Nataša Kandić: Vlast nameće Dikovića kao heroja

Nataša Kandić: Vlast nameće Dikovića kao heroja

danas_logoOsnivačica Fonda za humanitarno pravo za Danas povodom penzionisanja načelnika Generalštaba VS i dodeljivanja Karađorđeve zvezde

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), ističe za Danas da je penzionisanje doskorašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubiše Dikovića pokušaj prikrivanja pritisaka međunarodne zajednice da Diković bude sklonjen sa te funkcije.

S druge strane, dodeljivanje Dikoviću ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena jeste pokušaj vlasti da se nametne političko pamćenje da je on veliki heroj, veliki vojskovođa i častan oficir. Vlast računa da će upravo to ostati budućim generacijama. Međutim, vlast se preračunala, jer postoje sudski utvrđene činjenice o tome šta se dešavalo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije kojom je tokom sukoba na Kosovu upravo komandovao Diković. Na primer, postoje dokazi o ubistvima seljaka, proganjanju civilnog stanovništva u opštini Glogovac, o granatiranju sela, teranju civila da beže u šume, a potom odvajanju i ubijanju muškaraca, naglašava Kandić.

Share

Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

Povodom penzionisanja načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića

dikovic_penzija-tanjugNakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u petak 14. septembra 2018. godine prihvatio zahtev za penzionisanje dosadašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je Diković morao biti smenjen nakon što je FHP izneo ozbiljne tvrdnje da je u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr VJ), kojom je tokom sukoba na Kosovu komandovao Diković, ubijeno oko 1.400 albanskih civila, a njih više hiljada proterano. Samo dva dana nakon što je FHP objavio Dosije „Ljubiša Diković“, Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je obavestilo javnost da je istražilo navode FHP-a i da ne postoji osnov za Dikovićevu krivičnu odgovornost. Kako nije realno da se navodi iz Dosijea mogu istražiti za samo dva dana, FHP zahteva od TRZ-a da pristupi sveobuhvatnoj istrazi svih navoda o Dikovićevoj odgovornosti za ove zločine.

FHP je opisao delovanje 37. mtbr VJ u dva dosijea – Dosije „Ljubiša Diković“ i Dosije „Rudnica“, u kojima su izneti dokazi o ubistvima, silovanju, pljački i proterivanju albanskih civila na 10 različitih lokacija (Staro Čikatovo, Ćirez, Baks, Izbica, Šavarine, Vrbovac, Donja Sudimlja, Rezala, Donji Zabelj, Gladno Selo), koji su počinjeni tokom sukoba na Kosovu. Do danas, TRZ nije podiglo optužnicu ni za jedan od ovih zločina, a FHP nema podatke ni da li je TRZ pokrenulo istrage za ove zločine.

Dodeljivanje ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena i tvrdnje predsednika Srbije da se radi o časnom i požrtvovanom oficiru, kao i da je on uvek bio na Dikovićevoj strani kada su ga „lažno optuživali i hteli da [mu] stave žig srama na čelo“, predstavlja nipodaštavanje patnji i uvredu za sve žrtve sukoba na Kosovu, kao i nameru da se umanje razmere počinjenih zločina koje su utvrđene u dve presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (Kosovska četvorka i Vlastimir Đorđević).

FHP ističe da je obaveza TRZ-a da istraži sve navode o potencijalnim počiniocima ratnih zločina i da Ljubiša Diković, kao bivši komandant jedinice koja je učestvovala u sukobu na Kosovu, ni na koji način ne sme biti izuzet od te obaveze TRZ-a.

Share

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

Poziv na izložbu „Opkoljeno Sarajevo“

izlozbaSarajevoIzložba „Opkoljeno Sarajevo“ govori o životu građana u periodu opsade, o upornosti, snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja. Ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život… Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.

U saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH, izložba će biti otvorena 25. septembra 2018. godine u Ustanovi kulture Parobrod (Beograd, Kapetan Mišina 6a), sa početkom u 19:00 časova.

Program

25. IX u 19h Otvaranje izložbe

  • Budimir Ivanišević, izvršni direktor, Fond za humanitarno pravo
  • Elma Hašimbegović, direktorica, Historijski muzej Bosne i Hercegovine
  • Milutin Petrović, v.d. direktor, Ustanova kulture Parobrod

27. IX u 17h Javni čas o opsadi Sarajeva

  • Nemanja Stjepanović

4. X u 18h Film “Opsada”, Remy Ourdan

  • Razgovor sa autorom filma i Sarajlijama
  • (rezervišite svoje mesto na: [email protected])

5. X u 19h Promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa:

  • Diane Orentlicher, autorka knjige, Washington College of Law, SAD
  • Hrvoje Klasić, istoričar, Univerzitet u Zagrebu, Hrvatska
  • Erna Mačkić, Balkanska istraživačka mreža, BiH
  • Adriatik Kelmendi, novinar, Kosovo
  • Nemanja Stjepanović, novinar, Srbija

Ulaz na izložbu je slobodan, a dodatne informacije mogu se zatražiti putem email adrese [email protected] ili telefonom na (011) 3349-766.

Postavljanje i održavanje izložbe u Beogradu podržavaju: Ambasada Švajcarske u Beogradu, Civil Rights Defenders, i Kancelarija Fondacije Hajnrih Bel u Beogradu

Share

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

Povodom presude za naknadu štete sestrama Bogujevci

I_presuda_o_odgovornosti_drzaveViši sud u Beogradu doneo je 7. juna 2018. godine presudu, kojom je obavezao Republiku Srbiju (RS) da isplati naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.050.000,00 dinara sestrama Sarandi, Jehoni i Lirie Bogujevci (sestre Bogujevci), teško ranjenim u zločinu koji su pripadnici jedinice „Škorpioni” počinili u Podujevu 28. marta 1999. godine. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj sudski postupak trajao nedopustivo dugo, kao i da je dosuđeni iznos naknade štete neadekvatan u odnosu na teške povrede koje su sestre Bogujevci pretrpele u ovom zločinu. Uz podršku FHP, sestre Bogujevci su 28. avgusta ove godine, u zakonskom roku od 15 dana nakon što su dobile presudu, uložile žalbu Apelacionom sudu u Beogradu.

Pripadnici jedinice „Škorpioni” su 28. marta 1999. godine u dvorištu porodice Gashi u Podujevu streljali 14 albanskih civila – sedmoro dece uzrasta od dve do 15 godina i sedam žena. Streljanje je, iako teško ranjeno, preživelo petoro dece iz porodice Bogujevci – Saranda, Lirie, Jehona, Genc i Fatos. Za ovaj zločin su pred domaćim sudom na višegodišnje kazne zatvora osuđena petorica pripadnika jedinice „Škorpioni”. Jedinica „Škorpioni” se nalazila u sastavu Specijalne antiterorističke jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP), te je, na osnovu Zakona o obligacionim odnosima, Republika Srbija odgovorna za štetu koju su njeni državni organi (u ovom slučaju MUP) prouzrokovali u svom radu.

Share

Koalicija za REKOM: proveriti tačnost informacije o masovnoj grobnici u selu Medevce, u opštini Medveđa

Koalicija za REKOM: proveriti tačnost informacije o masovnoj grobnici u selu Medevce, u opštini Medveđa

REKOM-znak-maliPovodom Međunarodnog dana nestalih, Koalicija za REKOM poziva nadležne organe Republike Srbije da utvrde tačnost informacije o postojanju masovne grobnice u selu Medevce, na 30 metara od puta Lekovac – Priština, na 1,5 km od graničnog prelaza Mutivode, u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, na oko 300m udaljenosti od jedinica KFOR-a.

Prema primljenim informacijama, sa porukom da je reč „o doprinosu rešavanja sudbine nestalih“, na toj lokaciji,  u toku izgradnje objekta za potrebe policije, u septembru 2001. godine, vojnim rovokopačem su  iskopana i polomljena četiri tela koja su bila zakopana na neobeleženom mestu pored puta Leskovac – Priština. Na jednoj polomljenoj nozi je bila ostala bela patika marke „nike“, a nađene su dečije crvene čizmice, farmerke, gumene rukavice i komad meke tkanine. Civilna policija koja je bila smeštena u kontejnerima u pravcu jedne stare kuće u blizini puta je prekinula dalje iskopavanje. Jedan policajac je rovokopačem zatrpao delove tela i nađene stvari i poravnao zemlju. U roku od 40 minuta, crnim „mercedesom“, na lokaciju masovne grobnic stigao je general Vladimir Lazarević i sa njim Stojan Konjikovac, načelnik Štaba 549.mtbr, a za njima dva džipa sa vojnicima u crnim uniformama i „martinkama“.

General Lazarević, osuđen pred MKTJ za zločine protiv čovečnosti,  penzionisani general Konjikovac, kao i bivši načelnik bezbednosti 549 mtbr. Miljan Veličković raspolažu podacima o mestu sa Kosovu, odakle su tela prebačena u Srbiju, i šta se dalje događalo sa telima, da li su premeštena na drugo mesto ili uništena.

Kolicija za REKOM poziva pojedince koje raspolažu podacima i infromacijama o masovnim grobnicama i uništavanju posmrtnih ostataka ratnih žrtava, da se jave i pomognu da se razjasni sudbina još 10,281 osobe, nestale u vezi sa ratovima devedestih na području nekadašnje SFRJ.

Share

Omogućite Srbima iz Đakovice da posete crkvu i svoje kuće

Omogućite Srbima iz Đakovice da posete crkvu i svoje kuće

danas_logo

Pismo osnivačice Fonda za humanitarno pravo predsedniku Kosova Hašimu Tačiju

Poštovani predsedniče Kosova,

Vaše zalaganje za pomirenje između Srba i Albanaca i za multietničku državu Kosovo ima podršku međunarodne političke zajednice i civilnog društva, ali nailazi na nevericu kod kosovskih Srba koji danas žive u Srbiji.

Ja sam 13. 6. 1999. godine u Đakovici videla unesrećene albanske porodice, ljude u strahu od srpske policije, kuće oko bolnice u plamenu i lekare koji su skupljali novac da policiji i „paramilitarcima“ plate za život. Pomogla sam koliko sam mogla. Nikada veće hvala nisam dobila.

Ovom prilikom, molim Vas da se lično angažujete kako bi Srbi iz Đakovice, 28. avgusta 2018. godine, mogli da posete crkvu i svoje kuće i da ne budu izloženi poniženju kao prethodnih godina.

Autorka je osnivačica Fonda za humanitarno pravo

Preuzeto sa portala Danas

Share

PRENOSIMO: Reagovanje FHP Kosovo na rečnik premijera Kosova povodom ostavke tužioca Blakaja

PRENOSIMO: Reagovanje FHP Kosovo na rečnik premijera Kosova povodom ostavke tužioca Blakaja

fdh_kosovo_logoFond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo) oštro osuđuje rečnik kojim je premijer Ramush Haradinaj ocenio delovanje dosadašnjeg tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova, Eleza Blakaja.

Bez obzira na odluku Blakaja da se povuče sa svoje funkcije zbog pretnji koje je dobio nakon istrage u predmetu lažnih vojnih veterana, oceniti jednog tužioca kao “lopova kokoški” i “fićfirića” predstavlja, od proglašenja nezavisnosti, najtežu uvredu koju je jedan od najviših državnih funkcionera Kosova uputio na račun pripadnika tužilačkog sistema. Štaviše, ocenivši da „ljudi koji su bili u Blacu ili Stankovecu tokom rata na Kosovu nemaju pravo da broje veterane u regionu Dukađina“, on je izvršio direktan politički uticaj na tužilaštvo. To predstavlja opasan presedan, koji, ako se ne bude reagovalo na njega i izjava ne bude povučena, otvara vrata za dalje direktno mešanje i pritisak na tužilački sistem, koji je po ustavu i zakonu kompletno nezavistan od politike.

FHP Kosovo ocenjuje da je premijer Kosova svojom izjavom na račun nekadašnjeg tužioca Blakaja načinio medveđu uslugu naporima da se na Kosovu izgradi efikasan i nezavistan sistem za vladavinu prava. Tamo gde politički funkcioneri uzimaju sebi za pravo da omalovažavaju i vređaju državne pravosudne funkcionere nema vladavine prava, već je na delu vladavina moćnih političara.

FHP Kosovo traži od premijera Haradinaja da povuče svoju izjavu i javno se izvini gospodinu Blakaju ali i celom tužilačkom sistemu. U protivnom, traži od poslanika Skupštine da pokrenu predlog za izglasavanje nepoverenja.

Share

Treća decenija izbeglištva: Ko sve (ne) dobija stan u Srbiji

Treća decenija izbeglištva: Ko sve (ne) dobija stan u Srbiji

BBCPolicija je početkom avgusta, u trećoj po redu takvoj akciji, pokušala prinudno da iseli raseljene porodice sa Kosova, koje bespravno žive u jednoj zgradi u Beogradu.

Samo četiri dana kasnije, Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, uručio je ključeve 15 stanova u Arilju za izbeglice iz Bosne i Hecegovine i Hrvatske.

Ono što je zajedničko i za porodice koje su iz domova proterivali, ali i za „srećne” dobitnike ključeva jeste – skoro dve i po decenije čekanja pred imaginarnim vratima, kako bi na kraju i dobili stan koji im je obećan.

Čak 800.000 izbeglica i raseljenih iz bivše SFRJ bilo je u takvoj situaciji u Srbiji, podaci su Komeserijata za izbeglice. Država je do sada podelila 20.000 stanova i drugih rešenja, a pronašla je krov nad glavom za 70.000 ljudi.


Share

Sudan Kuba, Trgoprodaja

Sudan Kuba, Trgoprodaja

mrakovacka-logoKakav Old Traford, kakvi bakrači. Stadion fudbalskog kluba “Trgoprodaja” bio je istinski teatar snova za sve nas hapce što smo odrastali na potezu od Tešinća do prvih kuća Gornje Puharske. Tu sam gledao svoju prvu utakmicu uživo, divio se paradama Dževada Delkića (koji će mi par godina kasnije krvnički zavrnuti uši kad sam mu ledenom grudvom pogodio šoferšajbu dok je prolazio kraj škole), i čudom se čudio zašto se starije komšije ushićuju Ramizovim zakrivljenim loptama i zovu ih “suhi list”.

Zaigrati “na male” ili penala “u romane” na travnjaku stadiona obično je zahtijevalo višemjesečni staž stražara koji bi motrio hoće li naići Dajdža i uz psovke i galamu nas rastjerati kao piliće. Eniz Kandžić – Dajdža bio je inače trener svih mladjih ekipa FK “Trgoprodaja”, kuća mu je bila odmah uz stadion, a o “zelenom tepihu” se brinuo sa takvim fanatizmom kao da je u najmanju ruku bio njegovo rodjeno vlasništvo na kojem je svakog vikenda igrala Barselona. Trebalo je da prodju godine da shvatim kako nas je Dajdža ustvari puštao da igramo, posmatrao naše tekme pušeći podbočen na ogradu, ocjenjivao ko je dovoljno talentovan da bude regrutovan u pionire, i da bi zagalamio tek kad bi se na mjestu gdje smo se tutnjali trava počela utabavati i gubiti boju.


Share

Odata počast ubijenim na Korićanskim stijenama: “Ruža ruži”

Odata počast ubijenim na Korićanskim stijenama: “Ruža ruži”

N1_logoBacanjem 224 crvene ruže i učenjem Jasina, preživjele žrtve i porodice ubijenih su danas, u organizaciji Udruženja logoraša “Prijedor92” i “Kozarac”, obilježili 26. godišnjicu stravičnog zločina nad logorašima na Korićanskim stijenama.

Kako javlja reporterka N1 koja prati ovaj događaj, okupljeni su poručili da su kazne za izvršioce preblage.

Ruže su bačene uz poruku “Ruža ruži”, a kod prisutnih se na licu vidio bol, suze i grč prilikom učenja Fatihe i Jasina.

Predsjednik Regionalnog saveza udruženja logoraša regije Banja Luka Mirsad Duratović kazao je da je masakr na Korićanskim stijenama monstruozan zločin nad grupom od najmanje 224 bošnjačka i hrvatska civila iz Prijedora koji se dogodio 21. augusta 1992. kao dio kampanje etničkog čišćenja Bošnjaka i Hrvata iz Prijedora.

Masakr je izvršen po nalogu Kriznog štaba općine Prijedor, izveli su ga pripadnici Interventnog voda prijedorske policije. Potraga za posmrtnim ostacima ubijenih logoraša još nije završena.

“Tog dana su srpski policajci iz izbjegličkog konvoja izdvojili prijedorske logoraše na planini Vlašić. Dovezeni su na Korićanske stijene. Logorašima civilima je naređeno da stanu na rub provalije, a zatim su im pucali u leđa. Nakon što su civili popadali u provaliju, policajci su nastavili bacati bombe i pucati kako nitko ne bi preživio”, kazao je Duratović.

Za zločin na Korićanskim stijenama kazne je dobilo 11 osuđenih, u trajanju od ukupno 200 godina. Još uvijek se traga za 80 posto skeletnih ostataka jer su tijela ubijenih logoraša prebačena i zakopana na drugim lokalitetima.

Za zločine pred MKSJ i Sudom BiH osuđeni su Darko Mrđa na 17, Damir Ivanković na 14, Gordan Đurić na 8, Ljubiša Četić na 13, Zoran Babić na 22, Milorad Škrbić na 21, Dušan Janković na 21, Željko Stojnić na 15, Saša Zečević na 23, Marinko Lepoja na 23 i Radoslav Knežević na 23 godine zatvora.

Preuzeto sa portala N1

Share