Čime je ubica porodice Bogujevci zaslužio slobodu?

Srbija nije zainteresovana da kazni i održava kazne ratnim zločincima koji su počinili zločine na Kosovu, prokomentarisala je Saranda Bogujevci, jedna od preživelih iz masakra u Podujevu 1999. godine, odluku suda u Srbiji da se pusti na uslovnu slobodu bivši pripadnik jedinice “Škorpioni” Saša Cvjetan, osuđen za ovaj zločin.

“Kao porodica veoma smo razočarani i neprihvatljivo je da se jedna osoba oslobodi za ratne zločine. Drugo, Saša Cvjetan nije dao nikakve indikacije da se pokajao za počinjene zločine. Njegova stranica na društvenim mrežama još uvek postoji, i na njima se vidi da podržava jedinice koje su počinile zločine i na Kosovu i u Bosni, kao i njegov nacionalistički pristup prema Kosovu. To znači da kada bi mu se ponovo pružila ista mogućnost, ponovo bi učinio iste zločine”, kazala je Saranda Bogujevci u obraćanju medijima u četvrtak u Prištini.

Karadžićeva žalba na „nepravednu“ presudu za genocid

Pred Haškim sudom počinje izlaganje žalbe bivšeg lidera bosanskih Srba Radovana Karadžića na presudu kojom je osuđen za genocid i druge ratne zločine, u kojoj se kaže da je suđenje Karadžiću bio “manjkav proces“.

Suđenje bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću bio je “manjkav proces“ koji je „doveo do nepravičnog rezultata”, tvrdi se u njegovoj žalbi koja će biti izložena pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove (MMKS) 23. i 24 aprila.

(English) Serbia, And Its Parliament, Grapple With Fate Of War Criminal Vojislav Seselj

Sadržaj dostupan na English.

ŽALBENO VEĆE DELIMIČNO UKINULO OSLOBAĐAJUĆU PRESUDU ŠEŠELJU I OSUDILO GA ZA ZLOČINE PROTIV ČOVEČNOSTI

Žalbeno veće Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u sastavu sudija Theodor Meron, predsedavajući, sudija Lee G. Muthoga, sudija Florence Rita Arrey, sudija Ben Emmerson i sudija Ivo Nelson de Caires Batista Rosa danas je izreklo presudu po žalbi koju je Tužilaštvo uložilo na oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju.

Žalbeno veće je delimično ukinulo oslobađajuću presudu Vojislavu Šešelju i odbacilo ostatak žalbe Tužilaštva. Žalbeno veće je izreklo osude Vojislavu Šešelj po tačkama 1, 10, i 11 Optužnice za podsticanje deportacije, progona (prisilno raseljavanje) i drugih nečovečnih dela (prisilno premeštanje) kao zločina protiv čovečnosti, kao i za to što je počinio delo progona na osnovu kršenja prava na bezbednost, kao zločin protiv čovečnosti. Konkretno, Žalbeno veće je utvrdilo da je Pretresno veće pogrešilo zbog toga što Šešelja nije pozvalo na odgovornost za govor koji je održao u Hrtkovcima, Vojvodina (Srbija), 6. maja 1992. kojim je pozvao na proterivanje nesrpskog stanovništva.

Nepravedna haška pravda za žrtve Šešeljevih zločina

Nepravdena haška pravda – tako komentariše presudu Vojislavu Šešelju Marko Kljajić, bivši župnik u Petrovaradinu i publicista, autor knjige o hrtkovačkom sindromu Kako je umirao moj narod.

Žalbeno veće Mehanizma za međunarodne krivične sudove koji je nasledio postupke Haškog tribunala, osudilo je u sredu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava Šešelja na kaznu od deset godina zatvora za podsticanje progona, deportacije i prisilno raseljavanje, prisilno premeštanje Hrvata u vojvođanskom selu Hrtkovci, 1992. godine.

Stjepanović: ‘Velika Srbija’ nije moguća bez masovnih zločina

Vojislav Šešelj pravosnažno je osuđen na 10 godina zatvora zbog zločina protiv čovječnosti. Presudu je izrekao Mehanizam za koordinaciju međunarodnih krivičnih sudova, i time okončao najduži proces pred Haškim tribunalom.

Naš gost je Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.

Srpsko tužilaštvo ignoriše porodicu ubijene Ajše Šabanović

Ilir Bitići za N1: Vučić je obećao da će slučaj biti rešen

Devetnaest godina nakon nestanka trojice braće Bitići, američkih državljana poreklom s Kosova, i dalje nema odgovora na ključno pitanje – ko je naredio njihovo ubistvo i ko je pucao u njih. Te odgovore i dalje traže njihova braća Fatos i Ilir, uz podršku američke administracije, koja ne odustaje od insistiranja da Srbija pronađe odgovorne.

Pravda se ostavlja za sutra ili malo sutra

Javni čas o zločinima srpskih snaga na Kosovu

Haški tribunal je sa završetkom rada za sobom ostavio ogromnu građu. I ona bi trebalo da bude početak, a ne kraj priče o prošlosti.

“Umesto toga, danas u Srbiji imamo opšti povratak ljudi koji su učestvovali u činjenju masovnih zločina, povratak čak i haških osuđenika na javne funkcije, instaliranje tih ljudi kao moralnih autoriteta ovog društva. Taj kancer nas polako jede i ovo će trajati. Ako se ne desi nešto neočekivano, ova društva će se polako pripremati za nove sukobe koje bi lako mogla da povede generacija koja se samog sukoba ne seća i koja nema to iskustvo, ali ima sve te informacije katastrofalne pouzdanosti.”