Tužilaštvo za ratne zločine blokira procesuiranje ratnih zločina u Srbiji

Nataša Kandić

Povodom hapšenja penzionisanog generala Vojske BiH, Jovana Divjaka, po poternici Republike Srbije, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, u intrevjuu Politici 6. marta 2011. godine, ocenio je da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije ima probleme u vezi sa pokretanjem postupka protiv državljana BiH zbog toga što svet vidi Srbiju kao agresora a BiH kao mučenicu devedestih godina. On kaže da je to neprihvatljiva politička slika, i da će on nastaviti da proganja „zločince ma koju uniformu da su nosili“.

Nezakonitosti i zloupotreba ovlašćenja u postupcima za ratne zločine u Republici Srbiji

Izvestaj o nezakonitostima u procesuiranju ratnih zločina u Srbiji, na primeru slučaja 37. Odreda Posebnih jedinica policije, koji je bio pod embargom od 15. novembra 2010. godine do 10. marta 2011. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije postupa neprofesionalno, nekompetentno i politički

Četvrti put za redom  tužioci za ratne zločine Republike Srbije pokreću politički motivisan postupak, kojiim ozbiljno ugrožavaju poverenje žrtava i stručne javnosti u instituciju Tužilaštva za ratne zločine.

DA ZNAMO: Štrpci, 27. februar 1993.godine

Pre 18 godina, 27. februara 1993. godine, iz voza 671 koji je saobraćao na liniji Beograd-Bar, u mestu Štrpci,  oteto je  i ubijeno 19 civila (18 Muslimana i jedan Hrvat).

Saslušanje svedoka na suđenju za logore Šljivovica i Mitrovo Polje

Pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu, 18. februara 2011. godine, održano je ročište po tužbi za naknadu materijalne štete koju je FHP u junu 2007. godine podneo protiv Republike Srbije u ime Omera Čavčića i još osmorice tužilaca, bivših logoraša logora u Šljivovici (opština Čajetina) i Mitrovom Polju (opština Aleksandrovac), zbog odgovornosti države za torturu koju su nad njima izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije (MUP RS) u Šljivovici i Mitrovom Polju tokom 1995. i 1996. godine.

DA ZNAMO: Kukurovići, 18. februar 1993.godine

Pripadnici Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije [VJ] 18. februara 1993. godine izvršili su minobacački napad na selo Kukurovići kod Priboja [selo se nalazi uz granicu sa  Bosnom i Hercegovinom]. U napadu je ubijeno troje staraca: Uzeir Bulutović, Mušan Husović i Fatima Sarač. Ostali stanovnici su u strahu za svoje živote pobegli iz sela a njihova imovina je uništena i zapaljena.

Osuda poziva na linč u listu “Danas”

Koordinacija civilnog društva u Sandžaku i potpisane organizacije civilnog društva u Srbiji zahtevaju od dnevnog lista „Danas“da obrazloži svoju odluku da objavi poziv na linč Aide Ćorović u formi reagovanja Muslimanskog omladinskog kruga.

Postupak za nadoknadu štete meštanima sela Kukurović nastavljeno svedočenjem dvojice očevidaca

Beograd, 9. februar – Pred Višim sudom u Beogradu održano je ročište u postupku za naknadu materijalne štete bivšim meštanima sela Kukurovići kod Priboja. Tužbu je u ime 12 tužilaca podneo Fond za humanitarno pravo 2007.godine, zbog odgovornosti države za uništenje njihove imovine prilikom napada pripadnika Užičkog korpusa Vojske Jugoslavije (VJ) 18. februara i 11. aprila 1993. godine na selo Kukuroviće.

Osuđujuća presuda za zločine nad Srbima i nealbancima u Gnjilanu

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, u veću kojim je predsedavala sudija Snežana Nikolić-Garotić, izreklo je 21.01.2011. osuđujuću presudu u predmetu protiv devetorice optuženih za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Gnjilanu/Gjilan.  Optuženi su osuđeni na kazne zatvora i to Agush Memishi, Selimon Sadiku i Samet Hajdari na po 15 godina, Faton Hajdari, Ahmet Hasani i Nazif Hasani na po 10 godina a Kamber Sahiti i Ferat Hajdari na po 8 godina.

Radojko Repanović ponovo osuđen za zločin u Suvoj Reci

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu 15.12.2010. ponovo je osudilo optuženog Radojka Repanovića na 20 godina zatvora za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Suvoj Reci/Suharekë. Sud je u potpunosti prihvatio stav i argumente, koje je u završnoj reči izneo zamenik tužioca za ratne zločine Miroljub Vitorović.