Samo jedna optužnica podignuta u 2021. godini

Tokom prošle godine na Kosovu su pokrenuti ili su u različitim fazama vođeni krivični postupci u 11 predmeta za ratne zločine prema civilnom stanovništvu. Predmeti se vode protiv osam Srba i tri Albanca, navodi se u godišnjem izveštaju Fonda za humanitarno pravo Kosova. Kancelarija Specijalnog tužioca podigla je samo jednu optužnicu za ratni zločin i to u slučaju Svetomira Bačevića.  Zbog sumnje da su počinile zločin protiv civilnog stanovništva uhapšeni su Muhamed Alidemaj i Duško Arsić.

Nastavak prakse odugovlačenja postupka u predmetu Srebrenica

Jučerašnji glavni pretres u predmetu Srebrenica odložen je zbog odsustva optuženog Alekse Golijanina. U međuvremenu je promenjen i jedan član sudskog veća zbog čega će glavni pretres početi ispočetka. Od 2016. godine kada je počelo suđenje u ovom predmetu, ovo je drugi put da glavni pretres počinje ispočetka. FHP zahteva od nadležnih institucija Srbije da prekinu sa praksom odugovlačenja ovog postupka i da konačno učine dodatan napor kako bi se suđenje u ovom predmetu privelo kraju, odgovorni kaznili, a žrtve nakon 27 godina dočekale pravdu.

Naime, Tužilaštvo za ratne zločine je 2016. godine podiglo optužnicu protiv osam pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srpske za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila nedaleko od zemljoradničke zadruge u selu Kravica (Bratunac) 14. jula 1995. godine. Postupak je počeo tek krajem 2016. godine, a ubrzo je i prekinut jer su branioci optuženih zahtevali izuzeće sudskog veća. U junu 2017. godine postupak je počeo ispočetka zbog toga što u trenutku kada je optužnica podignuta nije bio imenovan novi Tužilac za ratne zločine jer je mandat prethodnom tužiocu prestao. Od početka suđenja, do danas bilo je zakazano ukupno 59 glavnih pretresa od kojih je samo 27 održano. Preostala 32 glavna pretresa nisu održana iz različitih razloga – nedolazak optuženih ili njihovih branilaca, odsustvo člana veća, štrajk advokata, proglašenje vanrednog stanja usled pandemije COVID-19 itd.

Ministar Vulin kontinuirano u društvu osuđenih za ratne zločine

Prema pisanju medija, Saša Cvjetan, pripadnik jedinice „Škorpioni“ koji je 2005. godine osuđen na 20 godina zatvora zbog ratnog zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu, bio je počasni gost na obeležavanju Dana opštine Srebrenica, 11. marta ove godine. Na svečanosti je, u istom redu sa Cvjetanom, sedeo ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin, koji je tom prilikom održao govor.

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je nedopustivo da se visoki državni zvaničnici Srbije nalaze u društvu ratnih zločinaca, time im svesno dajući legitimitet za učešće u političkom životu. Na ovaj način, sprovodi se rehabilitacija osuđenih za najteže zločine tokom ratova devedesetih i istorijski revizionizam sudski utvrđenih činjenica.

Kosovo, 20.3 – 20. 6. 1999: žrtve VJ, MUP Srbije i OVK

Od 20. marta, kada su posmatrači OEBS-a i druge međunarodne organizacije napustile Kosovo, do potpunog povlačenja VJ i  MUP-a Srbije s Kosova, 20.juna 1999. godine, život je izgubilo 8,569 osoba, a sudbina 1,094 još uvek nije razjašnjena. I to 6.118 albanskih civila, za čiju smrt odgovornost snose VJ/MUP, dok je sudbina 784 albanska civila do danas nerazjašnjena; 297 srpskih civila i 191 romskih i drugih civila, za čiju smrt je odgovorna OVK, od kojih je sudbina još 154 srpskih i 67 romskih civila nepoznata);  1,186 pripadnika OVK/FARK, nestalih 46,  i 525 poginulih pripadnika VJ/MUP Srbije, i 31 nestalih.

Najviše je ljudi izgubilo život u regionu Prištine – 2,261 osoba, među kojima je 103 žrtava NATO-a i 118 osoba čiji posmrtni ostaci još uvek nisu otkriveni:  1,730 albanskih civila, 66 srpskih i 25 romskih i drugih, 260 pripadnika OVK i 180 pripadnika  VJ/MUP.

Najmasovniji zločin počinile su srpske snage 27. aprila 1999. godine u selu Meja/Mejë, kada su iz kolona albanskog stanovništava, proteranog iz sela u opštini Đakovica/Gjakovë, izdvojili najmanje 300 muškaraca, zadržali ih, potom streljali i njihove posmrtne ostatke prebacili u Srbiju, i ukopali ih u sedam masovnih grobnica na policijskom terenu SAJ-a u Batajnici kod Beograda.

(English) Call for Proposals: Media and Revisionism

Sadržaj dostupan na English.

Povodom presude Osmanu Osmanoviću

Viši sud u Beogradu doneo je 18. marta 2022. godine presudu kojom je državljanina Bosne i Hercegovine (BiH) Osmana Osmanovića, osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina jer je u svojstvu inspektora policije Brčko nečovečno postupao prema jednom pripadniku Vojske Republike Srpske i dvojici civila srpske nacionalnosti koji su bili zatočeni u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko, BiH). Sud je Osmanoviću produžio i pritvor u kom se nalazi od momenta hapšenja i koji će trajati do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovaj predmet od samog početka početka trebalo ustupiti pravosuđu BiH u cilju jačanja regionalne saradnje i poverenja u institucije BiH.

Osmanović je uhapšen u novembru 2019. godine na graničnom prelazu Sremska Rača između Srbije i BiH i od tada se nalazi u pritvoru. Optužen je da je kao jedan od glavnih islednika u logoru „Rasadnik“ u Gornjem Rahiću (Brčko) nečovečno postupao prema Vasiljku Todiću pripadniku VRS, i civilima Milenku Radušiću, Aleksandru Pavloviću i Radi Simiću. Sud je utvrdio da je Osmanović nečovečno postupao i telesno povređivao Todića, Radušića i Simića, dok je za postupanje prema Pavloviću sud utvrdio da se takvo ponašanje optuženog ne može smatrati kao nečovečno postupanje.

Etničko nasilje na Kosovu

Srbi na Kosovu prošli su teške godine života posle juna 1999. godine. Nakon povlačenja srpske vojske i policije postali su meta OVK i kriminalnih grupa. Brojna ubistva, otmice i uništavanje imovine dogodili su se u prisustvu međunarodnih snaga. Nereagovanje KFOR-a uverilo je i Albance koji su lično bili protiv nasilja da međunarodna zajednica podržava ideju ekstremnih političkih grupa o Kosovu bez Srba. 17. marta, izuzimajući Mitrovicu/Mitrovicë, UNMIK i KFOR, pre svega, nečinjenjem, ponovo su ohrabrili albanske ekstremiste.

Preuzmite ceo izveštaj

Konkurs za poziciju istraživača/ice

Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju istraživača/ice

Opis poslova:

• Istraživanje krivičnih dela počinjenih tokom ili u vezi sa ratovima u bivšoj Jugoslaviji;
• Pisanje krivičnih prijava i izveštaja/dosijea o počiniocima zločina;
• Mesečno, periodično i godišnje izveštavanje o svom radu i obavljenim poslovima na projektu.

Potrebne kvalifikacije i veštine:

• Završen fakultet humanističkih nauka (pravni, političke nauke, filozofski itd.);
• Radno iskustvo od najmanje 2 godine na poslovima u oblasti tranzicione pravde ili zaštite ljudskih prava;
• Odlično poznavanje engleskog jezika;
• Poznavanje rada Fonda za humanitarno pravo i Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ);
• Iskustvo u istraživačkom radu i pisanju izveštaja i/ili naučnih članaka;
• Poznavanje Baze objedinjenih sudskih spisa MKSJ i MRMKS;
• Odlično poznavanje MS Office paketa;
• Izrazita analitičnost i orjentisanost ka detaljima;
• Spremnost za timski rad;
• Sistematičnost i ažurnost u vođenju dokumentacije u vezi sa projektom.

Prednost će biti data kandidatima sa sledećim kvalifikacijama i iskustvom:

• Master diploma iz oblasti tranzicione pravde ili ljudskih prava.

CV i motivaciono pismo poslati elektronskim putem na adresu konkurs@hlc-rdc.org. Navesti naziv pozicije za koju aplicirate.

U CV-u ili motivacionom pismu navesti kontakte jedne ili više osoba koje mogu posvedočiti o ispunjenosti gore navedenih kriterijuma.

Poželjno je uz prijavu dostaviti i:

• Izveštaj, članak ili drugi autorski tekst.

*Napomena: biće kontaktirani samo kandidati/kinje koji/e uđu u uži izbor.

Šešelj ponovo kandidat za poslanika

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ponovo se kandiduje za skupštinskog poslanika na opštim izborima u Srbiji koji će se održati sledećeg meseca, iako zakonski, kao nekome ko je osuđen za ratni zločin, ne treba da mu bude dozvoljeno da sedne na poslaničko mesto.

Ultranacionalistički političar i lider SRS-a, Vojislav Šešelj, pokušaće da vrati svoje mesto u Skupštini Srbije na izborima 3. aprila – iako mu, nakon što ga je Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osudio za ratni zločin, treba biti zabranjeno da bude poslanik.

Podsetimo, Šešelja je MMKS sa sedištem u Hagu u aprilu 2018. osudio na deset godina zatvora zbog podsticanja ratnih zločina nad Hrvatima u selu Hrtkovci 1992. Međutim, zbog godina koje je prethodno proveo u pritvoru, on nije služio zatvorsku kaznu.

(English) Call for Applications: Memory Activism Fellowship

Sadržaj dostupan na English.