Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić zatražio je danas 20 godina zatvora za Joju Plavanjca zbog ubistva 11 Bošnjaka i osam godina za Zdravka Narančića zbog saučesništva u tom zločinu. S druge strane, u svojim završnim rečima, odbrana Plavanjca i Narančića zatražila je oslobađajuću presudu. Izricanje presude zakazano je za 15. novembar ove godine.
Predstavnički dom Kongresa SAD u punom sastavu po prvi put je jednoglasno usvojio rezoluciju, kojom se od Srbije zahteva da reši slučaj ubistva trojice braće Bitići – Ilija, Agrona i Mehmeta.
Rezoluciju broj 32, koju sada treba da usvoji Senat, u aprilu ove godine ponovo je podneo kongresmen Li Zeldin iz Njujorka, a usvojio ju je Odbor za spoljnu politiku Predstavničkog doma 17. jula.
U dokumentu se navodi da od napretka u rešavanju tog slučaja treba da zavisi razvitak odnosa Sjedinjenih Država i Srbije.
Predstavnički dom američkog Kongresa je juče jednoglasno usvojio rezoluciju kojom se srpske vlasti pozivaju da u najkraćem mogućem roku istraže i procesuiraju „sadašnje ili bivše zvaničnike za koje se veruje da su odgovorni” za ubistvo Ilija, Agrona i Mehmeta Bitićija u julu 1999. godine.
Danas se navršava 27 godina od otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti, državljana nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), iz mesta Sjeverin kod Priboja. Njih su iz autobusa oktobar 1992. godine izveli i pobili pripadnici paravojne formacije “Osvetnici”, kojom je komandovao Milan Lukić za vreme rata u Bosni i Hercegovini.
Za ovaj zločin Okružni sud u Beogradu osudio je na po 20 godina zatvora Milana Lukića i Olivera Krsmanovića, a Dragutina Dragićevića i Đorđa Ševića na petnaest godina zatvora. Lukić je kasnije u Haškom tribunalu osuđen na doživotnu kaznu zatvora za zločine u Višegradu, ali ne i za zločin u Sjeverinu.
Danas se navršava 27 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su izveli pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom sukoba u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP) i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije i nakon 27 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Danas, 18. oktobra 2019. godine, navršava se 28. godišnjica od zločina koji je počinjen u hrvatskom selu Lovas kada je, tokom oktobra i novembra 1991. godine, ubijeno oko 70 meštana Lovasa, većinom hrvatske nacionalnosti.
Navršava se 28 godina od zločina počinjenih nad civilnim stanovništvom hrvatske nacionalnosti u slavonskom selu Lovas. Nakon 12 godina suđenja i ponovljenog postupka u Beogradu, izrečene kazne su preniske, mnoge žrtve su morale da budu izostavljene zbog smrti optuženih, a optužnica protiv komandanta JNA Dušana Lončara koji je naredio napad na Lovas do danas nije podignuta.
Vrhovni kasacioni sud Srbije je 11. oktobra 2019. godine u okviru „Sudijskih dana“ u Vrnjačkoj Banji predstavio „Smernice za unapređenje sudske prakse u postupcima za naknadu štete žrtvama teških krivičnih dela u krivičnom postupku“ („Smernice“). Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da su „Smernice“ dokument u kojem je učinjen korak napred u unapređenju položaja žrtava u Srbiji, te poziva Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) da preuzme aktivniju ulogu u prikupljanju dokaza o odlučivanju o imovinskopravnom zahtevu, a sud da, kada god je moguće, o imovinskopravnom zahtevu odluči tokom krivičnog postupka.
Iako je prošlo više od godinu i po dana otkako je beogradski Fond za humanitarno pravo podneo Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) krivičnu prijavu protiv Svetozara Andrića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske (VRS) i još uvek aktuelnog zamenika predsednika “opozicione” Opštine Novi Beograd, do danas se ne zna da li je Tužilaštvo postupilo po toj krivičnoj prijavi. U međuvremenu, krajem septembra meseca navršilo se 27 godina od zatvaranja zloglasnog logora Sušica kod Vlasenice u Bosni i Hercegovini, čije je otvaranje naredio upravo Andrić, a kroz koji je prošlo između dve i dve i po hiljade Bošnjaka. U logoru su zatočenici bili sistematski mučeni, silovani i likvidirani.
Devedeset i druge i sada, kad iz ove perspektive to pogledam, mislim da nismo bili svjesni uopšte šta se i zašto dešava, nismo to shvatali, nismo bili svjesni težine odluka koje donosimo, svoju priču počinje Sarajka Aida Hanić, koja se na samom početku rata u svojoj sedamnaestoj godini života prijavila kao dobrovoljac u tadašnju Teritorijalnu odbranu (TO) Bosne i Hercegovine (BiH).