Sastanak ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Varšavi, u okviru Berlinskog procesa: Učesnici pozdravili pomoć Evropske komisije u osnivanju REKOM

Sastanak ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana u Varšavi, u okviru Berlinskog procesa: Učesnici pozdravili pomoć Evropske komisije u osnivanju REKOM

rekom_logoUčesnici sastanka ministara spoljnih poslova Zapadnog Balkana  održanog u Varšavi iskazali su nedvosmislenu opredeljenost ka pomirenju u regionu i pozdravili pomoć Evropske komisije u osnivanju REKOM (Regionalna komisija za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim povredama ljudskih prava počinjenim na teritoriji nekadašnje SFRJ od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001. godine).


Share

Deo kosovske istorije

Deo kosovske istorije

dw_logoPorodila se uoči rata. A onda je, sa šestomesečnom ćerkom, otišla u zbeg. Na putu ka Makedoniji 1999. godine nastala je fotografija koja je obeležila njen i život njene ćerke. I ušla u istoriju Kosova.

Selo Ivaja, opština Kačanik, 3. septembar 1998. Rat na Kosovu se rasplamsava. Veliki deo muškaraca već je pristupio UČK, kod kuća su ostale žene, deca i stariji ljudi.

Šerife Ljuta ima tada 22 godine. Trudna je. „Porođaj je bio izuzetno težak. Zdravstveno mi je bilo loše, ali to nije bio jedini problem. Lekari su mi rekli da bi trebalo da odem u Prištinu i da se porodim tamo, ali mi oni (srpske snage) nisu dali da idem. Tako da sam Besu donela na ovaj svet u porodilištu u Uroševcu“.


Share

Nastavljeno suđenje za masakr bošnjačkih civila u Kravicama kod Srebrenice

Nastavljeno suđenje za masakr bošnjačkih civila u Kravicama kod Srebrenice

danas_logoSvedočenjem svedoka odbrane, Boška Budimira, danas je pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, nastavljeno suđenje za zločin u Kravicama kod Srebrenice, koji je počinjen u julu 1995. godine, kada je ubijeno 1.313. bošnjačkih civila.

Optuženi za ovaj masakr, zajedno sa nepoznatim pripadnicima Specijalne brigade Republike Srpske (RS), su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a RS Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Dragomir Parović, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić.


Share

Zašto sudovi ignorišu žrtve ratnih zločina?

Zašto sudovi ignorišu žrtve ratnih zločina?

Slobodna EvropaU najnovijem Mostu Radija Slobodna Evropa razgovaralo o tome kakvim su sve poniženjima izložene žrtve ratnih zločina u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Sagovornici su bili Ivana Žanić, direktorka Pravnog programa Fonda za humanitarno pravo iz Beograda, i Sinan Alić, predsednik fondacije Istina, pravda, pomirenje iz Tuzle. Bilo je reči o tome da li je u pravu premijer Republike Srpske Radovan Višković kada tvrdi da obeštećenje žrtava ratnih zločina, koje je počinio Radovan Karadžić, nema nikave veze sa Republikom Srpskom, da li je dve i po decenije nakon završetka rata ijedna od desetine hiljada žrtava ratnih zločina dobila bilo kakvo obeštećenje, kako sudovi u Bosni i Hercegovini i Srbiji odbijaju tužbe žrtava za obeštećenje pod izgovorom da su ti zahtevi zastareli, kako sudovi ponižavaju žene koje su bile žrtve silovanja, zašto žrtve ratnih zločina ne mogu naći pravdu ni na Evropskom sudu za ljudska prava, kao i o tome zašto su se rukovodstva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske oglušila o ideju bivšeg hrvatskog predsednika Ive Josipovića da se formira regionalni fond za obeštećenje žrtava ratnih zločina.


Share

Opsada Sarajeva: Život pod granatama 1423 dana

Opsada Sarajeva: Život pod granatama 1423 dana

BBCHiljade ljudi u Sarajevu je tri i po godine živelo pod stalnom pretnjom eksplozija granata ili hica snajpera.

Snage bosanskih Srba pucale su na grad sa okolnih brda sa pozicija na kojima su bile od aprila 1992. do povlačenja posle potpisivanja mirovnog sporazuma u Dejtonu krajem 1995. godine.

U najdužoj takvoj opsadi jedne prestonice od Drugog svetskog rata, život je izgubilo više od 10 hiljada žrtava. Ubijeno je 1601 dete.

BBC na srpskom razgovarao je sa četvoro svedoka tog vremena – kako je izgledao život u opkoljenom gradu i kako o tome razmišljaju danas.


Share

„Ja sam videla šta se događa!“

„Ja sam videla šta se događa!“

dw_logoNajpoznatija beogradska aktivistkinja, osnivačica i dugogodišnja izvršna direktorka Fonda za Humanitarno pravo u Beogradu, Nataša Kandić, govori o NATO intervenciji 1999 i onome što je tada doživela na Kosovu i u Srbiji.

„Prve noći NATO bombardovanja, znači to je već 25. mart, negde između dva i pola tri, zazvonio je kod mene telefon“ – seća se Nataša Kandić. „Bila je to Nekibe Keljmendi. Rekla mi je da je policija upala u njenu kuću, da su odveli njenog muža Bajrama, poznatog prištinskog advokata i aktivistu, i njihova dva sina. I da ne zna šta da radi. I ja joj kažem – dobro je da rade telefoni. Zovi Državnu bezbednost ujutru, idi u policiju…To nikada neću moći da zaboravim. Dan kasnije su ih našli mrtve pored jedne benzinske pumpe na izlazu iz Prištine. Ni danas se ne zna ko je ubio Bajrama Keljmendija i njegove sinove. Navodno je policija podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatih počinilaca. Sve je to bilo samo maskiranje zločina, nije tu bilo ni istrage, niti uviđaja, bilo čega. Nekibe Keljmendi je umrla 2011, a da nije saznala istinu o tome što se dogodilo. Ostala je njena ćerka koja i dan danas traga za istinom, tragamo i mi iz Fonda za Humanitarno pravo, ali bez uspeha.“


Share

Kosovo: Sećanje na masakr muči preživele već 20 godina

Kosovo: Sećanje na masakr muči preživele već 20 godina
BalkanInsight_logoDve decenije nakon što su srpske snage ubile 106 Kosovskih Albanaca u mestu Pusto selo, dva stanovnika se sećaju kako su izbegli pogubljenje, kako su stradali njihovi rođaci, kao i kako su njih dvojica uspeli da pobegnu.
Share

Obeleženo 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu

Obeleženo 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu

YIHRObeleženo 20 godina od zločina nad albanskim civilima na Kosovu

Uličnim performansom i šetnjom gradskim ulicama, Inicijativa mladih za ljudska prava, Fond za humanitarno pravo i Žene u crnom obeležili su u Beogradu 20 godina od zločina počinjenim nad albanskim civilnima tokom 1999. godine na Kosovu, a čija su tela skrivana u beogradskom naselju Batajnica.
Aktivisti su izveli performans “Batajnica 744: Zakopana istina” i tom prilikom zemljom zatrpali natpis sa imenima 744 žrtave, nakon čega su krenuli u šetnju centralnim gradskim ulicama do platoa Skupštine Srbije.
Marko Milosavljević iz Inicijative mladih za ljudska prava izjavio je da u Srbiji poslednjih 20 godina postoji narativ kojim se prećutkuju masovne grobnice u Batajnici, Petrovom Selu, jezeru Perućac i Rudnici, kao i da se priznaju samo srpske žrtve.


Share

Sjećanje na masakr u Suvoj Reci: Ubijeno 49 članova porodice Berisha

Sjećanje na masakr u Suvoj Reci: Ubijeno 49 članova porodice Berisha

Srpske policijske snage 26. marta 1999. godine na Kosovu su likvidirale 49 članova albanske porodice Berisha u Suvoj Reci kod Prizrena.
Maskr, za koji su osuđena četiri policajca na suđenju u Beogradu, preživio je jedino Gramoz Berisha i o tome je govorio za Al Jazeeru.

Preuzeto sa portala Al Jazeera

Share

Žanić: U Srbiji procesuiran mali broj zločina počinjenih na Kosovu

Žanić: U Srbiji procesuiran mali broj zločina počinjenih na Kosovu

Srpske policijske snage 26. marta 1999. godine na Kosovu su likvidirale 49 članova albanske porodice Beriša u Suvoj Reci kod Prizrena. Maskr, za koji su osuđena četiri policajca na suđenju u Beogradu, preživio je Gramoz Beriša.

Naša gošća u Beogradu  je direktorica pravnog programa Fonda za humanitarno pravo Ivana Žanić.

Preuzeto sa portala Al Jazeera

Share