Nataša Kandić o događanjima u selu Račak, 24 godine posle
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ponovila je u emisiji Dan uživo je da je u selu Račak počinjen zločin nad albanskim civilima od strane srpskih bezbednosnih snaga. “Relevanto je šta kažu sudski zaključci i konstatacije Haškog tribunala, a ne ono što nam ovde pričaju svedoci odbrane”, rekla je ona. Na pitanje zašto niko nije osuđen za taj zločin, Nataša Kandić je odgovorila: “Veliki broj zločina je napravljen na Kosovu sa velikim brojem žrtava. Sa tim zločinima tužilaštvo je dokazivalo bazu zločina. I njima je bilo dovoljno šest takvih slučajeva… A onda je u jednom trenutku zbog celishodnosti postupka doneta odluka da se smanji broj slučajeva za dokazivanje baze zločina. Izbačeno je ubistvo preko 100 albanskih zatvorenika u KPZ “Dubrava”, a potom je i doneta odluka za Račak. Imali su previše tih slučajeva koji samo dokazuju da su te i te žrtve, a one su bile nepobitne. Postojali su zapisnici, i već su bile ekshumirane masovne grobnice. Bilo je dovoljno dokaza da te žrtve jesu ubijene. I u tom smislu su Račak i Dubrava izbačeni. Ne iz razloga nedostatka dokaza”, kazala je Kandić.
Nastava istorije ima veliki potencijal da doprinese procesima pomirenja u post-konfliktnim društvima. Nažalost, u post-jugoslovenskim društvima vrlo često se ovaj potencijal ne koristi, a neretko se nastava istorije zloupotrebljava kako bi se održavala negativna slika o drugim grupama. U lekcijama o raspadu Jugoslavije se zanemaruju, selektivno prikazuju, ili u potpunosti iskrivljuju određene činjenice o oružanim sukobima i zločinima počinjenim tokom njih.
Ovaj rad predstavlja analizu strategija komemoracija oružanog sukoba u Severnoj Makedoniji od njegovog zvaničnog završetka u avgustu 2001. godine do danas. Analiza pokazuje da postoje dva dominantna obrasca sećanja na 2001. godinu u postkonfliktnoj Makedoniji, koja se poklapaju sa dve najveće etničke zajednice u državi, makedonskom i albanskom. Opservacija razvoja događaja svake godine, međutim, pokazuje da komemorativne prakse unutar ta dva domena nisu uniformne koliko se to možda čini. Rad tvrdi da je u poslednje dve decenije došlo do kritičkih promena u komemorativnim diskursima, akterima i aktivnostima, koje ukazuju na menjanje dinamike moći vezane za sećanje na sukob i na mirovni sporazum koji ga je okončao.
Ivo Josipović, predsednik Republike Hrvatske 2010–2015, u Lajpcigu je primio prestižnu nagradu Hanno R. Ellenbogen za 2021. godinu, koju dodeljuje Praško društvo za međunarodnusaradnju, pod pokroviteljstvom Češke Republike. Među dosadašnjim laureatima bili su i Vladimir Ashkenazy, Madeleine Albright, Vaclav Havel, rumunski kralj Michael, Dalaj Lama i predsednik Kolumbije Andrés Pastrana. U obrazloženju nagrade, Josipoviću se odaje priznanje za njegov rad na poziciji hrvatskog predsednika, njegovu mirovnu inicijativu za posleratno pomirenje na području bivše Jugoslavije, borbu protiv korupcije, kao i za kompozicioni rad.
