Zamenici Tužioca za ratne zločine Mioljub Vitorović i Bruno Vekarić, zajedno sa pripadnicima Službe za otkrivanje ratnih zločina pri MUP, saslušali su ponovo u Haškom tribunalu osuđenika Milana Lukića. Prethodno Lukić, koga je Tribunal osudio na doživotnu robiju zbog zločina nad muslimanima u Višegradu 1999, ispitan je u novembru.
Procesuiranje ratnih zločina sa prostora bivše Jugoslavije i dalje je prioritet Evropske unije, rekao je za BIRN odlazeći direktor za zapadni Balkan u Generalnom direktoratu za proširenje Evropske komisije Pjer Mirel.
Florence Hartmann, nekadašnja glasnogovornica bivše glavne haške tužiteljice Carle del Ponte, poznata novinarka i publicistkinja, autorica knjige “Mir i kazna” koja govori o “tajnim ratovima međunarodne politike i pravosuđa”, ocijenila je u izjavi za Anadoliju kako konačna presuda protiv Nebojše Pavkovića i drugih bivših srpskih političkih, vojnih i policijskih zvančnika potvrđuje da Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju (ICTY), kada hoće, može u završnoj fazi primjenjivati međunarodne pravne standarde i napraviti uklon od politike.
Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić rekao je niko u Srbiji ne može da bude zadovoljan presudama Haškog tribunala kojima su četvorica bivših srpskih državnih i vojnih zvaničnika osuđena za ratne zločine na Kosovu 1999. godine.
За убиство најмање 120 албанских цивила, прогон, пљачку, паљење, силовања, у
селима Ћушка, Пављан, Захач и Љубенић априла и маја 1999. године,
Тужилаштво је у завршној речи предложило да се оптуженим припадницима
паравојне формације „Шакали“, ТО и резервног састава полиције Топлици
Миладиновићу, Ранку Момићу, Милојку Николићу, Синиши Мишићу, Дејану
Булатовићу, изрекне казна затвора у трајању од 20 година, Абдулаху Сокићу и
Срећку Поповићу казна од 15 година, Славиши Кастратовићу, Бобану
Богићевићу, Радославу Брновићу и Вељку Корићанину казна затвора у трајању
од пет до осам година.
Danas, na sudjenju za zločin u selu Ćuška, iznose se završne reči. Pripadnici “Šakala” su, prema optužnici, pri izvršenju dela bili izuzetno surovi, brutalni i bezobzirni.
Iznošenjem završnih reči Tužilaštva za ratne zločine, u Specijalnom sudu, u Beogradu je u utorak nastavljen glavni pretres u predmetu protiv jedanaest optuženih za ratni zločin nad više od sto civila albanske nacionalnosti na teritoriji opštine Peć, 1999. godine
Tužilaštvo za ratne zločine u Beogradu dobilo je sudsku dozvolu za otvaranje sefova Željka Ražnatovica Arkana, vođe Srpske dobrovoljačke garde koja je harala po ratištima u Hrvatskoj i BiH. Tužilaštvo očekuje da će možda doći do dragocenih dokumenata vezanih za ratne zločine za koje bi eventualno mogle da se podignu optužnice, a o kojima postoje tragovi u haškim dokumentima koji su prosleđeni domaćem pravosuđu.
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević smatra je da je u toku relativizacija ratnih zločina od strane pojedinaca u pravosuđu, kako kaže, u pokušaju da se, iako to niko nije tražio od njih, dodvore određenim političkim krugovima.
Omar G. Encarnación, a professor of political studies at Bard College, is the author of the forthcoming “Democracy Without Justice in Spain: The Politics of Forgetting.”