Apel Ženskoj parlamentarnoj mreži

Apel Ženskoj parlamentarnoj mreži

azc-zuc-fhp

Apel Ženskoj parlamentarnoj mreži – Glasajte protiv Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica koji žrtvama ratnog silovanja ne daje status civilnih žrtava rata!

Beograd, 28.02.2019. – Autonomni ženski centar, Žene u crnom i Fond za humanitarno pravo apeluju na narodne poslanice, članice Ženske parlamentarne mreže, da glasaju protiv Predloga zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica zbog toga što predloženi zakon ne prepoznaje osobe koje su preživele seksualno nasilje u oružanim sukobima kao civilne žrtve rata.

Predlaganjem ovog zakona, u koji nije uvršten ni jedan predlog organizacija civilnog društva koje se bave položajem i prepoznavanjem civilnih žrtava rata, i to posebno žena žrtava ratnog silovanja, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nastavlja sa ranije ustanovljenom praksom predlaganja zakona kojima se diskriminišu žene, deca i ostale ranjive kategorije stanovništva.

Naime, definicija civilnih žrtava rada koja je navedena u Nacrtu zakona isključuje širok krug žrtava rata koja nisu pretrpela telesno oštećenje od 50%, pre svega osobe koje su preživele ratno silovanje, s obzirom na to da su najčešće posledice ovog zločina prevashodno psihološke prirode.

Podsećamo da je Republika Srbija jedina država u regionu koja svojim zakonima nije prepoznala žrtve seksualnog nasilja u ratu, te za njih nije obezbedila niti jedan vid reparacije, što je u suprotnosti sa brojnim dokumentima Ujedinjenih nacija i preporukama koje je Evropska komisija dala Srbiji u okviru pristupnih pregovora.

Smatramo da narodne poslanice, nakon usvajanja izmena izbornog zakona po kome će u narednom sazivu biti 40% manje zastupljenog pola, duguju da građankama Srbije pokažu da imaju snagu i volju da glasaju suprotno volji političkih partija kojima pripadaju. Podsećamo da su u ovom sazivu narodne poslanice glasale za veliki broj zakona kojima je pogoršan postojeći položaj dece i žena u Srbiji, među kojima je najviše štete napravio Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Stoga apelujemo na narodne poslanice, članice Ženske parlamentarne mreže, da se ujedine i budu glas žena koje su silovane u ratu protiv predloženog zakona.

Kontakti:

Autonomni ženski centar                  Žene u crnom                          Fond za humanitarno pravo

011.26.87.190                                  011.26.23.225                       011.33.49.600

Share

PAMTIMO: Štrpci 1993-2020.

PAMTIMO: Štrpci 1993-2020.

fhp-zuc-sozps-yihr

U četvrtak, 27. februara 2020. godine, navršava se 27 godina od zločina u Štrpcima, kada su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS), na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH), iz voza koji je saobraćao na relaciji Beograd–Bar izveli i ubili 20 putnika, civila nesrpske nacionalnosti. Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava podsećaju da porodice žrtava 27 godina čekaju na sudsku pravdu u Srbiji, kao i na status porodica civilnih žrtava rata. Prošlo je 27 godina u čekanju priznanja, odgovornog odnosa i memorijalizacije žrtava od strane institucija Srbije.

Žrtve ovog zločina su: Esad Kapetanović, Ilijaz Ličin, Fehim Bakija, Šećo Softić, Rifat Husović, Halil Zupčević, Senad Đečević, Jusuf Rastoder, Ismet Babačić, Tomo Buzov, Adem Alomerović, Muhedin Hanić, Safet Preljević, Džafer Topuzović, Rasim Ćorić, Fikret Memović, Fevzija Zeković, Nijazim Kajević, Zvjezdan Zuličić i jedno nepoznato lice. Žrtve su bile iz Srbije i Crne Gore, iz Beograda, Prijepolja, Bijelog Polja i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.

Do danas su pronađeni posmrtni ostaci samo četiri žrtve. Telo Halila Zupčevića pronađeno je krajem 2009. godine na obali jezera Perućac, a posmrtni ostaci Rasima Ćorića, Jusufa Rastodera i Ilijaza Ličine nađeni su u istom jezeru 2010. godine, dok se za ostalim žrtvama i dalje traga.

Za ovaj zločin do sada su pravnosnažno osuđeni samo Nebojša Ranisavljević i Mićo Jovičić. Nebojša Ranisavljević osuđen je pred Višim sudom u Bijelom Polju (Crna Gora) 2003. godine na kaznu zatvora u trajanju od 15 godina. Mićo Jovičić, protiv koga je vođen postupak pred Sudom Bosne i Hercegovine, priznao je krivicu i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od pet godina.

Za zločin u Štrpcima trenutno su u toku postupci pred sudovima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Pred Sudom BiH u toku je suđenje desetorici optuženih, među kojima su Luka Dragičević, komandant Višegradske brigade VRS, i Boban Inđić, komandant Interventne čete u Višegradskoj brigadi.

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu vodi se postupak protiv petorice pripadnika Višegradske brigade VRS za zločin koji je počinjen u Štrpcima, koji se terete kao neposredni počinioci.

Porodice žrtava, od kojih su većina državljani Srbije, suočene su i sa dvodecenijskim ignorisanjem državnih organa nadležnih za brigu o civilnim žrtvama rata (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – u daljem tekstu Ministarstvo za rad). Članovi porodica žrtava ovog zločina, zbog diskriminatornog zakonskog okvira u Srbiji, koji im uskraćuje prava samo zbog toga što su stradali van teritorije Srbije, iako su bili njeni građani, ne mogu dobiti status članova porodica civilnih žrtava rata koji bi im osigurao simbolične beneficije u vidu mesečnih novčanih primanja i socijalne podrške.

Na neadekvatnost postojećeg zakonskog rešenja i njegovo diskriminatorno sprovođenje već godinama ukazuju žrtve i njihova udruženja, FHP i druge organizacije civilnog društva. Uprkos ozbiljnim primedbama domaćih i međunarodnih aktera, taj zakon još uvek nije promenjen, već je Ministarstvo za rad u avgustu 2018. godine izradilo Nacrt Zakona o boračko-invalidskoj zaštiti koji zadržava diskriminatorna rešenja.

FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava zahtevaju od institucija Srbije da efikasno sprovedu krivični postupak za ovaj zločin, a Ministarstvo za rad i druge nadležne institucije da donesu novi zakon, zasnovan na Modelu zakona o pravima civilnih žrtava povreda ljudskih prava u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima u periodu od 1991. do 2001. godine, koji sadrži normativna rešenja za ostvarivanje prava žrtava u skladu sa međunarodnim ugovorima o zaštiti ljudskih prava i drugim međunarodnim standardima u pružanju reparacija žrtvama.

Žrtve zločina u Štrpcima nevidljive su u službenoj politici sećanja u Srbiji. Lokalna samouprava u Prijepolju podigla je 2009. godine spomen-obeležje posvećeno devetorici ubijenih iz Prijepolja i dodelila simboličnu novčanu pomoć njihovim porodicama, dok lokalni zvaničnici učestvuju u organizaciji i govore na obeležavanju godišnjice otmice. Ovo je jedan od retkih pozitivnih primera odnosa institucija Srbije prema žrtvama koje dolaze iz manjinske etničke zajednice. Međutim, dok lokalna samouprava i nevladine organizacije svake godine obeležavaju godišnjicu otmice u

Štrpcima, žrtve ovog zločina, kao i sve žrtve nesrpske nacionalnosti iz oružanih sukoba devedesetih godina, ostaju nevidljive u praksama memorijalizacije na državnom nivou, koje se fokusiraju isključivo na srpske žrtve i glorifikuju ulogu vojske, kao i osuđene i neosuđene ratne zločince.

FHP, Žene u crnom, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i Inicijativa mladih za ljudska prava obeležiće 27. godišnjicu zločina u Štrpcima u četvrtak, 27. februara 2020. godine, sa početkom u 15:48 časova u Knez Mihailovoj ulici (ispred kafane „Ruski car“), i ovom prilikom pozivaju građane, predstavnike institucija, medija i nevladinih organizacija da se pridruže.

Share

Most: Može li se Vučić rušiti slavljenjem Karadžića i Mladića?

Most: Može li se Vučić rušiti slavljenjem Karadžića i Mladića?

Slobodna Evropa

Tema najnovijeg Mosta Radija Slobodna Evropa bila je odnos srpske opozicije prema ratnoj prošlosti Srbije i zločinima počinjenim u ratu devedesetih godina. Sagovornici su bili Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Balša Božović, poslanik opozicione Demokratske stranke u Skupštini Srbije. Bilo je reči o tome zašto je osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj promovisao svoju knjigu u kojoj negira zločin u Srebrenici u beogradskoj opštini gde je na vlasti opozicija, da li je to crna mrlja na obrazu srpske opozicije, kako Boško Obradović, lider Dveri, političke stranke koja je članica opozicionog Saveza za Srbiju, veliča Mladića i Karadžića, zašto rukovodstvo Demokratske stranke ćutke prelazi preko njegovih stavova, kako se danas srpska opozicija odnosi prema Deklaraciji o Srebrenici koja je usvojena 2010. godine kada su sadašnji opozicionari bili na vlasti, da li im danas smeta što se u toj deklaraciji indirektno priznaje genocid, kao i o tome da li bi se opozicija, kada bi došla na vlast, na isti način ponašala prema ratnim zločinima kao što se ponaša sadašnja vlast u Srbiji.

Omer Karabeg: Nedavno je u svečanoj sali beogradske opštine Stari Grad, u kojoj je na vlasti opozicija, osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj promovisao svoju knjigu u kojoj negira genocid u Srebrenici. Da li vam je bilo čudno što se od tolikih opština u kojima je na vlasti Srpska napredna stanka, koja je vrlo blagonaklona prema Šešelju, njegova knjiga o Srebrenici promoviše baš u jednoj od retkih opozicionih opština u Srbiji?


Share

Ministarstvo unutrašnjih poslova da zabrani negiranje genocida u sali Skupštine GO Novi Beograd

Ministarstvo unutrašnjih poslova da zabrani negiranje genocida u sali Skupštine GO Novi Beograd

seselj-negiranjeGenocidaInicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo, Žene u crnom i forumZFD Zapadni Balkan obaveštavaju ovom prilikom javnost, ali pre svega MUP Srbije, da je nova promocija knjige osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, u organizaciji Srpske radikalne stranke (SRS), “Nije bilo genocida u Srebrenici” najavljena za večeras, 20. februara u sali Skupštine GO Novi Beograd sa početkom u 18h.

Imajući u vidu činjenicu da Zakon o javnom okupljanju izričito propisuje da okupljanje nije dozvoljeno kada su ciljevi okupljanja usmereni na kršenje ljudskih i manjinskih sloboda i prava drugih, odnosno na izazivanje ili podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti, kao i kada nastupi opasnost od nasilja, uništavanja imovine ili drugih oblika narušavanja javnog reda, zahtevamo da policija zabrani najavljeni skup u sali Skupštine GO Novi Beograd. Okolnost da SRS, kao organizator, nema obavezu da prijavi skup koji se održava u zatvorenom prostoru ne abolira policiju da postupa u skladu sa svojim zakonskim obavezama i onemogući skup koji za cilj ima raspirivanje mržnje i netrpeljivosti.

Ne čudi nas gostoprimstvo i odluka Aleksandra Šapića i Opštine Novi Beograd da svojim partnerima iz SRS obezbede prostor za negiranje srebreničkog genocida. To je očekivano, imajući u vidu da se na mestu zamenika predsednika ove opštine nalazi Svetozar Andrić protiv koga je FHP 2. marta 2018. godine podneo krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Srbije. Podsetimo, Andrić je izdao naređenje za osnivanje logora Sušica u Vlasenici, a tokom maja i juna 1992. godine brigada kojom je komandovao, učestovala je u proterivanju bošnjačkog stanovništva u više od 20 sela u opštini Vlasenica. Ukazom predsednika Republike Srpske i danas osuđenog ratnog zločinca Radovana Karadžića, Svetozar Andrić je 14. jula 1995. godine imenovan za načelnika Štaba Drinskog korpusa VRS, u vreme dok su još uvek trajale masovne egzekucije srebreničkih Bošnjaka.

Ovakav skup SRS-a, moralno neprihvatljiv, nosi i bezbednosne rizike. Podsetimo, nakon promocije 5. februara ove godine u Opštini Stari Grad gde su napadnute aktivistkinje i aktivisti naših organizacija pri čemu je izostala blagovremena osuda i reakcija nadležnih organa prvenstveno na negiranje genocida, a zatim i na nasilje nad mirovnim aktivisktinjama i aktivistima, Vojislav Šešelj je nastavio svoju turneju mržnje i promocije zločina po drugim gradovima u Srbiji (Novi Sad, Subotica, Bajina Bašta, Čačak i Zaječar) uz određene znake otpora građana, ali bez reakcije policije. Pozivamo MUP Srbije da ovom prilikom izvrši svoju obavezu u ime svih građana i iz pijeteta prema srebreničkim žrtvama.

Share

Nataša Kandić: Ozbiljni nagoveštaji mogućeg oružanog sukoba

Nataša Kandić: Ozbiljni nagoveštaji mogućeg oružanog sukoba

danas_logoIzjava ministra spoljnih poslova Srbije „…kada ti sruše neki trgovinski centar, da ispadne da smo bili u pravu“ je u cilju podrške liderima Republike Srpske da je trenutak za razgraničenje sa Federacijom Bosne i Hercegovine.

Share

Nataša Kandić: Zakon ne funkcioniše kada je u pitanju Šešelj

Nataša Kandić: Zakon ne funkcioniše kada je u pitanju Šešelj

portalnovosti_logoKao nekadašnji bliski saradnik današnjeg predsednika Srbije, Vojislav Šešelj je zaštićena politička figura i servira nam ga se kao eksperta za ratne zločine. Problem je što mnogi iz institucija koje bi trebale nešto poduzeti u vezi Šešeljevih tvrdnji i sami javno daju izjave da se genocid u Srebrenici nije dogodio.

Share

Žene silovane, muškarci seksualno mučeni

Žene silovane, muškarci seksualno mučeni

danas_logoMeđunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ), poznatiji kao Haški tribunal, pokrenuo je od samog osnivanja opsežne istrage i krivično gonio optužene za seksualno nasilje počinjeno u Bosni i Hercegovini (BiH) kojim su se bavile brojne optužnice od 1995. godine.

Share

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili FHP

Studenti Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili  FHP

IMG-5274Studenti master programa Akademije za međunarodno humanitarno pravo i ljudska prava iz Ženeve posetili su 12. februara 2020. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), u okviru svoje studijske posete Srbiji.

Share

Kontekst: Zašto se toleriše nasilje?

Kontekst: Zašto se toleriše nasilje?

aljazeera_logoDokle sežu prava na slobodu izražavanja i okupljanja u zemljama regije? Zašto građani sve rjeđe iskazuju stavove u javnosti? U kojoj mjeri smo slobodno društvo i koliko država štiti prava onih koji misle drugačije?

O ovim temama za Kontekst govore: u Beogradu Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, Duško Radosavljević, politolog i profesor na Fakultetu za pravne i poslovne studije “Dr. Lazar Vrkatić” u Novom Sadu, i u Zagrebu Enes Kulenović, vanredni profesor na Fakultetu političkih znanosti.

Share

Kandić: Kako to da predsednik stranke naređuje izbacivanje u javnom prostoru

Kandić: Kako to da predsednik stranke naređuje izbacivanje u javnom prostoru

N1_logoOsnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić izjavila je, govoreći o incidentu u opštini Stari grad kada su je napali članovi SRS, da je mislila da nasilje neće biti dopušteno i da će u zgradi Skupštine opštine Stari Grad morati da se poštuje zakon. Upitala je kako to da jedan predsednik stranke (Vojislav Šešelj) naređuje da se izbacuju oni koji su došli na tribinu, kako on odlučuje ko može, a ko ne može da bude na tribini, koju pritom organizuje u javnom prostoru. Ocenila je da je Šešelj započeo kampanju.



Share