Predstavljen Dosije „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“

Predstavljen Dosije „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“

predstavljanje_dosijeaU četvrtak 31. januara 2019. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je svoj jedanaesti po redu Dosije o potencijalnim počiniocima ratnih zločina tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Dosije „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“ prikazuje kako je u periodu od 1991. do 1995. godine na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine sprovođena kampanja zastrašivanja i pritisaka na građane hrvatske nacionalnosti, sa ciljem da se oni isele iz svojih kuća i napuste Srbiju.

Otvarajući događaj, direktorka pravnog programa FHP-a Ivana Žanić je navela da su u Dosijeu predstavljeni dokazi o pretnjama, zastrašivanju, uništavanju imovine, nestancima i ubistvima Hrvata širom Vojvodine. Glavni inspiratori kampanje zastrašivanja i progona Hrvata su bili članovi Srpske radikalne stranke (SRS), na čelu sa Vojislavom Šešeljem, kao i razne grupe povezane sa ovom partijom. U progonu Hrvata su takođe učestvovali i pripadnici Jugoslovenske narodne armije (JNA), Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije, uključujući i Resor državne bezbednosti (RDB). Šešelj je u svojim govorima eksplicitno pozivao na progon Hrvata iz Vojvodine, zalažući se za to da se iz Srbije iseli onoliko Hrvata koliko je Srba iseljeno iz Hrvatske. Govoreći na skupu u Hrtkovcima, 6. maja 1992. godine, Šešelj je tvrdio da za Hrvate više nema mesta u Vojvodini, zbog čega meštani Hrtkovaca srpske nacionalnosti treba što pre da ih se „otarase“. Nakon ovog govora započeta je kampanja zastrašivanja, koja je rezultirala odlaskom oko 450 hrvatskih porodica iz Hrtkovaca. Žanić je zaključila da ne iznenađuje izostanak reakcije državnih organa na izjavu Vojislava Šešelja da će rado ponoviti svoje ratne zločine, datu nakon što ga je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio za progon Hrvata iz Hrtkovaca, budući da su sadašnji politički zvaničnici Srbije uglavnom članovi SRS iz vremena kada su Hrvati proterivani iz Vojvodine.


Share

Šešelj i SRS glavni zagovornici zločina nad Hrvatima u Vojvodini

Šešelj i SRS glavni zagovornici zločina nad Hrvatima u Vojvodini

danas_logoNa teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji u periodu od 1991. do 1995. sprovođena je kampanja zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile s ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju.


Share

Dosije: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini

Dosije: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini

Dosije_Hrvati_u_Vojvodini_srNa teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji u periodu od 1991. do 1995. godine sprovođena je kampanja zastrašivanja i pritisaka na hrvatske civile, sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja, čiji se intenzitet menjao i dostizao vrhunce u drugoj polovini 1991. godine, od proleća do jeseni 1992. i u leto 1995. godine, rezultirala je proterivanjem nekoliko desetina hiljada Hrvata iz Vojvodine. Nasilje nad Hrvatima u Vojvodini uključivalo je napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistava.

Glavni zagovornici i inspiratori kampanje zastrašivanja i pritisaka na hrvatsko stanovništvo u Vojvodini bili su Vojislav Šešelj i njegova Srpska radikalna stranka (SRS). Iseljavanje hrvatskih porodica vršeno je pod pritiskom različitih grupa bliskih SRS, sastavljenih od lokalnog stanovništva i militantnog dela srpskih izbeglica iz Hrvatske, kao i pripadnika dobrovoljačkih jedinica iz Srbije koje su učestvovale u ratovima u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Kampanja zastrašivanja odvijala se uz znanje i prećutno odobravanje političkih struktura Republike Srbije. Dokazi predstavljeni u ovom Dosijeu pokazuju da su u pojedinim aktima nasilja nad Hrvatima učestvovali i pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srbije. Osim toga, u prisilnom iseljavanju vojvođanskih Hrvata značajnu ulogu je imao i Resor Državne bezbednosti (RDB) MUP-a Republike Srbije.

U periodu između dva popisa stanovništa, 1991. i 2002. godine, na teritoriji Vojvodine primetno je smanjenje broja Hrvata i drugog nesrpskog stanovništva. Do smanjenja broja Hrvata došlo je u 39 od 45 opština u Vojvodini, a na teritoriji cele Vojvodine broj Hrvata smanjio se za 18.262, to jest za 24,41%.

U ovom Dosijeu predstavljeni su dokazi o događajima u vojvođanskim opštinama (Ruma, Šid, Stara Pazova, Inđija, Petrovaradin i Apatin) u kojima su pritisci na Hrvate da se isele bili najsnažniji i u kojima je etnička slika najviše izmenjena. Dosije se zasniva na izjavama svedoka i porodica žrtava datih Fondu za humanitarno pravo, dokumentima RDB-a Srbije, presudama sudova u Srbiji, dokumentima koji su kao dokaz izvedeni pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju i medijskim prilozima.

Dosije: Zločini nad Hrvatima u Vojvodini dostupan je za preuzimanje ovde.

Share

MRMKS i NVO o nasleđu Haškog tribunala

MRMKS i NVO o nasleđu Haškog tribunala

MRMKS-thumbU sredu 30. januara 2019. godine, u prostorijama Fonda za humanitarno pravo (FHP) održan je sastanak predstavnika Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove (MRMKS) i nevladinih organizacija iz Srbije. Na sastanku su učestvovali sekretar MRMKS-a Olufemi Elias sa saradnicima, kao i predstavnici FHP-a, Helsinškog odbora za ljudska prava, Inicijative mladih za ljudska prava i Komiteta pravnika za ljudska prava. Učesnici sastanka razgovarali su o nastavku saradnje u pogledu prenosa činjenica koje su utvrdili sudovi u Hagu, nadležni za kršenja međunarodnog humanitarnog prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Naglašene su potreba za novim i aktivnijim pristupom mladim generacijama, važnost njihovog kontinuiranog informisanja i obrazovanja o događajima iz nedavne prošlosti, neophodnost prevazilaženja društvene klime negiranja zločina i poricanja odgovornosti, kao i zalaganje za otklanjanje nekažnjivosti za počinjene ratne zločine.

Predstavnici MRMKS-a obišli su biblioteku i arhivu FHP-a i detaljnije se informisali o poduhvatu prenosa javno dostupne arhive Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, koji FHP sprovodi već skoro 15 godina.

Share

Odložena suđenja u predmetima za ratne zločine „Trnje“, „Ćuška“ i „Štrpci“

Odložena suđenja u predmetima za ratne zločine „Trnje“, „Ćuška“ i „Štrpci“

danas_logoNa današnjem glavnom pretresu u predmetu „Trnje“ trebalo je da budu održane završne reči, međutim, suđenje je odloženo zbog bolesti jednog od optuženih – Pavla Gavrilovića.

Podsetimo, Gavrilović i Rajko Kozlina, nekadašnji pripadnici Vojske Jugoslavije, terete se za ubistvo 27 albanski civila u selu Trnje u martu 1999. godine. Optužnica protiv njih je podignuta u novembru 2013. godine, a suđenje je počelo 24. februara 2015. godine.


Share

Povodom smrti Zdravka Greba

Povodom smrti Zdravka Greba

Zdravko-GrebaDana 29. januara 2019. godine u Sarajevu je preminuo profesor Zdravko Grebo, dugogodišnji prijatelj, saradnik i član Upravnog odbora Fonda za humanitarno pravo. Uvek vispren, duhovit i šarmantan, sa spremnom anegdotom iz sopstvenog života u vezi sa gotovo svakom temom, imao je predlog rešenja za sve izazove pred kojima bismo se našli. Do kraja se dosledno i nepokolebljivo zalagao za utvrđivanje istine i odgovornosti za zlodela počinjena tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije tokom 1990-ih. Odlazak profesora Greba veliki je gubitak za sve iskrene zagovornike kritičkog građanskog društva, ali iza njega ostaju dela kojima se mogu ponositi svi njegovi poštovaoci. Pamtićemo ga i zauvek čuvati u našim uspomenama.

Share

Završne reči u slučaju Lovas, tužilac zatražio ukupnu kaznu od 59 godina

Završne reči u slučaju Lovas, tužilac zatražio ukupnu kaznu od 59 godina

N1_logoPred Specijalnim sudom u Beogradu danas su iznošene završne reči u slučaju “Lovas”, u kom se Milanu Devčiću i drugima sudi zbog zločina protiv čovečnosti u saizvršilaštvu koji je počinjen u hrvatskom selu 1991. godine.

Ukupno 59 godina zatvorske kazne zatražio je tužilac Dušan Knežević, koji je u svojoj završnoj reči istakao da ostaje pri optužnici, te da su izvedeni dokazi nedvosmisleno ukazali na to da su okrivljeni počinili dela koja im se stavljaju na teret – ratni zločin protiv civilnog stanovnistva, ubistva, telesno povređivanje i zaštrašivanje.  

Share

Zašto BiH isplaćuje ogromne odštete oslobođenima za ratne zločine?

Zašto BiH isplaćuje ogromne odštete oslobođenima za ratne zločine?

Slobodna EvropaU Bosni i Hercegovini godišnje se iz budžeta plaća desetine hiljada eura za odštetu licima koja su oslobođena optužbi za ratne zločine.

Prema podacima Suda BiH, do februara prošle godine 51 osoba oslobođena optužbi za ratne zločine u BiH tužila je državu za naknadu štete. Od tog broja 44 njih je dobilo presude u svoju korist i odšteta im je isplaćena. Pravnici kažu da odgovornost za ovoliki procenat presuda za odštetu snose sudije i tužioci, koji bez dovoljno pravno valjanih dokaza podižu optužnice i osumnjičene drže dugo u pritvoru.

Saša Perković, koji je pravosnažno oslobođen optužbe za ratni zločin počinjen u Rogatici, tužio je državu zbog više od 800 dana provedenih pod mjerama zabrane, sa zahtjevom da mu se na ime nematerijalne štete isplati iznos od 13.000 maraka (oko 6.000 eura).

Share

Zločin i bahatost

Zločin i bahatost

Srbija  ulazi u novu fazu fingiranog suočenja s prošlošću, namerom da donese novi zakon o boračko-invalidskoj zaštiti koji će, ako se usvoji u predloženom tekstu biti jedan od najdiskriminatornijih. Žrtve će biti državljani Srbije, pre svih oni nesrpske nacionalnosti, ali ovakvom paragrafskom presudom spisak diskriminatornih normi tek počinje; ugrožene su žrtve čije su specifičnosti brojne, od nacionalnosti do stepena oštećenja, ili apsolutne diskriminacije mentalno oštećenih nakon seksualnog nasilja u ratovima.


Share

Specijalni sud za Kosovo, početak rada

Specijalni sud za Kosovo, početak rada

pescanik_ffSpecijalni sud za Kosovo je oživeo i sva je prilika da ćemo uskoro čuti vesti o prvim podignutim optužnicama. Posle meseci iščekivanja, Specijalizovano tužilaštvo pozvalo je nekolicinu bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) na razgovore, po svemu sudeći u svojstvu „svedoka osumnjičenih“, što znači da bi neki od njih mogli biti optuženi ili, ako se to ne desi, pozvani da svedoče u pojedinim predmetima. U svakom slučaju, od njih će biti uzete izjave koje će posle biti korišćene u sudskim procesima. Paralelno sa tim, u Srbiji je počeo spektakl koji predvode vladi odani mediji uz saučesništvo predstavnika vlasti.

Medijski napisi u kojima se bivši pripadnici OVK koji su pozvani u Hag i pre podizanja optužnica, a kamoli izricanja presuda nazivaju zločincima, zlotvorima, koljačima, zverima, a OVK terorističkom i zločinačkom organizacijom jasan su pokazatelj sasvim nerealnih očekivanja od rada Specijalizovanih veća i Specijalizovanih tužilaštava Kosova (što je puni naziv za ono što kolokvijalno nazivamo kosovskim Specijalnim sudom). Izgleda da je prevladalo uverenje da će sud svojim radom potkrepiti crno-belu sliku plasiranu iz vrha aktuelne vlasti Srbije o „nama“ kao jedinim žrtvama i „njima“ kao jedinim, ili bar glavnim krivcima za zločine. Kao da se očekuje i potvrda teze da je sama pripadnost OVK dovoljan dokaz da je neko zločinac.

Share