„Ja sam videla šta se događa!“

„Ja sam videla šta se događa!“

dw_logoNajpoznatija beogradska aktivistkinja, osnivačica i dugogodišnja izvršna direktorka Fonda za Humanitarno pravo u Beogradu, Nataša Kandić, govori o NATO intervenciji 1999 i onome što je tada doživela na Kosovu i u Srbiji.

„Prve noći NATO bombardovanja, znači to je već 25. mart, negde između dva i pola tri, zazvonio je kod mene telefon“ – seća se Nataša Kandić. „Bila je to Nekibe Keljmendi. Rekla mi je da je policija upala u njenu kuću, da su odveli njenog muža Bajrama, poznatog prištinskog advokata i aktivistu, i njihova dva sina. I da ne zna šta da radi. I ja joj kažem – dobro je da rade telefoni. Zovi Državnu bezbednost ujutru, idi u policiju…To nikada neću moći da zaboravim. Dan kasnije su ih našli mrtve pored jedne benzinske pumpe na izlazu iz Prištine. Ni danas se ne zna ko je ubio Bajrama Keljmendija i njegove sinove. Navodno je policija podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca. Sve je to bilo samo maskiranje zločina, nije tu bilo ni istrage, niti uviđaja, bilo čega. Nekibe Keljmendi je umrla 2011, a da nije saznala istinu o tome što se dogodilo. Ostala je njena ćerka koja i dan danas traga za istinom, tragamo i mi iz Fonda za Humanitarno pravo, ali bez uspeha.“


Share

Kosovo: Sećanje na masakr muči preživele već 20 godina

Kosovo: Sećanje na masakr muči preživele već 20 godina
BalkanInsight_logoDve decenije nakon što su srpske snage ubile 106 Kosovskih Albanaca u mestu Pusto selo, dva stanovnika se sećaju kako su izbegli pogubljenje, kako su stradali njihovi rođaci, kao i kako su njih dvojica uspeli da pobegnu.
Share

Javni poziv za praćenje suđenja u predmetu Srebrenica-Kravica pred Višim sudom u Beogradu

Javni poziv za praćenje suđenja  u predmetu Srebrenica-Kravica pred Višim sudom u Beogradu

fhp_uzis-logo

Udruženje žrtava i svjedoka genocida i Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuju poziv zainteresovanima da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Srebrenica-Kravica, 9. aprila 2019. godine, sa početkom u 9.30h.


U predmetu Srebrenica-Kravica se sudi osmorici optuženih, nekadašnjim pripadnicima Centra za obuku „Jahorina” Specijalne brigade policije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske. Optuženima se stavlja na teret da su 14. jula 1995. godine, unutar, ispred i u neposrednoj blizini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice (Bratunac, BiH) izvršili ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila iz Srebrenice.

Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je optužnicu u ovom predmetu podiglo u septembru 2015. godine, ali je suđenje počelo tek u decembru 2016. godine. Optužnica tereti optužene da su izvršili ratni zločin protiv civilnog stanovništva.


 Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.

Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.

Udruženje žrtava i svjedoka genocida i FHP pozivaju sve zainteresovane punoletne osobe da se prijave za dolazak na suđenje u navedenom terminu. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.

Za zainteresovane državljane Bosne i Hercegovine, prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adrese: udruzenje.zrtava.torture@gmail.com, a za državljane Srbije preko adrese trials@hlc-rdc.org, najkasnije do 5. aprila 2019. godine u 10h.

Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.

Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: trials@hlc-rdc.org.

Share

Obeleženo 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu

Obeleženo 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu

YIHRObeleženo 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu

Uličnim performansom i šetnjom gradskim ulicama, Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom obeležili su u Beogradu 20 godina od zločina počinjenim nad albanskim civilnima tokom 1999. godine na Kosovu, a čija su tela skrivana u beogradskom naselju Batajnica.
Aktivisti su izveli performans “Batajnica 744: Zakopana istina” i tom prilikom zemljom zatrpali natpis sa imenima 744 žrtave, nakon čega su krenuli u šetnju centralnim gradskim ulicama do platoa Skupštine Srbije.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava izjavio je da u Srbiji poslednjih 20 godina postoji narativ kojim se prećutkuju masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu, jezeru Perućac i Rudnici, kao i da se priznaju samo srpske žrtve.


Share

Sjećanje na masakr u Suvoj Reci: Ubijeno 49 članova porodice Berisha

Sjećanje na masakr u Suvoj Reci: Ubijeno 49 članova porodice Berisha

Srpske policijske snage 26. marta 1999. godine na Kosovu su likvidirale 49 članova albanske porodice Berisha u Suvoj Reci kod Prizrena.
Maskr, za koji su osuđena četiri policajca na suđenju u Beogradu, preživio je jedino Gramoz Berisha i o tome je govorio za Al Jazeeru.

Preuzeto sa portala Al Jazeera

Share

Žanić: U Srbiji procesuiran mali broj zločina počinjenih na Kosovu

Žanić: U Srbiji procesuiran mali broj zločina počinjenih na Kosovu

Srpske policijske snage 26. marta 1999. godine na Kosovu su likvidirale 49 članova albanske porodice Beriša u Suvoj Reci kod Prizrena. Maskr, za koji su osuđena četiri policajca na suđenju u Beogradu, preživio je Gramoz Beriša.

Naša gošća u Beogradu  je direktorica pravnog programa Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić.

Preuzeto sa portala Al Jazeera

Share

Crvena linija: Mogu li presude za ratne zločine pomoći pomirenju u regionu

Crvena linija: Mogu li presude za ratne zločine pomoći pomirenju u regionu

Mogu li sudske presude doprineti prihvatanju činjenica, boljem međusobnom razumevanju i pomirenju u regionu? Gosti Crvene Linije su Jelena Krstić iz Fonda za humanitarno pravo, Murat Tahirović iz Udruźenja žrtava i svedoka genocida BIH i Eugen Jakovčić iz Documenta.

Share

20 godina u iščekivanju pravde i priznanja

20 godina u iščekivanju pravde i priznanja

bmi-thumb

U nedelju, 24. marta, navršava se 20 godina od početka sistematske akcije etničkog čišćenja i nasilja nad kosovskim Albancima, sprovedene od strane oružanih snaga srpske vojske i policije tokom NATO intervencije na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva institucije Republike Srbije da žrtvama zločina na Kosovu obezbede pravdu, procesuiranjem svih odgovornih bez obzira na njihovu poziciju u vreme izvršenja zločina ili unutar današnje hijerarhije vlasti, kao i javnim sećanjem na njihovo stradanje.

Prema podacima FHP-a i Fonda za humanitarno pravo Kosovo, u periodu od 20. marta do 14. juna 1999. godine, srpske snage su na Kosovu ubile 6.872 Albanska civila. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) utvrdio je da je preko 800.000 albanskih civila deportovano, neutvrđen broj osoba bio je izložen torturi i seksualnom zlostavljanju, a uništen je i opljačkan značajan deo imovine i religijskih objekata kosovskih Albanaca.


Share

Ugroženo pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Ugroženo pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

trz-azuriranjePovodom učestalog uklanjanja sadržaja sa zvanične internet stranice Tužilaštva za ratne zločine (TRZ), Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje na tendenciju ugrožavanja prava javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine koja se odvijaju u Srbiji. Naime, u proteklih nekoliko nedelja, sa zvanične internet stranice TRZ-a uklonjen je sadržaj koji se odnosi na predmete ratnih zločina koji su do sada procesuirani ili se još uvek procesuiraju pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu.

Internet stranica TRZ-a je tokom ranijih godina bila redak primer dobro osmišljene i sadržajne stranice jednog državnog organa, pomoću koje je zainteresovana javnost mogla da se upozna sa dokumentacijom o predmetima koji su procesuirani, ili čije je procesuiranje u toku. Međutim, umesto da različite sekcije ove stranice budu blagovremeno ažurirane novim sadržajima, na ovoj internet stranici više nije moguće pronaći čak ni elementarne informacije, koje se odnose na dosadašnju statistiku, predmete, optužnice, završne reči ili žalbe koje su podnete. Uklanjanjem navedenog sadržaja narušeno je pravo javnosti da bude kontinuirano i pravovremeno informisana o podignutim optužnicama, kao i o fazama u kojima se nalaze pojedinačni postupci za ratne zločine.

Share

ODRASTANJU U SVIJETU KOJI JE STVORIO RADOVAN KARADŽIĆ

ODRASTANJU U SVIJETU KOJI JE STVORIO RADOVAN KARADŽIĆ

k2.0-logoFINALNA PRESUDA DAJE PRILIKU ZA SJEĆANJA.

Neću pisati o činjenicama zločina u Prijedoru i Bosni i Hercegovini. Činjenice su dostupne, kao i svedočanstva, presude. Dostupna su imena žrtava i zločinaca. Znamo za lokacije, znamo za masovne grobnice, znamo za procese. Ukratko: znamo za užase prve polovine devedesetih godina u Bosni i Hercegovini.

Ne znati ove stvari je izbor koji predstavlja biranje ignorisanja vrlo važne karike u razvoju društva u kojem sada živimo, birali/e to ili ne.

Drugostepena presuda Radovanu Karadžiću još jednom u centar javnog diskursa vraća teme ratnih zločina, ubijana, progona, silovanja, etničkog čišćenja i genocida. Ove teme nikada nisu stvarno napustile javni prostor i svako je uzimao učešće u tumačenju i iznošenju stavova o istim. Često bez elementarnog poznavanja prava, vojnih strategija, sociologije i etike.


Share