Nura Alispahić, koja danas ima 73 godine, izgubila je svoju porodicu u genocidu u Srebrenici i uslijed granatiranja Tuzle – čija je godišnjica obilježena u četvrtak. Dok čega svoju smrt, priča kako joj je od nje “teži samo život“.
Život srebreničke majke Nure Alispahić odvija se između dva mezara njenih sinova – jedan se nalazi u Aleji mladosti u Tuzli, a drugi u Memorijalnom centru Potočari u Srebrenici.
Umjesto Dana mladosti u Tuzli je već 22 godine Dan žalosti. 25. maj je najtužniji dan u Tuzli, jednako tužan za sve one koji znaju šta se taj dan dogodilo na tuzlanskoj kapiji.
Tuzlaci kažu da su manje više znali tih ratnih godina kada bi Tuzla mogla biti granatirana. Obično je to bilo u vrijeme blagdana, ali na Dan mladosti nikako.
Dvadeset dvije godine godina nakon masakra, svi koji dođu u Tuzlu pitaju otkud u jeku rata svi na Kapiji.
Pred domaćim sudovima nije se utvrđivala odgovornost pripadnika srpskih vojnih i policijskih jedinica za zločine u logorima u Srbiji * Na teritoriji Srbije formirano oko 30 logora za Hrvate, Bošnjake i ostale nesrbe * Kroz ove vojne zatvore prošlo je više od 7.000 zarobljenikaIzmeđu 1991. i 1996. godine na teritoriji Srbije formirano je oko 30 logora za Hrvate, Bošnjake i ostale nesrbe, među kojima je, osim pripadnika hrvatske vojske i Armije BiH, bilo i mnogo civila.
Kada je retoričko pitanje uspešno postavljeno, odgovor se sam nameće i nema dodatnih objašnjenja, ali ako takvo pitanje postavite nevešto, čućete sve što nikada niste želeli. Komentarišući godišnji izveštaj Fonda za humanitarno pravo o suđenjima za ratne zločine, i posebno ocenu izrečenu na njegovom predstavljanju da je Srbija „slobodna zemlja za ratne zločince“, ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović upitao je (kao retorički): „Gde je bio Fond kad je pušten Haradinaj?“ Ako je mislio da neće dobiti odgovor, prevario se.
Koalicija za REKOM počela je prikupljati 50.000 potpisa koje će poslati na samit lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan u Trstu i zatražiti da potpišu politički sporazum o osnivanju Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava od 1. januara 1991. do 31. decembra 2001, rečeno je danas na konferenciji za novinare.
Osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić kazala je da je minimalni zadatak koji vlade u regionu moraju uraditi jeste da utvrde imena žrtava i popišu mjesta zatočenja i da će tražiti da se osnivanje regionalne komisije uvrsti u Berlinski proces i deklaraciju nakon samita u Trstu 12. jula.
Skupština Srbije u četvrtak 11. maja započinje novo zasedanje na kome će se, između ostalog, birati i novi tužilac za ratne zločine. Na listi kandidata koje je Vlada Srbije dostavila parlamentu su Snežana Stanojković, zamenica tužioca u Tužilaštvu za ratne zločine, i Milan Petrović aktuelni rukovodilac tog tužilaštva. Funkcija tužioca za ratne zločine upražnjena je od 1. januara 2016., odnosno godinu i pet meseci, kada je posle više od decenije penzionisan Vladimir Vukčević.
I u ovom selu, Hrtkovcima, i u ovom mestu srpskog Srema nema mesta Hrvatima… I ovi odavde iz Hrtkovaca koji su zaključali svoje kuće i otišli, računajući valjda da će se jednog dana vratiti, mi im poručujemo – nemaju gde da se vrate. U njihove kuće će se useliti srpske izbeglice…
Braćo Srbi i sestre Srpkinje, ako je Tuđman proterao više od dvesta hiljada Srba, jedan deo će se vratiti na područje Srpske Krajine, ali jedan deo ne može tamo da se smesti. Mi tim Srbima moramo dati krov nad glavom i gladna usta moramo nahraniti. Mi nemamo novca da podižemo nove kuće i stambene zgrade. Mi nemamo mogućnosti da otvaramo nova radna mesta za njih.
Spisak onih koje Srbija smatra ratnim zločincima znatno je duži od javno dostupnog. Za imena na tom spisku sazna se tek kada ih u inostranstvu uhapse, odakle ih nikad ne isporuče. Šta to govori o srpskom pravosuđu, hoće li uticati na pregovore Srbije s EU, ali i na pregovore Beograda i Prištine?
Od vesti da je u inostranstvu, po poternici Srbije, uhapšen osumnjičeni za ratni zločin jače odjekne samo odluka strane države da ga ne isporuči. Samo je bivši kosovski premijer Agim Čeku privođen tri puta, ali ga nisu izručile ni Slovenija, ni Mađarska, ni Bugarska.
O zahtev Srbije da joj se izruči ratni komandant BIH u Srebrenici Naser Orić, oglušila se Švajcarska, dok je Ejupa Ganića, člana ratnog Predsedništva BiH, Velika Britanija pustila na slobodu. I poslednji u nizu slobodan je čovek, pošto je Francuska odbila da Srbiji izruči Ramuša Haradinaja.
Država koja više od godinu dana nema tužioca za ratne zločine hoće da sudi za ratne zločine optuženima iz celog regiona. Država koja ne postupa po Interpolovim crvenim poternicama (Momir Stojanović, radikalska trojka) očekuje izručenja građana drugih država po istim tim poternicama. Pravosuđe koje nikada nije podiglo optužnicu protiv ijednog visokog zvaničnika svoje države za ratne zločine, optužuje (pokazalo se bez dokaza) bivše i sadašnje zvaničnike okolnih zemalja. Pravosuđe koje tri godine nije podiglo optužnicu za zločine nad Albancima na Kosovu traži izručenje Albanca sa Kosova da mu sudi. Država koja je obećala saradnju i podršku Specijalnom sudu za Kosovo odmaže mu i meša se u njegovu nadležnost.