Oko 20 osoba optuženih za ratne zločine u Bosni i Hercegovini preminulo je u prethodnih pet godina. Krivični postupci protiv njih su obustavljeni, a desetak predmeta je u fazi „mirovanja“ zbog bolesti optuženih.
Fond za humanitarno pravo (FHP) će u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:00 časova, predstaviti Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Srbiji.
Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji.
Peti po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2019. godine, zaključno sa 1. decembrom 2019. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.
FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje.
Govornice:
Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.
Gošća emisije Nedjeljom u 2 bila je Nataša Kandić, poznata mirovna aktivistica iz Beograda, bivša direktorica Fonda za humanitarno pravo i žena koja je pomogla mnogim žrtvama rata iz Hrvatske u sudskim procesima u Srbiji. U emisiji je između ostalog govorila o regionalnoj inicijativi za utvrđivanje činjenica o ratnim žrtvama (REKOM).
Jedan od advokata na suđenju u slučaju ‘Štrpci’ ušao je u sudnicu pjevajući: ‘Ljubio bih te, ljubio bih teee, i da sam pauk…’
U petak, 6. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji. Otvarajući konferenciju, Ivana Žanić je podsetila da je FHP jedina nevladina organizacija u Srbiji koja od 2002. godine kontinuirano prati i analizira sva suđenja za ratne zločine koja se vode pred sudovima u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Polazeći od višegodišnjeg uvida u procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, FHP je locirao određene probleme i nedostatke u postojećem sistemu podrške žrtvama i svedocima, te je stoga pristupio izradi predloga praktične politike, sa ciljem da pruži analizu trenutnog stanja i ponudi preporuke za unapređenje položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. Žanić je istakla da je FHP za izradu ovog predloga praktične politike koristio informacije koje je prikupio kako od nadležnih institucija, tako i od žrtava, i to na osnovu intervjua koje je sproveo na terenu. Važan izvor informacija za pripremu ovog predloga praktične politike činile su i prethodne analize i izveštaji FHP-a. Rezultati istraživanja su pokazali da su žrtve, koje su odlučile da svedoče pred sudovima u Srbiji, bile izložene velikom emocionalnom naporu pre, tokom i nakon svedočenja, jer su tom prilikom ponovo proživele traumatična iskustva.
Advokati petoro optuženih za zločin u Štrpcima, otmice i ubistva putnika iz voza Beograd-Bar, danas su u nastavku suđenja pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pokušavali da ospore iskaze dvojice svedoka Tužilaštva za ratne zločine, tako što su pronalazili promenu iskaza, koji su svedoci dali 2014. i danas pred sudijom.
Uloga žrtava u postupcima za ratne zločine je nezamenljiva, jer su njihovi iskazi u ovim postupcima često ključni dokaz koji može da potkrepi navode optužnice. Da bi se osiguralo nesmetano i efikasno vođenje sudskog postupka, od ključne je važnosti da žrtve imaju podršku od strane institucija koje su nadležne za krivično gonjenje, te da budu informisane o sudskom postupku i o svojim pravima, kako bi njihov iskaz bio što kvalitetniji, a posledice po kasniji život što manje. Odnos nadležnih pravosudnih organa prema žrtvama umnogome utiče na njihovu odluku da učestvuju u krivičnom postupku, kao i na osećaj poverenja u pravosudni sistem. Obzirom da je za žrtve svedočenje veoma traumatično, od vitalnog je značaja da pravosudni sistem prepozna potrebe i brige žrtava, te da im pruži podršku i potrebne informacije, a u cilju umanjivanja retraumatizacije i istovremene pripreme za kvalitetno svedočenje.
Tokom proteklih 16 godina, od uspostavljanja i tokom rada Odeljenja za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, Fond za humanitarno pravo (FHP) identifikovao je brojne nedostatke sistema podrške žrtvama i svedocima u postupcima za ratne zločine. Neki od nedostataka su: neadekvatan normativni okvir koji uređuje položaj žrtava i svedoka, nedovoljni kapaciteti institucija u čijoj je nadležnosti pomoć i podrška žrtvama i svedocima tokom svih faza krivičnog postupka, kao i nedovoljna obučenost i senzibilisanost zaposlenih u institucijama koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina.
Predlog praktične politike: Unapređenje prava i položaja žrtava i svedoka u postupcima za ratne zločine u Srbiji analizira pravni i institucionalni okvir u oblasti prava žrtava i svedoka, te identifikuje postojeće probleme u vezi sa položajem žrtava i svedoka, sa ciljem da pruži institucijama Srbije, koje su nadležne za procesuiranje ratnih zločina, preporuke za unapređenje položaja žrtava tokom trajanja krivičnog postupka.
Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.
Procjenjuje se da je u Bosni i Hercegovini tokom posljednjeg rata silovano između 20.000 i 50.000 žena. Nakon ratnog silovanja žene su rađale djecu, neka su ostajala uz majke, neka su odmah po rođenju data na usvajanje drugim porodicama. Tačan broj do danas nije utvrđen. Mladi okupljeni u Udruženje Zaboravljena djeca rata traže da se konačno sa njih skine stigma nepoznatog oca.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa
Ivana Žanić i Jovana Kolarić iz Fonda za humanitarno pravoPoslednjih godina je primetna praksa da se smanjuje broj postupaka za ratne zločine pred sudovima u Srbiji. I danas, kao i pre 16 godina, kada se počelo sa procesuiranjem ovih zločina u Srbiji je situacija nepromenjena – nema optužnica protiv visokorangiranih pripadnika vojske i policije. Ukoliko analiziramo poslednje podignute optužnice, čini se da će se ta praksa nastaviti i u budućnosti.
Poslednji od dosad objavljenih 12 dosijea Fonda za humanitarno pravo rezultat je istraživanja o prisilnoj mobilizaciji izbeglica u Srbiji, ljudi koji su se u SR Jugoslaviju sklonili od ratnih dejstava u susedstvu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. O rezultatima istraživanja Fonda o njihovoj sudbini, kao i o dosadašnjim dosijeima i cilju istraživanja, da se podstakne pomirenje u regionu, koji su, izvesno je već sada, drugačiji, dokumentovani prikaz rata i svega što je pratilo ratna dejstva, za Remarker govore izvršna direktorka Fonda Ivana Žanić i autorka dosijea Jovana Kolarić. Objavljeni nalazi rezultat su temeljnog istraživanja, razgovora sa učesnicima i svedocima, te selekcije dokumenata Haškog tribunala koji rasvetljavaju brojne aspekte problema kojima se dosijei bave.
Samo od svibnja do kraja rujna 1995. MUP Srbije prisilno je mobilizirao desetak tisuća izbjeglica iz Hrvatske i BiH, među kojima su bili maloljetnici i žene. Najgore su prošli oni koji su potom odvedeni u Erdut, gdje su ih zlostavljali arkanovci. ‘Počeli su da me tuku, besomučno. Potom su mi cev od pištolja stavljali u usta’, svjedoči M. K. iz Knina