E-novine: Laži Beogradskih dnevnika
Izvor: E-novine
Ljiljana Salim i Mirjana Paunović nisu žrtve trgovine organima, saopštio je u ponedeljak Fond za humanitarno pravo povodom pisanja “Politike” i “Večernjih novosti” i “Kurira” o navodnom misterioznom nestanku Ljiljane Salim i Mirjane Paunović, štićenica Specijalnog zavoda u Štimlju na Kosovu. Fond je sproveo istragu i utvrdio da su obe štićenice umrle prirodnom smrću i da nisu bile žrtve trgovine ljudskim organima, navodi se u saopštenju.
U napisu Politike na koji se poziva Kurir Mirjana Paunović iz Bora koja se pominjala kao moguća žrtva trgovine ljudskim organima na severu Albanije bila je na spisku štićenica Specijalnog instituta za hendikepirane osobe u Štimlju. “ Time su, piše Politika, “opovrgnute tvrdnje sadašnjih rukovodilaca te ustanove Berata Žinipotokua i Habibe Kupine, date Politici, da štićenica s tim imenom i prezimenom ‘nije postojala’ “. Ovaj dnevnik piše i da je Ljiljana Salim-Janković, “nestala pod sumnjivim okolnostima” preminula 12. juna 2003. godine, “i to samo deset dana pošto je Centar podneo zahtev za njen premeštaj, jer se u međuvremenu u ustanovi u Boru pojavilo slobodno mesto”.
Tvrdnje bez osnova
“Do podataka koje ima Fond mogao je doći svako ko je imao nameru da istinito informiše javnost. Pojedini mediji, međutim, nemaju takav moti. Sve je crno na belo, ne postoji ni tračak sumnje da su ove žene umrle na drugačiji način, kaže za e-novine Sandra Orlović, prvni savetnik u Fondu.
Naša sagovornica ističe da su poslednjih meseci, otkako je otvorena priča o trgovini organima, plasiraju mnoge tvrdnje koje su bez osnova.
“To najviše šteti istragama koje su u toku, a pogotovu nije primereno zbog onoga što osećaju porodice nestalih koje žive u stalnoj neizvesnosti i tragaju za posmrtnim ostacima svojih najbližih. Fond je pregledao svoju bazu podataka i, u izjavama svedoka, nema nikakvih indicija o trgovini ljudskim organima”, kaže Sandra Orlović.
Kurir, pak, u tekstu objavljenom 16. novembra prenosi izjavu Emilije Stojanović socijalne radnice iz Bora da je “lično štićenice dopratila do Štimlja”, te navodno svedočenje bivšeg direktora borskog Centra Milana Milovanovića “koji je u vreme bombardovanja Kosova, 1999. godine, od ljudi iz Štimlja dobijao uveravanja (u telefonskom razgovoru) da su obe štićenice na sigurnom i u dobrom stanju”.
“Ljiljana Salim (rođena Jovanović) iz Bora, smeštena je u Specijalni zavod u Štimlju 12. januara 1996. godine. Bolovala je od oligofrenije. Bila je nepokretna. Umrla je 12. juna 2003. godine. Po nalogu istražnog sudije Okružnog suda u Prištini (službeni broj naloga 106/2003), Besima Kelmendi, međunarodni ekspertkinja dr. Maria D. Morcillo je 28. jula 2003. obavila obdukciju Ljiljane Salim u prisustvu pripadnika Kosovske policijske službe (KPS) u mrtvačnici u Orahovcu. U izveštaju o obdukciji konstatuje se da je Ljiljana Salim umrla prirodnom smrću. U trenutku smrti imala je 20kg. Sahranili su je radnici Zavoda na groblju te ustanove (potvrda Zavoda o sahranjivanju Ljiljane Salim)”, ističe Fond za humanitarno pravo.
U saopštenju FHP se navodi i da je Mirjana Paunović iz Malog izvora (opština Zaječar), zajedno je sa Ljiljanom Salim 12. januara 1996. godine smeštena u Specijalni zavod u Štimlju.
“Ljiljana je u dogovoru sa bratom Radomirom Paunovićem, 28. februara 2002. posredstvom Međunarodnog komiteta crvenog krsta (Potvrda o transferu MKCK), prebačena iz Zavoda u Štimlju u Mali izvor. Preminula je 24. marta 2003. godine u Medicinskom centru u Zaječaru (izvod iz Matične knjige umrlih 203-1/168, od 24. novembra 2008.). Sahranjena je na gradskom groblju u Zaječaru”, saopštava Fond.
Ova organizacija naglašava da su “Politika, Večernje Novosti i Kurir prenošenjem neproverenih podataka veoma uznemirili porodice koje još uvek tragaju za svojim nestalim a Zavod u Štimlju izložili nepoverenju građana bez ikakvog osnova”.
Related Articles
