Veličanje Mladića ‘prijemni’ ispit u Srbiji za dve studentkinje iz BiH

U Sarajevu oštri komentari i reakcija tužilaštva, u Beogradu dobrodošlica.

Nakon što su objave dve studentkinje iz Sarajeva na društvenim mrežama, poput podrške osuđenom ratnom zločincu Ratku Mladiću, stigle do bh. tužilaštva, iz Beograda im je upućen poziv za nastavak školovanja.

To je, kako je rečeno, učinio direktor Bezbednosno-informativne agencije Aleksandar Vulin.

Vulin se od 11. jula nalazi na listi sankcija Sjedinjenih Država zbog navodne korupcije i umešanosti u trgovinu drogom, kao i zbog veza sa Rusijom.

Valentina Vujičić i Slađana Todić, studentkinje Fakulteta kriminalistike, kriminologije i bezbednosnih studija Univerziteta u Sarajevu, školovanje će nastaviti na Akademiji za nacionalnu bezbednost u Beogradu.

„U skladu sa stavovima vlasti i 99 odsto opozicije”: Nataša Kandić povodom poziva Vulina dvema studentkinjama iz Sarajeva da studiraju u Beogradu

Tim povodom danas se oglasila Nataša Kandić, aktivistkinja za ljudska prava i osnivačica beogradskog Fonda za humanitarno pravo sa pitanjem: “Ima li šanse za proteste protiv podrške i veličanja ratnih zločinaca?”.

U svojoj objavi na Tviteru, Kandić je konstatovala da “to što je direktor BIA nagradio dve studentkinje za veličanje osuđenog za genocid je u skladu sa stavovima vlasti i 99 odsto opozicije u Republici Srbiji”. Na kraju je upitala Ima li šanse za proteste protiv podrške i veličanja ratnih zločinaca?

Priznanja krivice i odgode suđenja: Problemi koji prate suđenja za Srebrenicu u Srbiji

Iako Srbija procesuira neke bivše pripadnike vojnih i policijskih snaga bosanskih Srba za zločine počinjene tokom masakara u Srebrenici 1995. godine, predmete prate uzastopna odlaganja, a stručnjaci kažu da su konačne kazne neobjašnjivo blage.

Tri osuđujuće presude za ubistva Srebreničana i jedna optužnica za genocid u protekloj godini

Međunarodni mehanizam za krivične sudove (MMKS) i Sud Bosne i Hercegovine u proteklih 12 mjeseci izrekli su tri pravosnažne presude kojima su tri osobe osuđene na 48 godina zatvora za zločine počinjene u Srebrenici nakon 11. jula 1995., a pet osoba je oslobođeno. U Srbiji je donesena jedna osuđujuća presuda po sporazumu o priznanju krivnje, dok je Državno tužilaštvo podiglo samo jednu optužnicu protiv nedostupne osobe.

Nenad Golčevski: Ovo je presuda koja osvešćuje

Vučić, Šešelj i veze kojih se ne odriču

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je ovog vikenda na slavlju osuđenog ratnog zločinca i svog političkog oca Vojislava Šešelja.

Snimak iz jednog beogradskog restorana na kojem sedi u društvu Šešelja dok im pevaju četničke pesme proširio se 12. juna društvenim mrežama.

Vučić je istog dana za televiziju Hepi izjavio da je bio na proslavi povodom venčanja Šešeljevog sina iako, kako je naveo, vode “različitu politiku”.

“Ne stidim se što sam kumovima otišao da čestitam krštenje i venčanje”, rekao je Vučić, odgovarajući na kritike dela javnosti u Srbiji i regionu.

Nakon 7 godina, ponovo počelo suđenje za ubistvo 1.313 Bošnjaka u Kravici

Zločinci u javnosti: Patriotizam koji ratne zločine čini ‘nevažnim’

‘Ćutanje kao poricanje’: Vlasti u Beogradu bez reakcija na presudu Stanišiću i Simatoviću

Vlasti u Srbiji ćute tri dana nakon osuđujuće presude za ratne zločine bivšim čelnicima obaveštajne službe Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, pred međunarodnim sudom u Hagu.

Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović su 31. maja pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992 do 1995. godine.

Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu tokom devedesetih tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

Presudom je, ukazuje direktor nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nenad Golčevski, potvrđeno učešće Srbije u ratu na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

“Državni organi Srbije, organi službe državne bezbednosti, učestvovali su u činjenju zločina”, istakao je on.

Optuženi za genocid u BiH u Srbiji dobio minimalnih pet godina zatvora

U Bosni i Hercegovini (BiH) optužen je za genocid. U Srbiji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom i osuđen je na minimalnih pet godina zatvora.

Miomir Jasikovac, nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske optužen je Srbiji za ratni zločin u decembru 2022, svega desetak dana nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid.

Tako je Beograd još jednom “preduhitrio” Sarajevo i onemogućio dalje postupanje prema optuženima za zločin genocida, koji borave u Srbiji.

Da je reč o istoj osobi nije bilo moguće saznati jer je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije svoju optužnicu objavilo bez navođenja imena okrivljenog.

Zahtevom za uvid u presudu Višeg suda, RSE je potvrdio da je reč o Miomiru Jasikovcu.

Beograd ga, međutim, nije optužio za genocid jer Srbija odbija da ga prizna i da sudi za ovo delo.

“Na ovaj način je zapravo onemogućeno suđenje po optužnici Tužilaštva BiH koja je teretila Jasikovca za genocid i ubistvo oko 2.300 ljudi”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživačica ratnih zločina Jovana Kolarić.

TV Liberty: Negiranje genocida - krivične prijave na čekanju