturu i nezakonito hapšenje, saopštio je Fond za humanitarno pravo (FHP).
Dvadeset godina pošto su hrvatski avioni tokom operacije “Oluja” bombardovali kolonu srpskih izbeglica u blizini Bosanskog Petrovca u BiH, kada je poginulo devet osoba, među kojima četvoro dece, niko nije procesuiran za taj zločin.
Povodom dve decenije od akcije „Oluja“ uglavnom se vode polemike na relaciji Zagreb – Beograd o tome da je za jedne ta akcija akcija etničkog čišćenja Srba, a za druge oslobodilačka akcija kojom je hrvatska vojska povratila svoju teritoriju. U tom stilu je i izjava ministra u Vladi Srbije Aleksandra Vulina, inače visokog zvaničnika partije JUL Miloševićeve suprugeMirjane Marković. Ta partija je žarila i palila Srbijom, a imala i svoje emisare uoči balvan revolucije početkom 90-ih. Ona je bila inspirator mnogih poteza Slobodana Miloševića i u najmanju ruku znala za sve tajne dogovore Milošević-Tuđman. Na 20-u godišnjicu Oluje on izjavljuje: