PAMTIMO: Sjeverin 1992-2019.

Danas se navršava 27 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 27 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.

PAMTIMO: Lovas 1991-2019.

Danas, 18. oktobra 2019. godine, navršava se 28. godišnjica od zločina koji je počinjen u hrvatskom selu Lovas kada je, tokom oktobra i novembra 1991. godine, ubijeno oko 70 meštana Lovasa, većinom hrvatske nacionalnosti.

„Smernice za odlučivanje o imovinskopravnom zahtevu u krivičnom postupku“ korak napred u unapređenju prava žrtava

Vrhovni kasacioni sud Srbije je 11. oktobra 2019. godine u okviru „Sudijskih dana“ u Vrnjačkoj Banji predstavio „Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku“ („Smernice“). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su „Smernice“ dokument u kojem je učinjen korak napred u unapređenju položaja žrtava u Srbiji, te poziva Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) da preuzme aktivniju ulogu u prikupljanju dokaza o odlučivanju o imovinskopravnom zahtevu, a sud da, kada god je moguće, o imovinskopravnom zahtevu odluči tokom krivičnog postupka.

Žrtva silovanja upućena na parnični postupak radi ostvarenja naknade štete

Viši sud u Beogradu doneo je 23. septembra 2019. godine presudu kojom je optuženog Dalibora Maksimovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina zbog ubistva četiri i silovanja jedne Bošnjakinje u maju 1992. godine na području Bratunca. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je sud pogrešio što u toku postupka nije žrtvi silovanja dosudio imovinsko-pravni zahtev (naknadu štete), već ju je uputio da to svoje pravo ostvari u parničnom postupku.

Povodom presude za silovanje Bošnjakinje u Brčkom

Viši sud u Beogradu doneo je 19. septembra 2019. godine presudu kojom je optuženog Nikolu Vida Lujića osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina zbog silovanja Bošnjakinje u Brčkom u junu 1992. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je postupak u ovom predmetu vođen veoma efikasno, da je oštećena imala adekvatnu zaštitu tokom svedočenja, kao i da je izrečena kazna pravična i primerena težini izvršenog dela.

FHP Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti doživotne kazne zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 2. septembra 2019. godine podneo Ustavnom sudu inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika (KZ) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da novouvedena odredba KZ koja se odnosi na zabranu uslovnog otpusta lica koja su osuđena na doživotnu kaznu zatvora, bez uspostavljanja delotvornog i efikasnog mehanizma kojim se garantuje preispitivanje doživotne kazne zatvora, direktno krši odredbu člana 25 Ustava Republike Srbije, odnosno člana 3 Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda (Konvencija).

Zakon o izmenama i dopunama KZ izglasan je u Narodnoj skupštini Republike Srbije i objavljen je u Službenom glasniku RS 21. maja 2019. godine, dok je njegova primena odložena za 1. decembar 2019. godine. Usvajanje izmena i dopuna KZ pratilo je odsustvo adekvatne javne rasprave i ignorisanje stavova stručne javnosti koja je od početka ukazivala da je predviđeno zakonsko rešenje suprotno zabrani mučenja, nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, kako ga vide svi relevantni evropski, međunarodni i komparativni akti, ali i ustaljena praksa Evropskog suda za ljudska prava.

Sudbina nestalih u ratovima devedesetih na Balkanu: opstrukcija umesto civilizacijske perspektive i humanitarne dimenzije

Koalicija za REKOM poziva vlade post-jugoslovenskih zemalja da pokrenu zajedničku akciju rešavanja sudbine nestalih 10,167 osoba u vezi sa ratovima na području Hrvatske, Bosne i Hercegovine (BiH) i Kosova. Najmanje 1,300 osoba je poslednji put viđeno u nekom od zatočeničkih objekata u BiH. Preduslov je da vladine komisije prestanu da istupaju kao glasnogovornici interesa partija na vlasti, te da se prema svim žrtvama odnose jednako važno i u interesu porodica i javnosti da znaju sudbinu nestalih. Činjenica da su u 2019. godini identifikovani posmrtni ostaci samo 85 osoba, i to 60 nestalih u ratu u BiH i 25 nestalih na području Hrvatske, ukazuje na savez u opstrukciji rešavanja teškog nasleđa zajedničke prošlosti. Zabrinjava praksa da se ne pokreću ekshumacije poznatih lokacija masovnih grobnica. Ima ozbiljnih indicija da određene državne institucije, kao što je Ministarstvo odbrane Republike Srbije, i komandanti ratnih formacija, raspolažu podacima o većem broju lokacija masovnih grobnica ali da se te informacije čuvaju u okviru „službenih tajni“ i privatnih arhiva.

Žrtve „Oluje“ nemaju status civilne žrtve rata – 24. godišnjica od operacije „Oluja“

Dana 4. i 5. avgusta obeležena je 24. godišnjica operacije „Oluja”, koja je i ove godine i u Hrvatskoj i u Srbiji imala karakter državne manifestacije – u Hrvatskoj u formi obeležavanja zahvalnosti borcima, dok se u Srbiji služio parastos žrtvama. Uprkos deklarativnoj posvećenosti državnog vrha Srbije žrtvama „Oluje” uoči svake godišnjice, te žrtve su danas u Srbiji u potpunosti obespravljene. Fond za humanitarno pravo (FHP) i ovom prilikom, kao i prethodnih godina, poziva nadležne institucije Srbije da pristupe sistemskom rešavanju problema sa kojima se susreću njeni građani koji su kao civili pretrpeli teške povrede osnovnih prava u oružanim sukobima 1990-ih godina.

Vojno-policijskom operacijom hrvatskih oružanih snaga 1995. godine okončan je četvorogodišnji sukob na teritoriji Hrvatske. Tokom i nakon ove operacije počinjeni su rasprostranjeni i sistematski zločini prema civilnom stanovništvu srpske nacionalnosti i njegovoj imovini, što je dovelo do raseljavanja oko 200.000 Srba, uništavanja i pljačke imovine, dok je oko 400 Srba koji su odlučili da ostanu u svojim kućama ubijeno. Prema podacima Komesarijata za izbeglice i raseljena lica iz avgusta ove godine, u Srbiji 17.900 osoba još uvek ima status izbeglica iz Hrvatske.

Apelacioni sud – protok vremena i nemogućnost ponavljanja krivičnog dela su olakšavajuće okolnosti za optužene za ratne zločine

Apelacioni sud u Beogradu doneo je presudu kojom je Ranki Tomić, osuđenoj za ratni zločin protiv ratnih zarobljenika, smanjio kaznu sa pet na tri godine zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su razlozi kojima se Apelacioni sud rukovodio prilikom smanjenja kazne ponižavajući za porodicu žrtve, te da se navodima iz obrazloženja presude obesmišljavaju postupci za ratne zločine koji se vode pred sudovima u Srbiji.

Pamtimo genocid u Srebrenici

U okviru obeležavanja 24. godišnjice genocida u Srebrenici Žene u crnom, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji uz podršku umetničkih kolektiva Škart i Dah teatar iz Beograda, aktivistkinja i aktivista civilnog društva, organizuju sledeće aktivnosti u Beogradu:

-Ulična akcija Žena u crnom “Nikada nećemo zaboraviti genocid u Srebrenici” u sredu 10. jula 2019. od 19:30 do 20:30, na Brankovom mostu i Fruškogorskoj ulici (kod Parka nesvrstanih zemalja).

-Skup paljenje sveća “Sećamo se žrtava genocida u Srebrenici” koji organizuje Inicijativa mladih za ljudska prava kao izraz poštovanja prema žrtvama genocida u Srebrenici, u četvrtak  11. jula od 19 do 20 h kod parka između Predsedništva i Skupštine grada.

-Uvod u predstavu: Srebrenica. Kad mi ubijeni ustanemo u produkciji Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji biće odigran u četvrtak 11. jula 2019. godine, u Maloj sali Zadužbine Ilije M. Kolarca, sa početkom u 20 časova. Ulaz na događaj je besplatan.

Genocid u Srebrenici je najveći zločin počinjen nakon Drugog svetskog rata u Evropi. Režim Slobodana Miloševića saučesnik je izvršenog genocida budući da je Srbija pružala političku, vojnu, logističku, kao i finansijsku pomoć Vojsci Republike Srpske.