PRENOSIMO: Otvoreno pismo Hakije Eminovića predsedniku Republike Srbije i ministru unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije

PRENOSIMO: Otvoreno pismo Hakije Eminovića predsedniku Republike Srbije i ministru unutrašnjih poslova u Vladi Republike Srbije

Otvoreno pismo

Predsedniku Republike Srbije g. Aleksandru Vučiću

i ministru unutrašnjih poslova g. Nebojši Stefanoviću

 

Poštovani Predsedniče i uvaženi ministre,

Dozvolite mi da vam se kao pripadnik manjinske albanske zajednice, državljanin i lojalan građanin Republike Srbije, obratim povodom poslednjeg slučaja nasilja kome sam lično bio izložen, a nakon što sam vam se obratio pismima od 27.12.2017. i 26.12.2018.

Kao što vam je već poznato, u pismenom obraćanju od 27. decembra 2017. godine, ukazao sam vam na slučaj pokušaja napada i fizičkog obračuna sa mnom od strane nepoznatih lica koji se dogodio  22.12.2017. godine na teritoriji opštine Medveđa. Iako je tada samo igrom slučaja sprečen ozbiljniji fizički obračun, bilo je jasno da napad nije bio slučajan i da je bio u direktnoj vezi sa mojim višegodišnjim ukazivanjem ne tolerisanje bezakonja na teritoriji opštine Medveđa, pre svega protivpravnu seču šuma u privatnom posedu što se događa pred očima nadležnih organa koji ne žele na to da reaguju. U pismu sam vam takođe ukazao da to nije bio prvi napad na pripadnike albanske zajednice u Medveđi na koji policija, niti drugi nadležni državni organi nisu adekvatno reagovali.

Kako u kriminalnim aktivnostima, na koje sam vam ukazao, učestvuju ljudi bliski pojedinim lokalnim političkim strukturama iz obe nacionalne zajednice, koji očigledno uživaju zaštitu lokalnih organa bezbednosti, obratio sam vam se sa molbom da u ime vladavine Ustava i zakona Republike Srbije, čiji sam lojalni građanin i državljanin, preduzmete mere iz svoje nadležnosti kako bi se takvoj praksi stalo na put.

Nakon vaše pozitivne reakcije i upućivanja naloga PU Leskovac da se svi navodi iz mog pisma detaljno ispitaju, usledila je osptrukcija od strane lokalne policije o čemu sam vam pisao u drugom pismu od 22. decembra 2018. godine. U njemu sam vam potanko objasnio da, umesto da mi poziv za saslušanje u svojstvu građanina uruče na mojoj kućnoj adresi, službenici PS Medveđa taj poziv su ostavili na administrativnom prelazu Mutivode gde je stajao duže od 10 meseci i gde mi je samo igrom slučaja na kraju bio i uručen. Kao što vam je pozanto, takva praksa slanja poziva nije u skladu sa pozitivnim pravnim propisima Republike Srbije, niti je njena primena poznata u ozbiljnim i uređenim državama.

Dakle, mimo zakona i utvrđenih procedura, neko iz PS Medveđa je odlučio da poziv koji se odnosi na mene, bude upućen na adminsitrativni prelaz, bez ikakve garancije ili saznanja da ću ja prolaziti baš tuda i da će mi on ikada biti uručen.

S obzirom na sve iznete okolnosti, mislim da vam je jasno da je na delu pokušaj opstrukcije ispunjavanja zahteva koji ste povodom mog pisma uputili PU Leskovac i PS Medveđa, sa ciljem da se taj slučaj do kraja ne rasvetli, a da se odgovornost za takav ishod svali na mene zbog navodnog neodazivanja na poziv koji je, umesto na moju kućnu adresu, poslat na adminsitrativni prelaz kako mi nikada ne bi ni bio uručen.

Nakon što sam vam ukazao na ovaj očigledni pokušaj izigravanja zakona Republike Srbije, ali i institucije Predsednika Republike i Kabineta ministra unutrašnjih poslova od strane odgovornih NN lica iz PS Medveđa, i od vas zatražio da pokretanjem istrage iz domena Unutrašnje kontrole MUP-a Republike Srbije detaljno istražite ovaj slučaj i otkrijete šta se tačno događalo sa istragom pomenutog incidenta, ja sam bio izložen dodatnom pritisku od strane lokalnih policijskih organa, što je kulminiralo fizičkim napadom na mene u kome sam zadobio teže telesne povrede.

U tom smislu, kao državljaninu Republike Srbije sa prebivalištem u selu Tupale, opština Medveđa i boravištem u Švajcarskoj, o čemu sam uredno podnosio dokumentaciju organima Republike Srbije, Rešenjem 205-6499-27/18, izdatim od strane PS Medveđa, doneta je nezakonita i neosnovana odluka o pasiviziranju mog prebivališta na adresi Tupale bb, opština Medveđa.

Kako bih razrešio nastalu situaciju i pravovremeno uložio žalbu na ovu nezakonitu odluku, bio sam prinuđen da doputujem u Medveđu što je organizovana grupa lica iskoristila kako bi na mene izvršila unapred prirpemljeni fizički napad.

Kao što sam prijavio u PU Leskovac, Službena beleška KU broj: DD 85681/19, dana 18.02.2019, na putu Medveđa-Priština, nakon što smo primetili da nas prati jedno vozilo, kada smo prošli raskrsnicu u selu Mećedoncu, to vozilo nam je preprečilo put zbog čega smo moj vozač i ja bili primorani da se zaustavimo. Iz vozila koje nam je preprečilo put, izašla su četiri lica, od kojih sam dva prepoznao (imena navedena u Službenoj belešci), prišla su našem vozilu i nakon što su me oslovili imenom, nasilno su me izvukli iz vozila, oborili na zemlji i počeli najpre rukama, a potom i nogama da me udaraju u predelu tela i glave. Tom prilikom su mi nanete teže telesne povrede, naročito u predelu glave i bubrega o čemu posedujem i zvanične lekarske naloge.

Kako sa napadačima ranije nikada nisam bio u bilo kakvim privatnim odnosima i kako postoji osnovana sumnja da su svi navedeni događaji direktno povezani sa mojim javnim delovanjem na polju zaštite zakonitosti i položaja ugroženih poštenih ljudi u Medveđi, pozivam vas da u okviru svojih nadležnosti preduzmete odgovarajuće mere i na čitavoj teritoriji Republike Srbije obezbedite vladavinu Ustava i zakona kako bi se svi njeni građani osećali sigurno i bezbedno. Ovom prilikom posebno ukazujem na neophodnost da se istraga pomenutih slučajeva ne prepušta lokalnim policijskim strukturama koje su očigledno povezane sa kriminalnim delovanjem na ovom području, već da se u istragu uključe nadležna viša tela u okviru MUP-a Republike Srbije, uključujući i Unutrašnju kontrolu.

Takođe, ovom prilikom vas obaveštavam da sam kopiju ovog pisma uputio i na adrese svih relevantnih međunarodnih i domaćih organizacija koje se bave promovisanjem ljudskih prava i vladavine zakona, kao i relevantnim diplomatskim predstavništvima i stranim misijama u Beogradu.

U nadi da ćete u ovom slučalju postupiti u skladu sa onim što zakoni i javni interes Republike Srbije nalažu, srdačno vas pozdravljam.

S poštovanjem,

Hakija Eminović,

aktivista i borac za ljudska prava

U Medveđi, 19.02.2019. godine

Share

Studenti u poseti FHP-u

Studenti u poseti FHP-u

studenti-poseta-22.02.2019Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 21. februara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Sa studentima su razgovarali predstavnici FHP-a, Višnja Šijačić i Predrag Miletić, koji su predstavili rad organizacije na dokumentovanju povreda ljudskih prava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji i angažovanje na polju krivične pravde.

Studenti su se posebno interesovali za metode istraživanja i dokumentovanja kršenja ljudskih prava koje koristi FHP, a razgovaralo se i o tome koliko je rad Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju uticao na suđenja za ratne zločine pred nacionalnim sudovima država u regionu.

Share

Tužilaštvo za ratne zločine: Manji broj optužnica nakon promjene tužioca

Tužilaštvo za ratne zločine: Manji broj optužnica nakon promjene tužioca

aljazeera_logoOd kada je na čelo Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji došla nova tužiteljica, ta institucija je u skoro dvije godine podigla 14 optužnica i to većinom kao rezultat regionalne saradnje u toj oblasti. Srbija je prije dvije godine usvojila i Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, međutim stručnjaci iz te oblasti upozoravaju na njeno neadekvatno provođenje, dok se tužiteljica i njeni saradnici ne pojavljuju u javnosti.

 

Share

Huseina Mujanovića treba izručiti BiH

Huseina Mujanovića treba izručiti BiH

tuzilastvo_za_rzKrajem jula 2018. godine pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije su na granici Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) uhapsili državljanina BiH Huseina Mujanovića zbog navodno počinjenih zločina u logoru u mestu Hrasnica (Sarajevo) tokom 1992. godine. Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je 24. decembra 2018. godine podiglo optužnicu protiv Mujanovića, koji se od hapšenja do danas nalazi u pritvoru u Srbiji. Fond za humanitarno pravo (FHP) i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da je obaveza vlasti u Srbiji da Mujanovića izruče pravosudnim organima BiH čiji je državljanin, i time pokažu nameru da unaprede dobrosusedske odnose i regionalnu saradnju u procesuiranju ratnih zločina.

Mujanović je uhapšen na osnovu poternice Srbije, zbog sumnje da je u mestu Hrasnica, u Sarajevu, tokom 1992. godine kao čuvar logora zlostavljao srpske civile. S obzirom da se Mujanović od jula meseca nalazi u pritvoru i da je TRZ protiv njega podiglo optužnicu, pravosudni organi Srbije su iskazali jasnu nameru da se Mujanoviću sudu u Srbiji. Iako Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine iz 2003. godine dozvoljava da TRZ procesuira državljane bilo koje države za zločine počinjene na prostoru cele bivše Jugoslavije (princip univerzalne nadležnosti), FHP i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji smatraju da TRZ treba da sve dokaze koje poseduje protiv Mujanovića ustupi nadležnim organima BiH, čiji je Mujanović državljanin, kako bi mu se sudilo u BiH. Svaka država nastala raspadom bivše Jugoslavije treba primarno da procesuira sopstvene državljane za počinjene ratne zločine, jer na taj način šalje poruku državama regiona da je spremna da se suoči sa zločinima koje su počinili njeni državljani i da je zainteresovana za normalizaciju odnosa u regionu.

Iz tog razloga, FHP i Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji pozivaju nadležne institucije u Srbiji da odustanu od primene principa univerzalne nadležnosti, koji produbljuje jaz i nepoverenje među državama u regionu, što dodatno onemogućava efikasno procesuiranje ratnih zločina.

Share

Republika Srpska pokušava da „dokaže“ da genocida nije bilo

Republika Srpska pokušava da „dokaže“ da genocida nije bilo

danas_logoNataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, za Danas.

Iako su činjenice o značajnom broju žrtava u ratovima devedesetih godina poznate, ni posle 27 godina od početka rata nijedna država s područja nekadašnje SFRJ nije sačinila poimenični popis svojih ljudskih gubitaka.

Haški tribunal je utvrdio identitet i okolnosti smrti najmanje 15.000, a nacionalni sudovi najmanje 5.000 žrtava ratnih zločina. Državne institucije zemalja u regionu raspolažu evidencijama poginulih pripadnika oružanih snaga. Udruženja žrtava takođe raspolažu značajnim podacima o žrtvama. Organizacije koje se bave ljudskim pravima, okupljene u Koaliciji za REKOM, prikupile su relevantnu dokumentaciju i na osnovu empirijskog istraživanja utvrdile identitet i okolnosti smrti oko 20.000 ratnih žrtava. Ako je već toliko urađeno, i ako civilno društvo već 10 godina zagovara osnivanje Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i popis ljudskih gubitaka u vezi sa ratovima u periodu 1991-2001. godine (REKOM), zašto Republika Srpska daje prednost međunarodnim komisijama?

Share

Nema pravde za Uzeira, Mušana i Fatimu

Nema pravde za Uzeira, Mušana i Fatimu

danas_logoPODSEĆANJE: Danas se navršava 26 godina od zločina u selu Kukurovići, ubice i dalje na slobodi.

Pre tačno 26 godina, 18. februara 1993. godine, Vojska Jugoslavije napala je selo Kukurovići kod Priboja, koje se nalazi na tromeđi između Srbije, BiH i Crne Gore.

Meštani su pobegli kroz šumu, prema Pljevljima i Priboju. Dva dana kasnije, nekoliko njih se vratilo u Kukuroviće. Zatekli su zgarišta i pobijenu stoku. U spaljenim kućama pronašli su leševe Uzeira Bulutovića, Mušana Husovića i Fatime Sarač. Oni nisu uspeli da napuste selo.

Početkom devedesetih godina, u Kukurovićima živelo je uglavnom muslimansko stanovništvo. I pre tog stravičnog napada, prema svedočenjima meštana za Fond za humanitarno pravo (FHP), pripadnici VJ su nezakonito vršili pretrese kuća, fizički maltretirali i zastrašivala meštane.


Share

Javni poziv za praćenje suđenja u predmetu Štrpci pred Višim sudom u Beogradu

Javni poziv za praćenje suđenja  u predmetu Štrpci pred Višim sudom u Beogradu

Fond za humanitarno pravo (FHP) upućuje poziv zainteresovanim građanima Srbije da se prijave za praćenje suđenja pred Višim sudom u Beogradu, u predmetu Štrpci, 04. i 06. marta 2019. godine, sa početkom u 14.30h.


Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije je podiglo optužnicu protiv četvorice nekadašnjih pripadnika jedinice “Osvetnici” i jednog pripadnika Višegradske brigade Vojske Republike Srpske za zločin koji je počinjen u mestu Štrpci (BiH). Optuženima se stavlja na teret da su u stanici Štrpci nasilno zaustavili voz koji je saobraćao na relaciji Beograd-Bar, te da su iz njega izveli 20 putnika (18 Bošnjaka, jednog Hrvata i jednu osobu neutvrđenog identiteta), koje su potom vojnim kamionom odvezli u prostorije osnovne škole u mestu Prelovo kod Višegrada. U optužnici se navodi da su optuženi otetim putnicima oduzeli sve vredne stvari, pretukli ih, vezali žicom i odvezli u napuštenu kuću u obližnje selo Mušići, gde su im naredili da legnu, a zatim ih ubili.


Praćenje suđenja za ratne zločine ima za cilj da zainteresovanoj javnosti omogući bolje informisanje i neposredno iskustvo praćenja suđenja koja su u toku pred nadležnim sudom u Srbiji, čime se afirmiše pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine.

Informisanje javnosti o sudskim postupcima za ratne zločine i činjenicama koje su utvrđene tokom ovih postupaka jedan je od preduslova za objektivno sagledavanje prošlosti i stvaranje društvenog pamćenja o počinjenim zločinima i žrtvama tih zločina, što je posebno važno, imajući u vidu činjenicu da ni Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije, kao ni Odeljenja za ratne zločine Višeg i Apelacionog suda u Beogradu nemaju razvijene programe informisanja.

FHP poziva sve zainteresovane punoletne građane Srbije da se prijave za dolazak na suđenje u navedenim terminima. U slučaju velikog broja prijavljenih, prednost će imati novinari, aktivisti organizacija civilnog društva, umetnici i studenti.

Prijava za praćenje suđenja se vrši putem email adresa: [email protected], najkasnije do 25. februara 2019. godine u 10h.

Troškovi putovanja, smeštaja i ishrane će biti obezbeđeni.

Dodatne informacije se mogu dobiti putem email adrese: [email protected].

Share

Komentari FHP-a na prvi nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23

Komentari FHP-a na prvi nacrt Akcionog plana za Poglavlje 23

Logo FHPFond za humanitarno pravo (FHP) dostavio je u petak 8. februara 2019. godine Ministarstvu pravde (MP) komentare na prvi nacrt revidiranog Akcionog plana za Poglavlje 23 (nacrt revidiranog Akcionog plana), koji se odnosi na oblast pravosuđa. FHP smatra da MP u delu koji se odnosi na ratne zločine nije sprovelo temeljnu analizu aktivnosti koje su državni organi, nadležni za procesuiranje ratnih zločina, bili dužni da sprovedu na osnovu postojećeg Akcionog plana, te da nacrt revidiranog Akcionog plana ne odražava realnu situaciju u oblasti koja se odnosi na ratne zločine.

Share

Sve je već utvrđeno za Srebrenicu i Sarajevo

Sve je već utvrđeno za Srebrenicu i Sarajevo

Slobodna EvropaVlada Republike Srpske imenovala je u četvrtak članove Komisije za istraživanje stradanja Srba u Sarajevu od 1991. do 1995. godine i Komisije za istraživanje stradanja svih naroda u srebreničkoj regiji u periodu 1992-1995. godina.

Komisija za Sarajevo, čiji će predsjednik biti Izraelac Rafael Izraeli, će imati sedam članova, a za Srebrenicu devet, i njome će predsjedavati, također Izraelac, Gideon Grajf.

Planirano je da konstitutivne sjednice ovih komisija budu održane krajem marta ili početkom aprila, a cilj njihovog rada, kako je kazao entitetski ministar pravde Anton Kasipović je da se “ekspertskim radom dođe do relevantnih podataka i činjenica o stradanju u Srebrenici i Sarajevu”.


Share