Prebijanje Inicijative

„Raj je tamo gde nema tašte i demokratije“. Tribina koja je otvorena takvom rečenicom nije mogla da se završi drugačije nego razbijenim glavama. Vrcavu misao o raju bez tašte i demokratije izrekao je u utorak 17. januara nešto iza 19 časova prvi govornik na tribini Srpske napredne stranke u Domu kulture „Branko Radičević“ u sremskom selu Beška – profesor porodičnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Slobodan Panov.

Posle njega reč je dobio ratni zločinac Veselin Šljivančanin. On je pred Tribunalom u Hagu osuđen na deset godina zatvora jer je u novembru 1991. godine sa vukovarske Ovčare povukao vojsku i tako zarobljenike mahom izvedene iz Gradske bolnice prepustio lokalnim teritorijalcima, šešeljevcima i drugim dobrovoljcima da sa njima rade šta hoće. Čim se vojska povukla, počela su iživljavanja nad zarobljenicima, premlaćivanja i mučenja, potom i ubistva. U masovnoj grobnici na Grabovu u blizini poljoprivrednog dobra Ovčara pronađeno je oko 200 tela.

Odlazak generala Trifunovića: Nepriznati heroj

Bivši general JNA Vladimir Vlado Trifunović preminuo je u nedelju na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu. General Trifunović biće sahranjen u Bosni i Hercegovini.

Podsetimo, general Trifunović je 22. septembra 1991. godine, kada se našao u opkoljen, predao Hrvatskoj kasarnu u Varaždinu sa velikom količinom naoružanja, koje je prethodno onesposobljeno, kako bi spasao 280 vojnika i oficira.

Diković, Mali i Stefanović funkcijom do “pravde”

Dok građani godinama čekaju na rešavanje sudskih sporova, srpski sudovi efikasni samo po tužbama državnih zvaničnika.

Kostić: Umesto da govorimo o ljudskim pravima streljanih i mučenih civila u ratovima, mi govorimo o ljudskim pravima predstavnika državnih institucija * Srpsko pravosuđe posebnu inertnost pokazuje u slučajevima koje pokreću pripadnici/e manjinskih grupa LGBT populacije ili ženskih organizacija

Brzina kojom su okončani sudski procesi vođeni po tužbama načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubiše Dikovića, gradonačelnika Beograda Siniše Malog i ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića pokazuje kako srpsko pravosuđe može da bude efikasno…

Lapsus koji to nije

Nije, kažu, majka sina klela što je išao da se kocka nego što se posle vadio. Tako je i sa Momčilom Krajišnikom i njegovim lapsusom nakon sastanka sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem u zgradi Predsedništva u Beogradu. Krajišnik je, naime, prvo Nikolića nazvao „predsednikom Miloševićem“, a onda pojasnio da je lapsus rezultat činjenice da je davnih dana tu redovno dolazio kod nekadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića i dodao: „Uostalom, predsednici se menjaju, zgrade ostaju, a srpski narod je večit“.

Tako je „vadeći se“ zapravo opisao kontinuitet politike od devedesetih do danas. Objasnio je da su gosti i kod Miloševića i kod Nikolića isti i da, makar se predsednici menjali, politike a ne samo zgrade ostaju nepromenjene.

Pančić: Krajišnik Tomislav

Kada bi kič boleo, ovih bi dana mnogi jaukali; najjači bi krici dopirali iz Banjaluke, najvećeg grada u zapadnom delu Bosne i Hercegovine, ali bogme bi se orilo i sa mnogih beogradskiih adresa, pa tako i sa Andrićevog venca.

Tamo je, naime, zgrada Predsedništva Srbije, a u predsedništvu, logično, stoluje predsednik, a predsednik je, logično ili možda ipak ne, Tomislav Nikolić, a Nikolić je – to je tek logično, mada možda nije i normalno – naglašeno javno i uz počasti primio Momčila Krajišnika, građanina susedne Bosne i Hercegovine, skromnog penzionera, predstavljenog javnosti kao predstavnika nekakve „Asocijacije stvaralaca Republike Srpske“.

Milica Kostić za BHRT o dokazima protiv Ramuša Haradinaja

O migovima i mitovima

Stižu avioni iz Rusije, koliko će koštati još uvek niko ne zna, a premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će Srbija sa „10 najmoćnijih letelica kao što su migovi u narednih 14 godina biti apsolutno prva u regionu“. Niko ne zna zašto baš u narednih 14 godina, niti je poznato kada je počelo regionalno takmičenje u naoružanju. Nejasno je jesu li letelice „najmoćnije“ i kada su polovne – jedino što se sada zna je motiv da se do njih dođe: „Da naš narod nikada više ne doživi sudbinu kakvu je doživljavao 1995. i 1999. godine“.

Pominjući godine, premijer očito misli na operaciju Oluja i vazdušnu NATO intervenciju na Srbiju, sugerišući (i nije mu prvi put) da su to događaji koji su u najvećoj meri obeležili ratnu prošlost bivše Jugoslavije. Zapravo se sugeriše da je rat u Hrvatskoj počeo i završio se Olujom, da je NATO intervencija došla niotkuda i ni zbog čega, da su Srbi ako ne jedine onda najveće žrtve ratova i da nema odgovornosti beogradskog režima Slobodana Miloševića i njemu odanih srpskih rukovodstava po okolnim zemljama za vođenje ratova devedesetih. Ništa od toga nije tačno, ali većina ljudi u Srbiji misli da se baš tako događalo. Znači, mit.

Srbija (opet) pere ruke od srebreničkog genocida

U najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo se o tome kakav je u Srbiji odnos prema genocidu u Srebrenici. Sagovornici su bili Milica Kostić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno parvo, i Goran Miletić, direktor za zapadni Balkan međunarodne organizacije Branioci građanskih prava.

Bilo je reči o tome zašto će u novom krivičnom zakonu Srbije biti kažnjivo negiranje genocida u Kongu, dok to isto ne važi za genocid u Srebrenici, kako se sudovi u Srbiji koji sude ratne zločine trude da se nijedan takav zločin ne poveže sa državom, kako su po zvaničnim tumačenjima za srpske ratne zločine odgovorni jedino kriminalci, o apsurdnoj tezi da bi priznavanje genocida u Srebrenici značilo da je ceo srpski narod genocidan, da li je vlast Borisa Tadića bila spremnija od Vučićeve da prizna istinu o Srebrenici, kako je zaboravljen stravični snimak na kome pripadanici paravojne jedinice Škorpioni ubijaju šestoro Srebreničana, ko finansira kampanju negiranja srebreničkog genocida, kao i o tome šta stoji iza predloga Milorada Dodika da se formira međunarodna komisija o Srebrenici.

„Splavarenjem“ do logora

Povodom objavljivanja izveštaja Fonda za humanitarno pravo, o logorima Šljivovica i Mitrovo polje govore bivši logoraši Senad Jusufbegović, Amir Omerspahić i Murat Tahirović. Razgovor vodila Svetlana Lukić. PDF izveštaja

FHP: Istražiti zločine nad Bošnjacima u logorima u Srbiji

Fond za humanitarno pravo zatražio je od Tužiteljstva za ratne zločine Srbije pokretanje istrage o zločinima u logorima Šljivovica i Mitrovo polje u toj zemlji. Navode da je 800 Bošnjaka iz Žepe bilo izloženo torturi i mučenju od jula 1995. do aprila 1996. godine, a da za to još niko nije odgovarao. Tužiteljstvo je prije tri godine odbilo kaznenu prijavu Fonda, ali je kasnije utvrđeno kako ni jedan od svjedoka logoraša nikada nije saslušan.