Mladićev ruski plan

Ostavimo za početak po strani uslove u kojima su žrtve Ratka Mladića boravile u zatočeništvu tokom rata u BiH; držimo se samo njegovog zahteva za privremeno oslobađanje iz pritvora Haškog tribunala u Sheveningenu. Odbrana bivšeg komandanta vojske bosanskih Srba uputila je, naime, zahtev sudskom veću da optuženog iz humanitarnih razloga pusti na slobodu. Ni pre ni kasnije, već odmah. Ni manje ni više, nego u Rusiju.

U zahtevu se navodi da se Mladiću zdravstveno stanje nedavno pogoršalo i da je rizik od moždanog i srčanog udara drastično povećan, a procenjuje se da bi mu ruski (medicinski) tretman najviše prijao. Pre razmatranja pitanja šta to fali holandskom zdravstvu i uslovima boravka u pritvoru Tribunala, osvrnimo se na najvažnije uslove koji moraju biti ispunjeni da bi optuženik bio privremeno pušten na slobodu.

Sud ne može da dešifruje dijagnozu optuženog Parovića

Suđenje za zločin u Srebrenici koji se vodi pred Posebnim odeljenjem beogradskog Višeg suda juče je ponovo odloženo. Ovoga puta, glavni pretres je odložen zbog toga što se Dragomir Parović, jedan od optuženih nije pojavio u sudu.

Inicijativa za REKOM: Apel liderima iz regiona da popišu žrtve ratova

Kandić: Srbija ni devedesetih nije bila ovoliko tamna

Za osnivanje REKOM-a, svih ovih godina, postoji načelna podrška evropske zajednice. Sam projekat prihvatili su bili i političari sa ovih prostora. Međutim, poslednje dve godine, proces ide potpuno drugim putem. Danas imamo blokadu procesa suočavanja s prošlošću.

Zato nama predstoji da se direktno obratimo Evropskoj komisiji i da vidimo da li u toj instituciji postoji svest o tome da je evropska zajednica ispustila postkonfliktne države i podršku tranzicionoj pravdi – rekla je juče na konferenciji za medije “Blokada suočavanja s prošlošću i procesa REKOM”, Nataša Kandić, koordinatorka Koalicije za REKOM – Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine.

Vlada sabotira Poglavlje 23

Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija * Na izbor tužioca i posledično usvajanje Tužilačke strategije čeka i zapošljavanje psihologa pri Tužilaštvu za ratne zločine koji bi radio sa žrtvama

Odbijanje Vlade Srbije da izabere novog tužioca za ratne zločine blokira većinu aktivnosti koja je predviđena u delu pregovaračkog Poglavlja 23 koje se tiče ratnih zločina, pokazuje izveštaj o napretku koji je početkom godine objavilo Ministarstvo pravde.

Dok se ne izabere novi tužilac, ne može da stupi na snagu ni nova Tužilačka strategija, a bez toga ne mogu da se realizuju brojne aktivnosti iz Akcionog plana za Poglavlje 23.

Štrpci – zakasnela pravda

Svakog 27. februara deo javnosti se seća dvadesetoro ljudi stradalih u jednom od brojnih zločina iz poslednjih ratova

Ovaj zločin simbolično otkriva karakter sukoba u bivšoj Jugoslaviji, koji je velikim delom bio usmeren na civile “one druge strane”, obeležene samo zbog svog imena i porekla.

Tog 27. februara 1993. iz redovnog voza na pruzi Beograd-Bar, zaustavljenog na lokalnoj stanici Štrpci u BiH, izvedeno je 20 putnika, prosto odabranih na osnovu imena i prezimena u ličnim kartama – njih 18 bili su Bošnjaci, jedan je bio Hrvat i još jedan neidentifikovani putnik afričkog porekla.

25 ili 22 godine posle

Tomislav Nikolić, Aleksandar Vučić, Milorad Dodik i Mladen Ivanić poručuju da je podnošenjem zahteva za reviziju presude Međunarodnog suda pravde Bakir Izetbegović vratio region „25 ili 22 godine unazad“. Da budemo sasvim precizni, to je nakon sastanka ove četvorke u vili Mir na beogradskom Dedinju izgovorio odlazeći premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Baš da vidimo šta se to u poslednjih „25 ili 22 godine“, od početka i kraja rata naovamo, u Srbiji promenilo u odnosu prema ratu u BiH i kakav je tome doprinos dala vlast koju predvode Vučić i Nikolić. Šta je odlučno krenulo napred da bi sada moglo da bude vraćeno „unazad“?

Da li biste smenili Dikovića?

Kada će građani Srbije ući u rat protiv takvih ubica i manipulatora, koji omogućavaju tamnim stranama i silama zla tajnih službi da čuvajući svoje zadnjice sramote i upropaštavaju generacije i generacije u ovoj zemlji, brižljivo brinući o svojim bogatstvima nastalim na ratnom profiterstvu

Koga štite srpski političari kada se protive utvrđivanju istine i činjenica o ulozi pojedinaca, koji su tokom rata devedesetih, u vremenu kada su počinjeni strahoviti ratni zločini, obavljali državne funkcije.

‘Genocid je zabranjena reč u Srbiji’

Premijer Srbije Aleksandar Vučić poručio je da treba spustiti loptu povodom zaoštravanja odnosa, pre svega unutar BiH na srpsko-bošnjačkoj relaciji, a zatim i na liniji Sarajevo-Beograd, povodom najave revizije presude po tužbi BiH protiv Srbije za genocid.

On je rekao da je već u kontaktu sa Mladenom Ivanićem, predsedavajućim Predsedništva BiH i Miloradom Dodikom, predsednikom Republike Srpske i najavio za dva dana susret sa najvišim srpskim funkcionerima u Banja Luci i Sarajevu, kao i sa predstavnicima opozicije.

Zločini bez kazne

Pored brojnih zločina koji su su se dogodili tokom ratnih 1992-95. na prostoru Mesne zajednice Bukovice, kod Pljevalja, kao što su ubistva, paljenje kuća i vjerskih objekata, fizičko zlostavljanje i pljačka imovine, početkom 1993. dogodile su se i dvije otmice mještana.

Bukovica je prostrano seosko područje na zapadnom dijelu pljevaljske opštine, površine oko 104 kilometra kvadratna. Sa tri strane je okružena granicom sa BiH, pa se rat u ovoj državi „osjetio“ i u Bukovici, koju su naseljavali uglavnom Bošnjaci i muslimani.