Politika sećanja na Operaciju Oluja i devedesete u Srbiji

Državne komemoracije događaja iz ratova devedesetih godina na području bivše Jugoslavije počele su u Srbiji tek nakon dolaska na vlast Srpske napredne stranke, posebno od 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer. Promena političke konstelacije podrazumevala je i menjanje fokusa državne politike sećanja sa antikomunizma na etnifikaciju prošlosti, dve najdominantnije prizme interpretacije prošlosti u službenoj politici sećanja Srbije od početka devedesetih godina.

Srbija: Godina negiranja ratnih zločina

U Srbiji su ove godine veličani ratni zločinci, osuđujuće presude izricane Srbima dovođenje u pitanje, a tužioci nisu podneli nijednu optužnicu protiv visokorangiranih lica za zločine počinjene tokom sukoba devedesetih.

Osuđeni ratni zločinac, penzionisani general Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarević je 9. maja ulicama Niša predvodio šetnju povodom Dana pobede nad fašizmom. Događaj su organizovali ruski veterani uz podršku srpskih vlasti.

Ovim Lazarevićevim učešćem na paradi samo je nastavljena praksa srpskih vlasti da ratne zločince proglašavaju herojima.

Vulin ‘vaskrsava’ ukinute vojne jedinice

Posle 13 godina Vojska Srbije ponovo vraća status brigada 63. padobranskoj i 72. za specijalne operacije. Obe su učestvovale na ratištima tokom devedesetih godina, a 2006, kada je formirana Vojska Srbije, spuštene su na rang bataljona i objedinjene u Specijalnoj brigadi.

Upravo je ratni angažman ovih jedinica potencirao ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin, tokom predstavljanja svoje odluke o organizacijskim promenama u Specijalnoj brigadi, poručujući da se ispravlja nepravda prema onima koji su ginuli, ali i prema „onima koje su ti heroji sačuvali“.

U Srbiji za 16 godina samo pet presuda za silovanja u ratu

Za 16 godina postojanja Tužilaštva za ratne zločine u Srbiji, samo šest žrtava seksualnog nasilja počinjenog tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji dobilo je zadovoljenje pravde. Podignuto je tek 10 optužnica, od čega je pet sudskih postupaka pravosnažno okončano – podaci su nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) u Srbiji.

Srbija, za razliku od Bosne i Hercegovine i Hrvatske, u svoje zakonodavstvo nije uključila pravilnik Haškog tribunala koji se odnosi na dokazivanje seksualnog nasilja, ističu u FHP.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

U ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj peti po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj). Otvarajući razgovor o Izveštaju, Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a, ukazala je da je cilj usvajanja Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija) da se unapredi procesuiranje ratnih zločina u Srbiji, ali i da se promeni odnos društva u Srbiji u odnosu na teme suočavanja sa prošlošću, odnosno zločina koji su počinjeni tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije. Imajući u vidu da period za koji je Nacionalna strategija usvojena ističe 2020. godine, za sada se ne može zaključiti da je Strategija ispunila svoj cilj – do unapređenja procesuiranja ratnih zločina nije došlo, a takođe se nije promenila ni percepcija javnosti o ovim temama, navela je Žanić.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina

Fond za humanitarno pravo (FHP) prati i pruža podršku suđenjima za ratne zločine još od prvih postupaka koji su vođeni u Republici Srbiji 2002. godine. FHP je jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine u Srbiji i o tome obaveštava domaću i međunarodnu javnost. Tužilaštvu za ratne zločine (TRZ) podnosi krivične prijave protiv osumnjičenih, a takođe identifikuje i ohrabruje svedoke i žrtve da svedoče u predmetima ratnih zločina i time doprinesu uspostavljanju pravde za zločine iz prošlosti.

Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina (u daljem tekstu: Nacionalna strategija) je usvojena u februaru 2016. godine. FHP je jedina nevladina organizacija koja izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da pomogne u proceni kvaliteta i kvantiteta ispunjavanja predviđenih mera i aktivnosti.

Ovo je peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije koji FHP objavljuje. Izveštaj pokriva period od 1. juna 2019. godine do 1. decembra 2019. godine. Za kompletan uvid u dosadašnje sprovođenje Nacionalne startegije relevantni su i Prvi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Drugi izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, Treći izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, kao i Četvrti izveštaj o spovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina, koje je FHP predstavio tokom 2017, 2018. i 2019. godine.

Nalazi FHP-ovog istraživanja u petom izveštaju pokazuju da za 44 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Od 23 optužnice koje su podignute od usvajanja Nacionalne strategije, najmanje 19 nije rezultat incijalnog rada TRZ-a, već su ustupljene iz BiH. Suđenja za ratne zločine i dalje traju dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, a broj nestalih lica se ne smanjuje očekivanom dinamikom. Kada je reč o odnosu društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine, prethodnih nekoliko meseci obeležava i kontinuirano promovisanje osuđenih ratnih zločinaca u javnosti.

Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina je dostupan ovde.

Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Tokom 1991. i 1992. godine, tokom sukoba na prostoru Bosne i Hercegovine (BiH), međunarodnu javnost su zainteresovali navodi medija i nevladinih organizacija da se u BiH rasprostranjeno vrši seksualno nasilje. S tim u vezi, domaće i međunarodne organizacije su počele da istražuju navode iz medija, dok je Savet bezbednosti UN formirao Ekspertsku komisiju u cilju istrage navoda da se seksualno nasilje „strateški koristi“ kao oružje u ratu. Izveštaj koji je podnela Ekspertska komisija uticao je na osnivanje Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju 1993. godine i stvaranje novog pravnog okvira u odnosu na procesuiranje seksualnog nasilja.

Iako su razmere seksualnog nasilja koje je počinjeno na prostoru bivše Jugoslavije nesumnjive, Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je do danas procesuiralo samo deset predmeta seksualnog nasilja koje je počinjeno tokom sukoba. Od tog broja, tek je 2018. godine podiglo optužnicu samo za seksualno nasilje – silovanje u ratu, dok je preostalih devet predmeta pored silovanja obuhvatalo i ubistva.

Ovaj predlog praktične politike je namenjen institucijama Srbije u čijoj je nadležnosti istraživanje i procesuiranje seksualnog nasilja u ratu. Naime, FHP od 2003. godine prati sva suđenja koja se održavaju pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. U svojoj šesnaestogodišnjoj praksi je uočio određene nedostatke koji bi morali biti otklonjeni kako bi se ovi zločini mogli uspešno procesuirati pred domaćim sudom. S tim u vezi je ovaj predlog praktične politike podeljen na dva dela. U prvom delu je analiziran međunarodni okvir za procesuiranje ovih zločina, dok je u drugom delu analiziran domaći zakonodavni okvir koji se odnosi na ove zločine, uz preporuke za njegovo unapređenje.

Predlog praktične politike možete preuzeti ovde.

BiH: Obustavljanje suđenja zbog smrti optuženih

Oko 20 osoba optuženih za ratne zločine u Bosni i Hercegovini preminulo je u prethodnih pet godina. Krivični postupci protiv njih su obustavljeni, a desetak predmeta je u fazi „mirovanja“ zbog bolesti optuženih.

Predstavljanje Petog izveštaja o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predloga praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji

Fond za humanitarno pravo (FHP) će u ponedeljak, 23. decembra 2019. godine, u Velikoj sali Medija centra Beograda (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12:00 časova, predstaviti Peti izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Srbiji.

Vlada Republike Srbije je u februaru 2016. godine usvojila prvu Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina za period od 2016. do 2020. godine. FHP izveštava o implementaciji Nacionalne strategije, sa ciljem da tokom perioda važenja Nacionalne strategije ponudi istraživačke nalaze i zaključke o njenoj implementaciji.

Peti po redu izveštaj FHP-a o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Izveštaj) pruža pregled sprovođenja aktivnosti u periodu od 1. juna 2019. godine, zaključno sa 1. decembrom 2019. godine, u osam oblasti koje pokriva Nacionalna strategija. Izveštaj ukazuje na ključne nedostatke i identifikuje preporuke za unapređenje stanja u ovim oblastima.

FHP će ovom prilikom takođe predstaviti i Predlog praktične politike: Procesuiranje zločina seksualnog nasilja tokom oružanih sukoba pred sudovima u Republici Srbiji, u kome je analiziran nacionalni okvir procesuiranja ovih zločina sa preporukama za njegovo unapređenje.

Govornice:

• Ivana Žanić, Fond za humanitarno pravo
• Višnja Šijačić, Fond za humanitarno pravo
• Safeta Biševac, novinarka dnevnog lista Danas
• Lamija Tiro, TRIAL International

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen.

Nedjeljom u 2: Nataša Kandić

Gošća emisije Nedjeljom u 2 bila je Nataša Kandić, poznata mirovna aktivistica iz Beograda, bivša direktorica Fonda za humanitarno pravo i žena koja je pomogla mnogim žrtvama rata iz Hrvatske u sudskim procesima u Srbiji. U emisiji je između ostalog govorila o regionalnoj inicijativi za utvrđivanje činjenica o ratnim žrtvama (REKOM).