Porodica Bitići: Blokirati prevremeno puštanje Vlastimira Đorđevića

Porodica braće Bitići, američkih državljana ubijenih u Srbiji, pozvala je Mehanizam za međunarodne krivične sudbine (MMKS) da spreči potecijalno prevremeno puštanje Vlastimira Đorđevića, bivšeg srpskog zvaničnika osuđenog za ratne zločine na Kosovu.

Porodica braće Bitići saopštila je danas da će pokrenuti kampanju protiv mogućeg prevremenog puštanja Vlastimira Đorđevića, bivšeg visokog zvaničnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, za koga sumnjaju da je umešan u ubistvo njihovih rođaka.

„Sve dok Vlastimir Đorđević ne bude pokazao da je spreman da sarađuje sa Tužilaštvom i pomogne u lociranju drugih masovnih grobica, u tekućim krivičnim istragama u vezi sa operacijama prikrivanja, i sve dok ne bude dao istinite izjave o ubistvu braće Bitići, on ne bi trebalo da bude pušten na slobodu”, stoji u pismu koje je ova porodica uputila MMKS-u.

Žanić: Neće biti političke volje da Radeta i Jojić budu izručeni Hagu

Ne verujem da će biti političke volje da radikali Vjerica Radeta i Petar Jojić budu izručeni Hagu, ocenila je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo.

“Od kako je Haški tribunal objavio da trazi Radetu i Jojića verovala sam da će oni morati da budu isporučeni Tribunalu, odnosno Mehanizmu, gde će im se suditi za nepoštovanje Suda. Mehanizam je prepoznao da pred domaćim sudom svedoci ne bi mogli da daju bezbedno iskaz i zato je odluka takva. Ali verujem da ih Srbija neće izručiti, jer se čuje velika samouverenost i Jojića i Radete da ih država neće zaboraviti i da ih neće isporučiti”, rekla je Žanić.

Ona je podsetila i da smo do sada smo uvek imali najave političara da ne postoji obaveza države da oni moraju biti isporučeni zbog procesa za nepoštovanje Suda.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Ovo je sedmi izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) o suđenjima za ratne zločine u Srbiji. FHP je tokom 2017. i 2018. godine pratio sva suđenja za ratne zločine koja su se odvijala na teritoriji Srbije,  odnosno ukupno 20 predmeta pred odeljenjima za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu, kao i jedan predmet pred sudom opšte nadležnosti. U izveštaju su za sve predmete dati kratki pregledi postupka i osnovni nalazi FHP-a u vezi sa predmetom, a koji su od značaja za javnost.

Veliki broj postupaka za ratne zločine obrađenih u ovom izveštaju traje više godina, te su za kompletan uvid u tok postupka i nalaze koji se tiču tih predmeta relevantni i prethodni godišnji izveštaji FHP-a o suđenjima. Izveštaj obuhvata i suđenje za jedno krivično delo koje nadležno tužilaštvo opšte nadležnosti nije kvalifikovalo kao ratni zločin, iako sve okolnosti tog slučaja ukazuju da se radi o ratnom zločinu.

Izveštaj ključnu pažnju poklanja radu Tužilaštva za ratne zločine (TRZ) i sudova u javnim delovima sudskog postupka, a pre svega analizira optužnice i presude u svakom pojedinačnom predmetu. Rad drugih organa uključenih u procesuiranje ratnih zločina -Službe za otkrivanje ratnih zločina Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), Jedinica za zaštitu i dr, nije moguće analizirati na nivou pojedinačnih predmeta, jer o tome ne postoje javno dostupni podaci.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je u izveštajnom periodu prvostepene presude u tri predmeta. Odeljenje za ratne zločine Apelacionog suda u Beogradu donelo je četiri presude po žalbama izjavljenim na presude Višeg suda u Beogradu. Pred sudom opšte nadležnosti doneta je jedna međupresuda, koju je potvrdio Apelacioni sud. U izveštajnom periodu TRZ je podiglo ukupno 14 optužnica, i to tokom 2017. godine tri optužnice protiv ukupno četiri lica, a prema podacima koje je FHP-u dostavilo TRZ 11 optužnica tokom 2018. godine protiv 15 lica.

Analizi predmeta u Izveštaju prethodi pregled opštih nalaza o suđenjima za ratne zločine tokom 2017- 2018. godine, kao i bitni društveno-politički događaji koji su od značaja za suđenja za ratne zločine.

Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji možete preuzeti ovde.

Konkurs za poziciju Memory Activism Program Coordinator

HLC announces an ad for the position of the Memory Activism Program Coordinator

Conditions:

• MA or PhD theses related to memory activism practice in the former Yugoslavia;
• Interest and experience in the culture, politics and practice of memory;
• Publications in the area of memory studies and practice AND/OR experience in program development;
• Fluent in Bosnian-Croatian-Serbian (BCS);

If you are interested in this position, please send us your CV and Motivation letter to konkurs@hlc-rdc.org

Only shortlisted candidates will be contacted.

Deadline for applications: 23.05.2019.

NAJAVA: Predstavljanje Izveštaja o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

U četvrtak, 16. maja 2019. godine u 11 časova, u Velikoj sali Medija centra (Terazije 3, II sprat), Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće javnosti sedmi po redu Izveštaj o suđenjima za ratne zločine u Srbiji.

Osuđeni general Lazarević predvodio „Besmrtni puk“ u Nišu: Na Dan pobede nad fašizmom, Srbija promoviše ratne zločince

Marciacq: Pomirenje više nije prioritet EU na Balkanu

Evropska unija se na Zapadnom Balkanu fokusirala na pitanje sigurnosti i stabilnosti, dok pomirenje nije visoko na listi prioriteta pa stoga izostaje snažna reakcija Evropske komisije na negiranje presude Haškog tribunala za Radovana Karadžića za genocid i ratne zločine i njegovo veličanje od strane vlasti u Republici Srpskoj, kaže za ‘Zašto?’ Florent Marciacq iz Austrijsko-francuskog Centra za približavanje u Evropi.

Ratni zločini da dobiju prioritetni tretman u procesuiranju

Preporuke kosovskim institucijama Fonda za humanitarno pravo Kosova

Bitići: Kada Kongres govori, Srbija sluša

“Moji mučitelji nisu osuđeni za svoje zločine. Dvadeset hiljada žena i muškaraca su ratne žrtve seksualnog nasilja na Kosovu. Svi oni žele pravdu,” rekla je tokom svog svjedočenja pred Komitetom za vanjske poslove američkog Kongresa Vasvije Krasnići Goodman, prva žena na Kosovu koja je javno progovorila o silovanju koje je preživjela tokom rata.

Pred ovim Komitetom održana je rasprava ‘Potraga za pravdom’ o zločinima na Kosovu tokom devedesetih, gdje su, pored Krasnići Goodman svjedočili i Ilir Bitići, Atifete Jahjaga bivša predsjednica Kosova kao i dr. Paul Williams sa Američkog univerziteta.

Raspravu je otvorio kongresmen Eliot Engel, predsjedavajući Komiteta, koji je, osvrćući se na zločine počinjene na Kosovu 1999. godine, rekao da su Sjedinjene Države, ali i evropske zemlje mogle vršiti veće pritiske protiv Miloševićeve brutalnosti. Pored Eliota, Komitetu se obratio i kongresmen Michael McCaul koji je rekao da je rat na Kosovu bio posljednji veliki konflikt u regiji kojoj rat nije nepoznat.

Suđenja za ratne zločine u Srbiji polako zamiru

Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo o Haškom tribunalu, žrtvama seksualnog nasilja u ratu, REKOM-u…

Dostignuća Haškog tribunala u vezi sa seksualnim nasiljem u ratu su nemerljiva.

Pre svega, zato što je Tribunal dostigao visok standard zaštite žrtava seksualnog nasilja. Za razliku od sudova u Srbiji, većina žena u Tribunalu su mogle da svedoče pod merama zaštite, da javnost bude isključena i ono što je najbitnije, sud je njihovim iskazima verovao. Ono što je po mom mišljenju najvažnije, jeste da se pristanak žene koja je silovana nikada nije uzimao u razmatranje. Žena nije kriva za to što je silovana. Zna se na kome je odgovornost – na onome ko je to učinio – istakla je Ivana Žanić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP) na nedavno održanom „Ženskom sudu: feministički pristup pravdi“ u Beogradu, u organizaciji Žena u crnom i u saradnji sa Anima (Kotor), Fondacijom CURE (Sarajevo) i Centrom za žene žrtve rata (Zagreb).