Srbija dronom traži masovne grobnice

Srbija dronom traži masovne grobnice

Slobodna EvropaUmesto rizičnog kopanja građevinskim mašinama, kao što su bageri i buldožeri, pretraga sumnjivih lokacija u Srbiji, na kojima se potencijalno nalaze masovne grobnice, ubuduće će se izvoditi elektronskom opremom.

Share

FHP: Srbija je morala da primeni međunarodno pravo u slučaju braće Bitići

FHP: Srbija je morala da primeni međunarodno pravo u slučaju braće Bitići

Slobodna EvropaSrbija je imala mogućnost da primeni međunarodno pravo i da istražuje i sudi za komandnu odgovornost u slučaju ubistva trojice braće Bitići (Bytyqi), izjavila je Ivana Žanić, izvršna direktorka nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) za Facebook rubriku Zašto? Radija Slobodna Evropa (RSE).

Pitanje komandne odgovornosti u ovom zločinu koji nije rešen duže od dve decenije, u fokus je vratilo novo, drugo po redu pismo specijalne izvestiteljke Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja Agnes Kalamard (Callamard) nadležnima u Srbiji u kome se traži istraga o tom lancu.

Zvaničnici Srbije su nakon prvog pisma, 2019. godine, odgovorili da je bio izdat zahtev za pokretanje istrage protiv devet osumnjičenih u slučaju Bitići – u to vreme visokorangiranih oficira Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) – ali da je komandna odgovornost uvedena u Krivični zakonik tek 2006. godine, a da je zločin počinjen 1999. godine.


Share

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Leom David o suočavanju sa prošlošću

Nova epizoda podkasta Kulture sećanja u dijalogu: Sa Leom David o suočavanju sa prošlošću

KS-logoMože li nas prošlost izlečiti? Zbog čega se u svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava iz prošlosti i fokus na žrtve? Koji su rezultati i posledice tih napora?

Share

Jači pritisak EU i otvaranje arhiva za pronalaženje nestalih

Jači pritisak EU i otvaranje arhiva za pronalaženje nestalih

danas_logoDa bi se rešilo pitanje nestalih, potrebno je da Beograd i Priština otvore tajne arhive, ali i da međunarodna zajednica, posebno Evropska unija pojača pritisak na političare u Srbiji i na Kosovu.

Share

Nestali ne smeju ostati broj

Nestali ne smeju ostati broj

danas_logoPovodom Međunarodnog dana nestalih, zajednička konferencija za novinare srpskih i albanskih porodica nestalih sa Kosova. Udruženja koja okupljaju porodice nestalih na Kosovu, srpske i albanske nacionalnosti, zajedno su na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Medija centru u Beogradu zatražili da domaće i međunarodne institucije učine više na rasvetljavanju sudbine njihovih najbližih.


Share

Specijalna izvestiteljka UN: Srbija da istraži komandnu odgovornost za ubistvo braće Bitići

Specijalna izvestiteljka UN: Srbija da istraži komandnu odgovornost za ubistvo braće Bitići

Slobodna EvropaDržava Srbija ima obavezu prema međunarodnom pravu da istraži odgovornost zapovednika i drugih nadređenih u slučaju ubistva trojice braće Bitići (Bytyqi) 1999. godine, navodi se u pismu koje je dr Agnes Kalamard (Callamard), specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za vansudska pogubljenja, uputila nadležnima u Srbiji.

Share

Hrvatska: Obeležavanje godišnjice masakra nad srpskim civilima u Gruborima

Hrvatska: Obeležavanje godišnjice masakra nad srpskim civilima u Gruborima

BalkanInsight_logoPredsednik Hrvatske, ministar branitelja i predstavnici srpske zajednice u Hrvatskoj obeležili su 25. godišnjicu od ubistava šest srpskih civila u selu Grubori, počinjenih tokom operacije Hrvatske vojske (HV) „Oluja“.

Share

Moja priča – Radojka Milošević: Sin poginuo na liniji iako nije želio da ratuje

Moja priča – Radojka Milošević: Sin poginuo na liniji iako nije želio da ratuje

DetektorLjubiša Milošević je imao 23 godine kada je početkom rata 1992. odbio da ratuje i pobjegao u Srbiju, spasivši sa sobom i dvojicu drugova Bošnjaka, kaže njegova majka u ispovijesti za Balkansku istraživačku mrežu Bosne i Hercegovine (BIRN BiH) i objašnjava da je njen sin izgubio život kada je vraćen u vojsku 1995. godine.

Share

Ćutanje kao alibi

Ćutanje kao alibi

DWP logoTrebala je to biti rutinska likvidacija civila, jedna od mnogih koje je te 1992. godine izveo interventni vod prijedorske policije. Učinio im se pogodan put urezan kroz stijenu na obroncima Vlašića. Litica sa oštrim kamenjem i dubokim smrtonosnim ponorom prosto ih je mamila da baš tu zaustave autobuse u kojima je bilo 200 muškaraca koje su tog 21. augusta 1992. godine izdvojili iz konvoja kojim su vršili progon nesrpskog življa iz Prijedora.

Share

Dautbegović Bošnjaković: Priče ‘običnih’ velikih žena Bosne i Hercegovine

Dautbegović Bošnjaković: Priče ‘običnih’ velikih žena Bosne i Hercegovine

Slobodna EvropaIzložba “Mir sa ženskim licem” nakon što je predstavljena u Sarajevu, Banjaluci. Tuzli, Bijeljini, Bihaću i Beogradu, sada je dostupna i široj javnosti putem online postavke 20 ličnih priča. Izložba koju su organizovali Inicijativa “Mir sa ženskim licem” i Forum Civilna mirovna služba, uz pomoć Historijskog muzeja iz Sarajeva, predstavlja iskustva i životne priče žena nastale tokom i nakon rata u BiH.

Projektna menadžerica Foruma Civilna mirovna služba Sunita Dautbegović Bošnjaković kaže da je izložba posvećena svim ženama BiH koje svakodnevno rade na izgradnji mira.

RSE: Kada kažemo ‘Mir sa ženskim licem’, o kakvoj izložbi je riječ i kome je ona posvećena?


Share