Dosije: Rudnica

Dosije: Rudnica

post_dosije_rudnicaDosije pruža uvid u podatke i dokaze o odgovornosti pripadnika VJ i MUP-a za četiri zločina počinjena u aprilu i maju 1999. godine na Kosovu, u kojima su ubijeni kosovski Albanci čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici, kao i one koji ukazuju na učesnike operacije premeštanja i skrivanja njihovih tela na tajnoj lokaciji punih 15 godina.

Share

Neprimerena izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića

Neprimerena izjava predsednika Srbije Tomislava Nikolića

post_kuca_ljudskih_prava_logoPredsednik Srbije Tomislav Nikolić, pri kraju izjave koju je 27. januara preneo Tanjug, osuđujući zločine nad Jevrejima tokom drugog svetskog rata, pokušao je da pojasni motive fašista za napade na Jevreje sledećim rečima: “Zašto baš oni? Možda je opasna posebnost te manjine bila u tome što je ona bila previše zastupljena u prestižnim profesijama, posebno u oblasti umetnosti, finansija i nauke”, rekao je Nikolić.

Share

NAJAVA: Predstavljanje Dosijea “Rudnica”

NAJAVA: Predstavljanje Dosijea “Rudnica”

Fond za humanitarno pravo predstaviće 29. januara 2015. godine Dosije ”Rudnica“. Predstavljanje dosijea održaće se u Medija centru u Beogradu (I sprat), sa početkom u 12.00 časova.

Share

Mehanizmi tranzicione pravde u Srbiji u kontekstu demokratskih reformi i pristupanja Srbije EU

Mehanizmi tranzicione pravde u Srbiji u kontekstu demokratskih reformi i pristupanja Srbije EU

brifing_23.01.2015Dana 23. januara 2015. godine u biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je brifing diskusija o važnosti uključivanja pitanja iz oblasti tranzicione pravde u proces evropskih integracija Republike Srbije. Na sastanku su učestvovali predstavnici ambasada država članica Evropske unije (EU), Švajcarske, oficir za vezu Kosova, predstavnici Delegacije EU, te organizacija Misija OEBS-a u Srbiji, Civil Rights Defenders i National Democratic Institute.

Share

Amnesty: Porodice nestalih tretirati kao civilne žrtve rata

Amnesty: Porodice nestalih tretirati kao civilne žrtve rata

radio_slobodna_evropa_logoUprkos tome što je 2011. godne ratifikovala Medjunarodnu konvenciju za zaštitu od prisilnog nestanka, Srbija je ne sprovodi. Prisilni nestanak ljudi još uvek nije pretočen u odredbu krivičnog zakona Srbije, konstatuje u poslednjem izveštaju organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesty International i apeluje na Srbiju da obezbedi adekvatan zakonski okvir koji bi porodice nestalih prepoznao kao civilne žrtve rata.

Share

Osmi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI

Osmi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI

bilten_srpObjavljen je osmi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI!

O tranzicionoj pravdi kao sastavnom delu pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji govori šef Delegacije EU u Srbiji, gospodin Majkl Davenport. On iznosi stav Evropske unije u pogledu rešavanja nasleđa oružanih sukoba i sistematskih kršenja ljudskih prava tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji i značaju pregovaračkog procesa za utvrđivanje i prihvatanje odgovornosti za počinjene zločine. Pogled na pregovore o pristupanju Srbije EU kao potencijalu za razvoj i sveobuhvatnu primenu adekvatnih mehanizama tranzicione pravde nudi Jelena Krstić, menadžerka za outreach Fonda za humanitarno pravo.

Rubrika Novosti donosi pregled dešavanja u oblasti tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije u periodu od novembra 2014. do januara 2015. godine.

Vaše mišljenje i komentare na bilten i/ili teme možete poslati emailom na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org ili se uključiti u diskusiju na Twitteru uz korišćenje #towardsJUSTICE.

Svoj primerak biltena preuzmite ovde.

Share

Kako je sudija Garotić premeštena sa ratnih zločina

Kako je sudija Garotić premeštena sa ratnih zločina

radio_slobodna_evropa_logoIz suda specijalizovanog za ratne zločine, u kom je postigla neosporne rezultate, sudija Snežana Nikolić Garotić je 1. januara premeštena u Palatu pravde u Beogradu u prvostepeno krivično veće. Uskraćena joj time mogućnost ne samo da sudi u drugim sličnim slučajevima u oblasti ratnih zločina, nego i da završi procese koje je započela, a koji bi sada mogli da budu vraćeni na početak. Zbog čega je jednostavnom merom kao što je izmena godišnjeg rasporeda sudija Garotić zapravo sklonjena iz Suda koji se nesumnjivo bavi najosetljivijim procesima srpskog pravosuđa? Da li se to može smatrati i nekom vrstom kazne zbog nekih presuda koje je donosila?

Share