Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Dosije: Logori za Hrvate na teritoriji Srbije

Dosije-logori-thumb-srNakon tromesečne opsade grada, Jugoslovenska narodna armija (JNA) je zauzela Vukovar 18. novembra 1991. godine uz pomoć srpske Teritorijalne odbrane (TO) i dobrovoljačkih jedinica. Po zauzimanju grada, JNA je zarobila veliki broj pripadnika hrvatskih snaga i civila, među kojima je bilo ranjenika, žena, maloletnika i starijih osoba.

JNA je zarobljene prebacila na teritoriju Vojvodine gde je, već u septembru 1991. godine, bilo formirano nekoliko logora za ratne zarobljenike sa teritorije Hrvatske.

Prema istraživanju Fonda za humanitarno pravo (FHP), najveći logor formiran u Srbiji bio je u Kazneno-popravnom domu (KPD) Sremska Mitrovica. Pored ovog logora postojali su i logori u banatskim selima Begejci i Stajićevo, zatim u kasarni JNA u Aleksincu i Kazneno-popravnom domu u Nišu. U Srbiji su postojali i manji prolazni logori i centri u kojima su zatočenici boravili nekoliko dana, da bi zatim bili prebačeni u neke od većih logora. Iako je takvih mesta bilo više, u ovom dosijeu su izdvojeni objekti u Šidu, nastavni centar Vojne policije u Bubanj Potoku i kasarna JNA u Paragovu.

Svi logori, izuzev Niša koji je bio u zoni odgovornosti 3. Vojne oblasti (VO) JNA, bili su u zoni odgovornosti 1. VO JNA. Obezbeđenje logora su vršili pripadnici Vojne policije JNA. Na mesta komandanata logora postavljani su oficiri JNA, međutim stvarnu kontrolu nad logorima imala je Uprava bezbednosti Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (UB SSNO).


Share

Izložba 360°: Bilo jednom, ne ponovilo se

Izložba 360°: Bilo jednom, ne ponovilo se

1998-2000Izložba „Bilo jednom, ne ponovilo se“ postavljena je u Dokumentacionom centru Kosova u Prištini, koji vodi Fond za humnitarno pravo Kosova (FHPK), u znak sećanja na 1133 dece, stradale kao posledica rata na Kosovu 1998-2000. Usled pandemije koronavirusa izložba neće gostovati u Beogradu, te je omogućen virtuelni obilazak.

Bilo jednom je uobičajen početak svake bajke. U ovom slučaju, radi se o početku priče o ratu. Iz nevinog ugla deteta otvara nam se jedan svet koji ne bi trebalo da pripada stvarnosti, poput bajke.

Staklena soba unutar prostorije sadrži svu težinu predmeta. Da bi nas podsetili da se ova izložba gleda iz dečje perspektive, ovi predmeti vise u vazduhu, kao u nekoj bajci, kao uspavani unutar staklene kutije. Prividna pospanost ovih predmeta, koji su ostavljeni u mraku nesvesti, izvlači lično i kolektivno sećanje iz potrebe da se stalno zaboravlja. Ovi predmeti i odeća prestaju biti predmeti i odeća. Oni postaju lične priče, koje prati prisutnost same dece. A to je prisutnost jedne druge dimenzije, koja je pomešana sa mecima i bajkama, koja neočekivano puca kao staklo koje ih okružuje, noseći sa sobom svu svoju simboliku.

Ova izložba je poziv na suočavanje i razmišljanje, na dijalog i lečenje, da pokreće izgradnju jednog kolektivnog sećanja, putem ovih i ostalih predmeta koji mogu slediti.

Predmeti koji pripadaju deci podsećaju nas na svakodnevicu, monotoni život, na male, vredne stvari koje ne primećujemo uvek. Neki od tih predmeta govore nam o jednoj igri koja se tako, u tišini, nastavlja.

Možda je to jedna igra, koja je pratila suživot sa ratom, a još uvek se odražava kroz sve ove predmete i šalje zračiće nežnog dečjeg pogleda koje mi vidimo, kao i iskre nade koje sećanje na njih čini večnim.

Više nego izložba, ovo je spomenik namenjen deci ubijenoj i nestaloj tokom rata. Zašto se prave spomenici i time čuvaju ruševine, posledice teških povreda ljudskih prava?

Oni se ne prave samo da bi pamtili i ukazali poštovanje žrtvama i preživelima, nego su takođe potraga za istinom.

U potrazi za tom istinom potpuno je angažovan i Fond za humanitarno pravo Kosovo. O izgradnji ovog spomenika razgovaralo se sa roditeljima i porodicama žrtava, i ova izložba izražava njihovu želju da ih se sećaju jedinim preostalim predmetima jednog prekinutog detinjstva.

Imena-1133-dece(2)

U okviru izložbe ispisana su 1133 imena stradale dece, 1024 dece je ubijeno, a 109 dece nestalo. FHPK je i dalje u procesu provere, te ovaj spisak još uvek nije konačan i može biti podložan izmenama. Fond za humanitarno pravo objavio je spisak imena u dnevnom listu Danas.

Izložbu 360° možete pogledati ovde.

Virtuelna izložba održava se u okviru projekta koji vodi Fond za humanitarno prava Kosova, zajedno sa Fondom za humanitarno pravo i Udruženje Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje, podržanog u okviru drugog poziva Regionalne kancelarije za saradnju mladih kofinansiranog od Fonda Ujedninjenih nacija za izgradnju mira.

360-Izlozba-HLCK

Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Dario Brentin o sportu, nacionalizmu i politikama sećanja

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Dario Brentin o sportu, nacionalizmu i politikama sećanja

KS-logoKako se fudbal razvio u plodno tlo za nacionalističku mobilizaciju krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina? Koja je simbolika narativa da je rat u Hrvatskoj počeo neredima na stadionu Maksimir u maju 1990. godine? Kako su nasleđa ratova 1990-ih danas vidljiva u kontekstu sporta na postjugoslovenskom prostoru?

Share

Poziv za učešće na debati o memorijalizaciji pod nazivom: Premladi da se sećamo?

Poziv za učešće na debati o memorijalizaciji pod nazivom: Premladi da se sećamo?

premladi vestDebata Premladi da se sećamo? se organizuje u okviru projekta A Youth Perspective to Remembering the Past in the Western Balkans , koji Fond za humanitarno pravo Kosovo sprovodi u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Beogradu i Udruženjem Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u Bosni i Hercegovini, sa ciljem osnaživanja i podrške aktivnijem učešću novih generacija u procesu suočavanja sa prošlošću i sećanja.

Share

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

ArchWar-thumbU Centru za kulturnu dekontaminaciju 28. septembra 2020. godine otvorena je izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“ autorke Jelene Jaćimović koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.

Share

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

Izložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“

ArchWar-thumbIzložba Jelene Jaćimović „ArchiWar: Priče i sećanja o genocidu u Srebrenici“, koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo, otvara se 28. septembra u 19 časova u Centru za kulturnu dekontaminaciju.

Izložba Jelene Jaćimović je jedan vid otpora protiv dominantne politike sećanja u Srbiji zasnovane na nacionalizmu i militarizmu koja se ogleda u negiranju ratnih zločina i genocida počinjenih od strane srpskih snaga, glorifikaciji osuđenih ratnih zločinaca i vojske, kao i instrumentalizaciji srpskih žrtava.


Share

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

Predlog praktične politike: Ratovi 1990-ih u nastavi istorije

predlog-prakticne-primene-srDržavne institucije u Srbiji formalno su se obavezale da rade na podizanju opšte svesti o ratovima vođenim devedesetih godina prošlog veka, ratnim zločinima počinjenim tokom ovih ratova i neophodnosti njihovog procesuiranja. Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina, koju je Vlada Republike Srbije usvojila 2016. godine, utvrđuje podizanje nivoa društvene svesti i informisanje javnosti o tim pitanjima kao jedan od svojih ciljeva. U delu koji se bavi informisanjem, Nacionalna strategija se dotiče formalnog obrazovanja, ali u veoma kratkim crtama i bez davanja ikakvih obavezujućih propisa za institucije koje regulišu sferu obrazovanja. Problem je što se u praksi u formalnom obrazovanju ne posvećuje dovoljno pažnje ratovima koji su pratili raspad Jugoslavije. Iako pominje obrazovanje, Nacionalna strategija nije inicirala nikakve promene načina na koji se podučava o ratovima koji su se vodili devedesetih godina.

Share

NAJAVA: Online debata “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”

NAJAVA: Online debata “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”

Copy of Ratovi 1990-ih u nastavi istorije(2)Prošlo je više od dve decenije od okončanja oružanih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije koji su odneli više od 130 000 života. U današnjoj Srbiji, zvaničnu politiku sećanja na ovaj period odlikuje istorijski revizionizam koji ratove 1990-ih sagledava kroz binarni etnocentrični narativ o srpskim herojima i žrtvama. Osuđeni ratni zločinci uživaju javnu i institucionalnu podršku a mnogi su i politički aktivni. Istovremeno se u politici sećanja i javnim diskursima ignorišu ili negiraju činjenice utvrđene pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i u mnogobrojnim istraživačkim projektima.

Share

Konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“

Konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao urednika nove internet platforme u izradi „Glas žrtava“ u okviru REKOM mreže pomirenja.

Opis poslova:

  • Praćenje obeležavanja godišnjica sećanja na žrtve ratova 1990-ih u zemljama bivše Jugoslavije
  • Pretraga, izbor i objavljivanje istraživačkih tekstova o politikama i praksama sećanja na ratove 1990-ih
  • Pisanje rezimea svedočenja pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima
  • Pisanje izveštaja i prikaza debata i aktivnosti u okviru projekta REKOM mreža pomirenja.

Neophodni uslovi:

  • Iskustvo u uređivanju websajta u wordpressu
  • Poznavanje događaja u ratovima 1990-ih
  • Veština brzog pretraživanja baza podataka i interneta
  • Veština pisanja istraživačkim jezikom
  • Odlično pisanje na engleskom jeziku

Prednost imaju kandidati:

  • koji poseduju znanje o radu Haškog tribunala
  • imaju zainteresovanost da razvijaju svoje znanje o ratovima 1990-ih i kulturi sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Share

Konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih

Konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za posao koordinatora aktivnosti na praćenju politika i praksi sećanja na ratove 1990-ih 

Opis posla:

  • Praćenje godišnjica i komemoracija u regionu
  • Prikupljanje medijskih izveštaja, izjava i govora na komemoracijama
  • Rad na daljem razvoju programa
  • Administrativni i drugi poslovi po instrukcijama koordinatorke programa memorijalizacije

Neophodni uslovi:

  • Odlično poznavanje rada na računaru
  • Odlično pisanje na engleskom jeziku
  • Veština pisanja tekstova novinarskim stilom
  • Posedovanje osnovnih znanja o tranzicionoj pravdi i kulturama sećanja
  • Iskustvo u pisanju izveštaja o realizaciji projekta

Prednost imaju kandidati:

  • koji poznaju metod analize medijskog diskursa
  • koji su se već bavili temama ratova 1990-ih
  • koji žele da uče i usavršavaju se u oblasti kultura sećanja.

Zainteresovani mogu da se prijave slanjem CV-ja i motivacionog pisma na email adresu: memoryprogram@hlc-rdc.org

Biće kontaktirani samo kandidati koji uđu u uži krug.

Share