Povodom presude za ubistvo ratnog zarobljenika Ivana Sivrića u Kožuhama

Povodom presude za ubistvo ratnog zarobljenika Ivana Sivrića u Kožuhama

presuda-thumbViši sud u Beogradu doneo je 15. oktobra 2020. godine presudu kojom je Nebojšu Stojanovića osudio na kaznu zatvora u trajanju od osam godina zbog ubistva ratnog zarobljenika Ivana Sivrića u mestu Kožuhe u maju 1992. godine. Fond za humanitarno pravo smatra da je izrečena kazna pravična i primerena težini izvršenog dela, kao da je ovo jedan od retkih postupaka za ratne zločine koji su završeni u kratkom roku i bez odugovlačenja.

Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je 13. jula 2018. godine optužnicu protiv Nebojše Stojanovića, pripadnika dobrovoljačke jedinice pod kontrolom srpske vojske, za ubistvo zarobljenika Ivana Sivrića početkom maja 1992. godine u mestu Kožuhe (Doboj, BiH). Stojanović je u večernjim satima izveo Sivrića iz kruga fabrike „Energoinvest“ gde je bio zatvoren, i odveo ga do mesta Djelovačke Bare u blizini reke Bosne, gde ga je, u ranije iskopanoj raci, ubio pucajući mu iz pištolja dva puta u glavu.

Sud je, na osnovu iskaza oštećene i svedoka – meštana Kožuha i Stojanovićevih saboraca, utvrdio da je Ivan Sivrić bio ratni zarobljenik hrvatske vojske; da je Stojanović u vreme ubistva bio u mestu Kožuhe i da je nekoliko dana pre ubistva Sivrića vodio u lokalni kafić gde je pretio da će ga ubiti. Svedoci su Stojanovića identifikovali po tome što je u vreme ubistva imao karakterističnu „čiroki frizuru“.


Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Dario Brentin o sportu, nacionalizmu i politikama sećanja

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Dario Brentin o sportu, nacionalizmu i politikama sećanja

KS-logoKako se fudbal razvio u plodno tlo za nacionalističku mobilizaciju krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina? Koja je simbolika narativa da je rat u Hrvatskoj počeo neredima na stadionu Maksimir u maju 1990. godine? Kako su nasleđa ratova 1990-ih danas vidljiva u kontekstu sporta na postjugoslovenskom prostoru?

Share

Kandić: Suđenja za ratne zločine na Kosovu da budu u Hagu i u Beogradu

Kandić: Suđenja za ratne zločine na Kosovu da budu u Hagu i u Beogradu

Kossev-logo„Na suđenja u Hagu Srbija mora da odgovori suđenjima u Beogradu inače nema normalizacije odnosa između Srbije i Kosova“, kazala je u sinoćnjem intervjuu za KTV Nataša Kandić. 

Podsetivši na dva velika suđenja Srbima u Hagu, ona kaže i: „Toliko je utvrđenih sudskih činjenica da bi Srbiji bilo potrebno 100 godina da (…) vojsku i policiju očisti od svih počinjenih ratnih zločina“.

Ne očekuje ni suđenja za trgovinu ljudskim organima u specijalnom sudu, te kaže da će najveći broj suđenja bivšim pripadnicima OVK biti za ubijene Albance. 

Specijalni sud važan je za Kosovo iako nije popularno to reći na Kosovu. Na Kosovu je bilo konkretne opstrukcije suda čime je ono samom sebi nanelo štetu sa posledicama koje će tek uslediti, smatra. Ali, niko se neće usuditi kao ni pre deset godina da svedoči.

Međutim, Kandić primećuje još nešto: „Predsednik Srbije jako podržava predsednika Kosova“, a obelodanjivanjem vesti o optužnici protiv Tačija, „prestala je i priča o podeli“.

 

Nije čula za podatak koji je Nenad Čanak nedavno izneo za jednu srpsku televiziju o 16 masovnih grobnica u Srbiji, a na koju je temu govorio i ranih dvehiljaditih takođe.


Share

Biblioteka

Fond za humanitarno pravo poseduje specijalizovanu biblioteku namenjenu sakupljanju i čuvanju  građe vezane za oblasti trancizione pravde, suočavanja s prošlošću, humanitarnog prava, kao i istorije, sociologije, i drugih srodnih oblasti. Pored toga, njen fond čine i memoari, eseji, izveštaji raznih organizacija, transkripti sa konferencija, svedočanstva, dokumentarni filmovi,  itd. Biblioteka  omogućava zaposlenima u FHP, istraživačima i studentima da pronađu potrebnu literaturu i informacije vezane za izdanja iz pomenutih oblasti.

Biblioteka poseduje u svom fondu 6221 naslov (6454 fizičkih primeraka). Po vrsti publikacije biblioteka ima: 4722 monografije (4950 primerka), 1260 primeraka serijskih publikacija i časopisa, 44 naslova u 49 primeraka CD i DVD izdanja i 176 kopija.

Biblioteka je uključena u elektronsku bibliografsko-bibliotečku bazu COBISS, i njen fond se može pretraživati na Internetu:

http://vbs.rs/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=70701&lani=sr

Biblioteka se bavi i izradom bibliografija knjiga koje služe istraživačima FHP pružajući pregled literature o pojedinim temama (a koja se nalaze u biblioteci FHP). Do sada su urađene tri bibliografije koje popisuju publikacije koje se bave temama Kosova, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, sa posebnim fokusom na ratne zločine i kršenje ljudskih prava tokom sukoba. Osim tih tema, u njima se nalaze i teorijski i književni radovi autora sa tih područija. Bibliografije se mogu donwload-ovati sa sledećih linkova u PDF formatu:

Kosovo

Bosna i Hercegovina

Hrvatska

Share

Vučić bez odgovora na poziv da u Batajnici oda poštu albanskim žrtvama

Vučić bez odgovora na poziv da u Batajnici oda poštu albanskim žrtvama

Slobodna EvropaPredsednik Srbije Aleksandar Vučić nije odgovorio na pitanje Radija Slobodna Evropa da li će poštu kosovskim Albancima koji su ubijeni 1999. godine odati na mestu masovne grobnice u Batajnici, nadomak Beograda, gde su pre dve decenije pronađeni njihovi posmrtni ostaci.

Share

Vučić je minutom ćutanja odao počast žrtvama rata na Kosovu

Vučić je minutom ćutanja odao počast žrtvama rata na Kosovu
BalkanInsight_logoNa zatvorenom sastanku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je minutom ćutanja odao poštu žrtvama rata na Kosovu, uključujući i Albance koje su srpske snage ubile a čija su tela bila sahranjena u masovnoj grobnici kod Beograda.

Share

Pomirenje bez odgovornosti nije dobro

Pomirenje bez odgovornosti nije dobro
danas_logoStaša Zajović iz “Žena u crnom” o ulozi međunarodnih aktera i modelima tranzicione pravde na Balkanu: Ne bi bio bitan uopšte Donald Tramp, da to nije paradigma ponašanja dobrog dela međunarodne zajednice, koji niti zna šta se dešavalo tokom devedesetih, niti ih zanima.


Share

Tamne sjenke Dubrovnika

Tamne sjenke Dubrovnika

DWP logoDvadeset devet je godina od opsade Dubrovnika, koja je trajala od 01. oktobra 1991. do posljednjih dana juna 1992. godine. Jedan od najljepših gradova ne samo sa ovih prostora razarale su snage bivše jugoslovenske vojske i crnogorskih rezervista. Dok su rušeni spomenici kulture, paljene kuće, ubijani ljudi, pohod na Dubrovnik opjevavali su mediji u Podgorici i tadašnji udarnici Demokratske partije socijalista (DPS) još aktuelnog predsjednika Mila Đukanovića. Oni su se trudili da napad prikažu kao odbranu, okupaciju kao oslobođenje, a zločine kao patriotizam. „Mrzim šah zbog šahovnice“, govorio je Đukanović u ratničkom zanosu.

Share

Poziv za učešće na debati o memorijalizaciji pod nazivom: Premladi da se sećamo?

Poziv za učešće na debati o memorijalizaciji pod nazivom: Premladi da se sećamo?

premladi vestDebata Premladi da se sećamo? se organizuje u okviru projekta A Youth Perspective to Remembering the Past in the Western Balkans , koji Fond za humanitarno pravo Kosovo sprovodi u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo u Beogradu i Udruženjem Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje u Bosni i Hercegovini, sa ciljem osnaživanja i podrške aktivnijem učešću novih generacija u procesu suočavanja sa prošlošću i sećanja.

Share

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

Otvorena izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“

ArchWar-thumbU Centru za kulturnu dekontaminaciju 28. septembra 2020. godine otvorena je izložba „ArchiWar: Priče i sećanja na genocid u Srebrenici“ autorke Jelene Jaćimović koja je nastala u saradnji sa Fondom za humanitarno pravo.

Share