Poziv na predstavljanje Dosijea „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“

U četvrtak 31. januara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće svoj jedanaesti dosije pod nazivom „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“ (Dosije). Prezentacija će biti održana u velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 12 časova.

Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji, u periodu od 1991. do 1995. godine, Srpska radikalna stranka, na čelu sa Vojislavom Šešeljem, sprovodila je kampanju zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile, sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja je uključivala napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistva, ali i proterivanje nekoliko hiljada Hrvata iz Vojvodine.

Kampanja zastrašivanja Hrvata u Vojvodini odvijala se uz znanje i prećutno odobravanje političkih struktura Republike Srbije. Dokazi predstavljeni u ovom Dosijeu pokazuju da su u pojedinim aktima nasilja nad Hrvatima učestvovali i pripadnici Resora Državne bezbednosti Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije.

Govornice:

• Jovana Kolarić
• Ivana Žanić
• Vesna Abjanović

Simultani prevod na engleski jezik je obezbeđen

Civilne žrtve rata i dalje diskriminisane

Položaj civilnih žrtava rata u Srbiji, neće biti ništa bolji ni novim zakonskim rešenjem, upozorava nevladina organizacija Fond za humanitarno pravo (FHP).

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo), kako navodi FHP, “zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući civilne žrtve rata u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne”.

Aktuelni Zakon o pravima civilnih invalida rata, omogućio je da tek nešto više od 1.200 ljudi stekne status civilne žrtve, navode za RSE u Fondu za humanitarno pravo.

Inicijativa FHP-a za ocenu ustavnosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

Fond za humanitarno pravo (FHP) je 25. decembra 2018. godine Ustavnom sudu Srbije podneo inicijativu za ocenu ustavnosti i usaglašenosti Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (ZBPP) sa Ustavom Republike Srbije, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. FHP smatra da zakonska rešenja predviđena ZBPP s jedne strane uskraćuju ravnopravan pristup pravdi građanima, jer isključuju širok krug lica koja mogu da budu korisnici besplatne pravne pomoći, dok sa druge strane sužavaju krug pružalaca besplatne pravne pomoći, čime veliki broj građana Srbije ostavljaju bez adekvatne pravne zaštite.

Narodna skupština je krajem novembra 2018. godine usvojila ZBPP, dok je njegova primena odložena do 1. oktobra 2019. godine. Rasprava o različitim predlozima ovog zakona trajala je više od decenije, a jedna od najvećih prepreka za njegovo usvajanje bila je nesaglasnost između advokatskih komora u Srbiji i udruženja građana oko pitanja ko može pružati besplatnu pravnu pomoć. Iz tog razloga FHP smatra da je jedan od najspornijih rešenja ZBPP član 9, u kojem je predviđeno da besplatnu pravnu pomoć mogu da pružaju samo advokatura, jedinice lokalne samouprave i udruženja koja pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima zaštite od diskriminacije i azila. Udruženja koja se bave pitanjima koja ne uključuju zaštitu od diskriminacije i azila ne mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć, već isključivo besplatnu pravnu podršku, koja se ogleda u administrativnim poslovima kao što je npr. popunjavanje formulara.

Za štur i zakasneli izveštaj milion dinara iz državnog budžeta

Tužilaštvo za ratne zločine je trebalo još 2015. godine da objavi izveštaj o pojedinim aktivnostima predviđenim Akcionim planom za Poglavlje 23.

Projekti odobreni u okviru poziva „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“

Fond za humanitarno pravo (FHP), uz podršku organizacije Civil Rights Defenders (CRD), sprovodi projekat „Mladi grade mir na Zapadnom Balkanu“, koji ima za cilj da omogući aktivno i kreativno angažovanje mladih u procesima suočavanja sa prošlošću.

Prepoznajući mlade kao ključne aktere u izgradnji trajnog mira na Zapadnom Balkanu, FHP i CRD su početkom novembra 2018. godine raspisali poziv za dostavljanje predloga projekata koji ima za cilj da, kroz finansijsku i stručnu podršku, omogući mladima da u zagovaranju pravde i odgovornosti za nedela iz prošlosti preuzmu aktivniju i predvodničku ulogu. U okviru poziva je odobreno ukupno pet projekata, i to:

Orden za Slavka Lisicu je uvreda za žrtve njegovih zločina

Odlikovanje se dodjeljuje odlukom predsjednice Republike Srpske, u ovom slučaju Željke Cvijanović, a dodijeljeno je u Palati Republike. Cvijanović je povodom dodjeljivanja odlikovanja izjavila da je Lisica to zaslužio kao neustrašivi ratnik i borac za slobodu srpskog naroda.

Slavko Lisica je pravosnažno osuđen 4. septembra 2001. godine na 15 godina zatvora kada je Vrhovni sud Republike Hrvatske potvrdio prvostepenu presudu iz 1998. godine po članu 120. stavu (1) Osnovnog krivičnog zakona Republike Hrvatske za krivično djelo ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. U presudi je dokazano da je tokom 1991. godine naređivao bombardovanje civilnih objekata i osoba u Šibeniku, te bombardovanje kulturnih, vjerskih i privrednih objekata.

Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti zadržava diskriminatorna rešenja u odnosu na civilne žrtve rata

Fond za humanitarno pravo (FHP) je u petak 21. decembra 2018. godine dostavio Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Ministarstvo) komentare na Nacrt zakona o boračko-invalidskoj zaštiti (Nacrt zakona). FHP ističe da, pored toga što je Ministarstvo sprovelo netransparentan konsultativni proces koji je prethodio izradi Nacrta zakona, tekst Nacrta zakona – umesto da unapredi položaj civilnih žrtava rata – zadržava diskriminatorne odredbe postojećeg zakonskog rešenja, ostavljajući ih u nepovoljnijem položaju u odnosu na vojne žrtve rata.

Ministarstvo je početkom avgusta 2018. godine formiralo radnu grupu za izradu Nacrta zakona u cilju sveobuhvatnijeg regulisanja prava boraca. U radnu grupu su kao članovi pozvana samo udruženja vojnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije, dok su udruženja civilnih žrtava, okupljena oko Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije, kao i zainteresovana stručna javnost, bili isključeni iz konsultativnog procesa. Takođe, osim vesti da je formirana radna grupa, Ministarstvo na svojoj web prezentaciji nije objavilo ni jednu od dve verzije Nacrta zakona. Do Nacrta zakona od 9. decembra 2018. godine FHP je došao na osnovu web prezentacije Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. FHP smatra da je praksom neobjavljivanja Nacrta zakona na zvaničnoj web prezentaciji Ministarstva, kao i neuključivanjem udruženja civilnih invalida i civilnih žrtava rata u konsultativni proces, Ministarstvo onemogućilo zainteresovane strane da daju svoj doprinos izradi Nacrta zakona.

Srbija i Kosovo da ojačaju domaća pravosuđa

Ivana Žanić, direktorka pravnog programa FHP-a, govori za Danas o procesuiranju ratnih zločina, kosovskom Specijalnom sudu, ubistvu braće Bitići. Primetno je da se u regionu, a naročito u Srbiji, u poslednje vreme čuju sve jači glasovi koji glorifikuju ulogu osuđenih za ratne zločine u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije.

Smatram da mi kao društvo još uvek nismo dovoljno učinili da prevaziđemo teret ratnih dešavanja, da odgovorne privedemo pravdi, da žrtvama obezbedimo reparacije, da utvrdimo tačne okolnosti njihovih stradanja i da na taj način priznamo patnju koju su preživele. Jačanje nacionalizma ni jednoj državi u regionu ne ide u prilog jer ono dodatno zaoštrava i opterećuje ionako krhke odnose. Nažalost, nasleđe zajedničke prošlosti je i nakon više od dve decenije od završetka sukoba dominantno obeležje odnosa država koje su nastale raspadom Jugoslavije. Bolja budućnost sigurno neće moći da se izgradi sa pozicije nacionalizma, već isključivo priznavanjem sopstvene odgovornosti za događaje iz prošlosti, kako bismo konačno kao društva krenuli napred – ističe u razgovoru za Danas Ivana Žanić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo (FHP), koja od aprila 2018. koordinira pravnim timom FHP-a.

Suočavanje Projekat organizacija za ljudska prava predstavljen u Zagrebu – Mapa žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji

Inicijativa za REKOM i Documenta – Centar za suočavanje s prošlošću predstavili su prošle sedmice u Zagrebu interaktivnu mapu žrtava ratova na području nekadašnje SFRJ od 1991. do 2001. godine, koja pokriva sudbinu žrtava od Domovinskog rata u Hrvatskoj do oružanog sukoba u Makedoniji.

Kako je prenela Hina, dugogodišnja istraživanja i dokumentacija ljudskih gubitka rezultat su nastojanja i saradnje regionalnih dokumentacijskih centara – Documente, Fonda za humanitarno pravo Beograd, Fonda za humanitarno pravo Kosovo i Udruženja Tranzicijska pravda, odgovornost i sjećanje Sarajevo.

Vesna Teršelič iz Documente je istakla da mapa donosi imena i prezimena ubijenih i poručila da se mapom želi doprineti smanjivanju i zaustavljanju manipulacija s brojem žrtava.

Predstavljeni Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina i Analiza i preporuke za unapređenje regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina

U četvrtak, 20. decembra 2018. godine, Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj treći po redu Izveštaj o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina. Otvarajući razgovor o izveštaju, Ivana Žanić iz FHP-a je ukazala da prepreku u prikupljanju informacija za pripremu ovog izveštaja predstavlja činjenica da je Radno telo, koje treba da nadzire i izveštava o realizaciji Nacionalne strategije, osnovano sa godinu i po dana zakašnjenja, te da je do sada objavilo ukupno četiri izveštaja, koji zajedno obuhvataju period do septembra 2018. godine. Osim što izveštaji Radnog tela kasne, oni su često konfuzni i teško razumljivi, a neke ocene o realizaciji aktivnosti su paušalne i nelogične.

Autorka izveštaja Višnja Šijačić ukazala je da nalazi FHP-ovog istraživanja u trećem izveštaju pokazuju da za 33 meseca od usvajanja Nacionalne strategije nije došlo do napretka u oblasti procesuiranja ratnih zločina. Dominantno je kašnjenje u implementaciji Strategije, suđenja za ratne zločine i dalje traju nerazumno dugo, nije zabeležen napredak u oblasti procesnih prava žrtava, dok se broj nestalih lica ne smanjuje očekivanom dinamikom. Ona je istakla da u periodu koji obuhvata izveštaj, nije bilo nikakvog napretka kada je reč o unapređenju odnosa društva prema ratnim zločinima ili suđenjima za ratne zločine. Naprotiv – prethodnih nekoliko meseci je zabeležena ekspanzija promovisanja osuđenih ratnih zločinaca u javnosti, kao i negiranje genocida u Srebrenici.