PODGORICA, 1 juin 2012 (AFP) – Le président serbe Tomislav Nikolic a nié l’existence d’un génocide en 1995 à Srebrenica, en Bosnie, déclaration qui remet en cause son prétendu abandon de l’ultranationalisme et qui va dégrader les relations dans une région toujours profondément marquées par les guerres des années 1990.
Kakav je značaj suđenja za ratne zločine u procesu pomirenja u regiji? Je li Tribunal u Haagu ispunio osnovne ciljeve koji su pred njim postavljeni? Postoje li, u pojedinim procesima, određeni politički elementi? Kakva je saradnja sudova i država regije u procesuiranju ratnih zločina?
Javna rasprava „Intelektualci i politika: izbori 2012.“ održana je u organzaciji Političkog foruma u sredu, 30. maja u Beogradu. Raspravu je otvorila Nataša Kandić, a uvodničari su bili Vesna Rakić-Vodinelić, Zoran Živković i Vesna Pešić, a govorili su i Vladimir Pavićević, Dušan Pavlović, Nebojša Popov i drugi.
Emisija Radar TV Vojvodine, autorke Marine Fratucan, istražuje kakav je odnos Srbije prema zločinima koji su činjeni u ime njenih građana dve decenije kasnije.
Smatram da je pogrešno tvrđenje da su postojale paravojne formacije. Jer, one su bile u sastavu policije i Vojske, od njih regrutovane, snabdevene oružjem i drugim sredstvima za vođenje rata i za nedela koja su počinilie. Prema tome, ne mogu da se tretiraju kao paravojne formacije. Jer, paravojna formacija bi bila neka samostalna banda koja je otišla samo da pljačka. Uzmimo za poređenje jedinicu Željka Ražnatovića Arkana, da je vlast htela, mogla je da je raspusti, ali joj je bila potrebna, pa su puštali da radi šta hoće
U slučaju da Tomislav Nikolić postane predsednik države ili parlamenta ili premijer, pretpostavljam da bi on odbio da se sastane sa mnom. Moj posao kao istraživačice ratnih zločina jeste da se viđam sa svedocima, ekspertima, žrtvama, naredbodavcima i počiniocima.
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović, primio je danas delegaciju Koalicije Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i
drugim teškim kršenjima ljudskih prava, počinjenim na
području nekadašnje SFRJ u perioDu od 1991. do 2001.(REKOM), sa direktorkom Fonda za humanitarno pravo iz Beograda Natašom Kandić na čelu.
Dvojica policijaca optuženih za pomaganje u likvidaciji braće Bitići, Sreten Popović i Miloš Stojanović, po drugi put su oslobođeni krivice. Takvu odluku donelo je odeljenje Višeg suda u Beogradu za ratne zločine, navodeći da nema dokaza o njihovoj umešanosti u ubistva počinjena jula 1999. godine.
Krivica Srbije svaljuje se na policijskog generala Vlastimira Đorđevića koji je osuđen u Hagu, Tužilaštvo za ratne zločine ne koristi dokaze, a jasno je da ubistvo nije moglo biti počinjeno bez znanja policijskog generala Gorana Radosavljevića – Gurija
U srijemskom selu Hrtkovci 6. svibnja 1992. u nazočnosti Vojislava Šešelja javno su čitani popisi s imenima “nepodobnih” mještana, uglavnom Hrvata. Hrtkovci su tada postali simbol protjerivanja Hrvata iz Vojvodine.