Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Posledice političkih tenzija na procesuiranje ratnih zločina: Srbija prvi put ne učestvuje na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine

Logo FHPPosle 12 godina kontakata tužilaštava iz regiona u okviru saradnje u procesuiranju ratnih zločina, Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije (TRZ) prvi put nije učestvovalo na regionalnoj konferenciji tužilaca za ratne zločine, desetoj po redu, koja je počela 5. septembra 2016. godine na Brionima u Hrvatskoj. Reč je o dramatičnoj promeni dugogodišnje prakse koja se dešava u trenutku teško narušenih bilateralnih odnosa Srbije i Hrvatske, kao i političke krize u regionu. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da se radi o alarmantnom pokazatelju uticaja politike na pravosuđe i ističe da je odluka o neučestvovanju TRZ na konferenciji u direktnoj suprotnosti sa obavezama Republike Srbije preuzetim Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

Napori na unapređenju i formalizovanju regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina počeli su još 2004. godine, kada je prvi sastanak te vrste održan na Paliću okupio relevantne aktere pravosuđa i državnih administracija Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije i Crne Gore. Naredni sastanci su održani na Brionima (u junu 2005. godine), u Mostaru (u oktobru 2005. godine), Novom Sadu (u aprilu 2006. godine) i Zagrebu (u junu 2007. godine). Počev od konferencije održane na Brionima u julu 2007. godine, na tim godišnjim sastancima učestvuju samo tužioci iz regiona nadležni za procesuiranje ratnih zločina i ovaj vid kontakata i saradnje je danas poznat pod nazivom „Brionski proces”. Zvaničnici Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) prisustvovali su svakom od sastanaka, a na ovogodišnjem je učestvovao i glavni tužilac MKSJ, Serž Bramerc.

Regionalna saradnja u procesuiranju ratnih zločina je tokom prethodnih godina po pravilu ocenjivana kao spora i nedovoljno efikasna. Formiranje zajedničkih istražnih timova između tužilaštava BiH i Srbije, čiji rad je rezultirao podizanjem optužnice za ubistvo više stotina bošnjačkih civila u selu Kravica (Srebrenica) i za mučenje i ubistvo 20 putnika otetih iz voza na stanici u Štrpcima, ukazalo je na moguće domete regionalne saradnje. Činom neučestvovanja na jednom od najznačajnijih ekspertskih sastanaka u okviru regionalne saradnje napravljen je oštar rez u odnosu na ova dostignuća, a ona ponovo vraćena nekoliko koraka unazad.

Prekogranični karakter oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji danas ima za posledicu da se žrtve, svedoci, počinioci i dokazi uglavnom ne nalaze unutar teritorije samo jedne države i nadležnosti samo jednog nacionalnog pravosuđa. Uz to, imajući u vidu da gotovo sve zemlje naslednice bivše Jugoslavije zabranjuju ekstradiciju svojih državljana drugim državama, procesuiranje ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji nezamislivo je bez efikasne saradnje nadležnih institucija u regiji.

Upravo zbog njenog značaja za borbu protiv nekažnjivosti za ratne zločine, regionalna saradnja predstavlja jednu od ključnih obaveza Srbije preuzetih u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji (EU). Poslednji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije naglašava da „regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi čine ključni deo procesa kretanja Srbije ka EU“ i da je „važno nastaviti sa jačanjem napora u regionalnoj saradnji [u procesuiranju ratnih zločina]”. Akcionim planom za Poglavlje 23 u oblasti procesuiranja ratnih zločina predviđene su zajedničke aktivnosti sa tužilaštvima u regionu (npr. aktivnost 1.4.1.3, izrada Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina „uz učešće i podršku regionalnih tužilaštava“). Najzad, Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina iz 2016. godine kao jedan od svojih ciljeva navodi „podršku pravosuđu kroz unapređenje regionalne saradnje” i predviđa niz aktivnosti u oblasti regionalne saradnje, uključujući potpisivanje više međudržavnih sporazuma usmerenih na unapređenje procesuiranja ratnih zločina. Štaviše, ta strategija eksplicitno predviđa učešće TRZ na regionalnim konferencijama tužilaštava za ratne zločine, kao i obavezu TRZ da inicira „održavanje redovnih tromesečnih sastanaka između regionalnih tužilaca na kojima bi se raspravili konkretni dostavljeni predmeti i problemi koji su se u vezi tih predmeta javili u regionalnoj saradnji”.

Budući da se pitanje nadležnosti Srbije za procesuiranje ratnih zločina nametnulo kao tema u procesu pristupnih pregovora sa EU i da je uzrok bilateralnih tenzija sa Hrvatskom, posebno obeshrabruje odluka Srbije da na skup tužilaca iz regiona ne pošalje svoje predstavnike. FHP smatra da će takvi potezi za posledicu imati produbljivanje krize i dodatno doprineti jenjavanju  procesuiranja ratnih zločina pred domaćim pravosuđima. Dodatno, izigravanje obaveza preuzetih u okviru pregovora o pristupanju Srbije EU dovodi u sumnju iskrenu rešenost Srbije da konačno, nakon više od decenije, primeni sveobuhvatan strateški pristup u procesuiranju ratnih zločina pred domaćim sudovima, na šta se obavezala i pred institucijama EU i pred svojim građanima.

Share