Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2013. godini

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini, nastao je na osnovu praćenja postupaka za ratne zločine koji se vode pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Odeljenja za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu i sudovima opšte nadležnosti u Požarevcu, Nišu i Prokuplju.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u 2013. godini možete preuzeti ovde.

Share

Povodom oslobađajuće presude u postupku protiv Samira Honde

Povodom oslobađajuće presude u postupku protiv Samira Honde

Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22. novembra 2013. godine oslobađajuću presudu Samiru Hondi, optuženom za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen u logoru Čelebići pored Konjica (Bosna i Hercegovina). Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je sud doneo pravilnu odluku jer Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) tokom glavnog pretresa nije ponudilo kredibilne dokaze koji bi ukazivali na odgovornost optuženog za zločine koji su mu stavljeni na teret.


Share

Povodom osuđujuće presude Marku Kashnjetiju

Viši sud u Beogradu 21.06.2013. godine ponovo je, nakon ponovljenog postupka, osudio Marka Kashnjetija na dve godine zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva počinjen 14.06.1999. godine u Prizrenu/Prizren. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da izvedeni dokazi ne upućuju na zaključak da je Mark Kashnjeti odgovoran za zločin koji mu se stavlja na teret i da presudu karakterišu greške suda u oceni dokaza.


Share

Povodom osuđujuće presude za zločine u Skočiću

Viši sud u Beogradu izrekao je 22.02.2013. godine osuđujuću presudu sedmorici pripadnika paravojne jedinice „Simini četnici“ optuženih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u selu Skočić (opština Zvornik, BiH) i izrekao im kazne zatvora. Zoran Đurđević i Zoran Stojanović osuđeni su na po 20 godina, Zoran Alić i Tomislav Gavrić na po 10 godina, Dragana Đekić i Đorđe Šević na po pet godina a Damir Bogdanović na dve godine zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je suđenje bilo pravično i u skladu sa zakonom, ali da je kazna ispod zakonskog minimuma izrečena Damiru Bogdanoviću neprimerena surovosti zločina u Skočiću. Samo suđenje obeležilo je hrabro svedočenje romske dece koja su preživela zločine u Skočiću.


Share

Reakcije na presudu u predmetu Skočić

Veće Višeg suda u Beogradu izreklo je 22.02.2013. godine osuđujuće presude pripadnicima grupe „Simini četnici“ za ratni zločin protiv civilnog stanovništva izvršen nad Romima 1992. godine u okolini Zvornika.


Share

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2012. godini

Fond za humanitarno pravo objavio je Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji u 2012. godini. Izveštaj se sastoji iz dva dela – u prvom delu se nalaze opšta zapažanja o radu Tužilaštva za ratne zločine i primeni novog Zakonika o krivičnom postupku, kritika sistema zaštite svedoka, i analiza izveštavanja medija o suđanjima za ratne zločine. Drugi deo izveštaja sadrži rezime 20 postupaka koji su vođeni pred sudovima u Srbiji za ratne zločine.

Debata je organizovana uz podršku Instituta za održive zajednice i Američke agencije za međunarodni razvoj.


Share

Presuda u slučaju Marka Kashnjetija zasniva se na neubedljivim dokazima

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Vinka Beraha Nikićević, osudilo je 19.11.2012. godine Marka Kashnjetija na dve godine zatvora zbog krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da dokazi na kojima je zasnovana osuđujuća presuda sadrže ozbiljne nedostatke i da nisu dovoljni za zaključak o Kashnjetijevoj odgovornosti.


Share

Sudsko veće u predmetu Gnjilanska grupa nije poklonilo poverenje glavnom svedoku Tužilaštva za ratne zločine

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, osudilo je 19.09.2012. godine optuženog Sameta Hajdarija na 15 godina zatvora, Ahmeta i Nazifa Hasanija na po 13 godina, Agusha Memishija, Burima Fazliu i Selimona Sadiku na po 12 godina, Fatona Hajdarija na 10 godina, Kambera Sahitija, Ferata Hajdarija i Sadika Aliu na po 8 godina, i Shefqeta Musliu na 5 godina zatvora. Kazne su im izrečene zbog izvršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništva iz čl. 142 st. 1 KZJ, koje su počinili u Gnjilanu/Gjilan od 17. do 23. juna 1999. godine, na štetu svedokinja C1 i C2, koje su mučili, prebijali i silovali. Osuđeni su oslobođeni krivične odgovornosti za mučenje i ubijanje žrtava čiji identitet nije utvrđen, kao i za sakaćenje i spaljivanje tela, zbog nedostatka dokaza. Optuženi Fazli Ajdari, Rexhep Aliu, Shaqir Shaqiri, Shefqet Musliu, Sadik Aliu, Idriz Aliu, Shemsij Nuhium, Ramadan Halimi i Ferat Hajdari, oslobođeni su krivične odgovornosti zbog nedostatka dokaza.


Share

Oficiri i vojnici VJ osuđeni za ratni zločin na Kosovu

 

Sudsko veće Višeg suda u Nišu, kojim je predsedavala sudija Dijana Janković, izreklo je 3.08.2012. godine osuđujuću presudu okrivljenim pripadnicima Vojske Jugoslavije – oficirima Zlatanu Mančiću i Radetu Radojeviću, i redovnim vojnicima, Danilu Tešiću i Mišelu Seregiju, za krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva, počinjen na Kosovu u aprilu 1999. godine. Okrivljeni nisu prisustvovali objavljivanju presude. Predsednica veća je pročitala zatvorske kazne, ali obrazloženje presude nije, smatrajući da „to nije potrebno jer okrivljeni nisu prisutni i da ne bi nepotrebno zamarala prisutne“.


Share

Prvostepena presuda za ratne zločine u Lovasu je rezultat profesionalnog rada sudskog veća

Sudsko veće Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, kojim je predsedavala sudija Olivera Anđelković, izreklo je 26.06.2012. godine osuđujuću presudu četrnaestorici optuženih zbog toga što su tokom oktobra i novembra 1991. godine, naređivali ili izvršavali napad na civilno stanovništvo hrvatske nacionalnosti u selu Lovas, na teritoriji Republike Hrvatske, vršili nečovečno postupanje, mučenje i povrede telesnog integriteta i ubistva civilnih lica, što je imalo za posledicu ubistvo 40, a lakše i teže ranjavanje 11 hrvatskih civila.


Share