Dnevnik zločinca kao sajamsko štivo

Dnevnik zločinca kao sajamsko štivo

Slobodna Evropa

Knjiga Nebojše Pavkovića “Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” na Beogradskom sajmu knjiga

Nema ničeg spornog u tome što su Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane objavili i promovisali knjige predstavljene kao ratni dnevnik Nebojše Pavkovića, komandanta nekadašnje Treće Armije Vojske Jugoslavije tokom intervencije NATO-a 1999, koji u Hagu izdržava višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog ratnih zločina nad Albancima na Kosovu. Zvaničan je to stav Miroslava Toholja, načelnika odeljenja za izdavačku delatnost u Vojsci Srbije, tela koje radi u sistemu Ministarstva odbrane, iznet u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE).

“Treća armija sedamdeset osam dana u zagrljaju ‘Milosrdnog anđela” naziv je četvoromnog dela, čije prve strane haški osuđenik Pavković, posvećuje, između ostalog, poginulim, ranjenim i preživelim pripadnicima Treće armije nekadašnje Vojske Jugoslavije, koju označava herojskom.

Odmah iza slede stihovi “Himne kosovskih junaka”, koju je jedinica Crvenih beretki, specijalna policijska formacija u nekoliko optužnica Haškog tužilaštva označena odgovornom za činjenje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije, koristila kao internu himnu.

Share

Prva borba za pravdu žrtve silovanja na Kosovu

Prva borba za pravdu žrtve silovanja na Kosovu

BalkanInsight_logoPrvi put je nakon rata jedna Albanka sa Kosova na televiziji progovorila javno o silovanju koje je preživela tokom rata, ali i o svojoj neuspešnoj borbi za pravdu na sudu.

Vasfije Krasnići Gudman, koja je preživela seksualno nasilje u ratu na Kosovu, prekinula je ćutanje o ratnim silovanjima i postala prva žena koja je javno, u televizijskom intervjuu, progovorila o onome što je preživela tokom rata na Kosovu 1998-1999. godine.

Krasnići Gudman je pravdu tražila pred sudovima na Kosovu, ali je 2014. godine Vrhovni sud svih oslobodio svih optužbi dva srpska policajca optužena da su je silovala.

Iako je progovorivši o onome kroz šta je prošla srušila tabu i svojim javnim svedočenjem inspirisala mnoge, organizacije za ljudska prava upozoravaju da se čini da pravda za Vasviju, kao i za mnoge koje su preživele silovanje u ratu, ostaje van dometa.


Share

Priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu

Priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu

danas_logoFilm „Opsada“, autora Remija Ourdana (Remy Ourdan), prikazan je u četvrtak, 4. oktobra, u prepunoj sali Ustanove kulture Parobrod u Beogradu.

Na kraju 20 veka, Sarajevo je pretrpelo najdužu opsadu u novijoj istoriji. Film „Opsada“ upravo govori o ljudima koji su je preživeli, to je priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu. Sarajevo je bilo evropski grad, raskrsnica između Istoka i Zapada, multietnički i tolerantan grad. Za Sarajlije je rat došao kao iznenađenje, a grad je bio pod opsadom skoro četiri godine. Za Sarajlije njihov otpor nije bio samo vojni, već i politički, umetnički…

Nakon završetka filma, u sali je bio muk… Nekoliko minuta je autor Remi Ourdan, zajedno sa Merisom Mušanovićem, koji je imao samo šest godina kada je počela opsada, stajao ispred publike pre nego što su počeli komentari i pitanja… Publika je bila pod jakim emocijama, u šoku… Jedan Zemunac je smogao snage i uzeo mikrofon, rekavši da bi film trebalo da pogleda veći broj ljudi, što je dočekano sa odobravanjem iz publike.

Share

Orentliher: Sudovi ne mogu da isprave političku realnost

Orentliher: Sudovi ne mogu da isprave političku realnost

danas_logo

Sa predstavljanja knjige Dajen Orentliher “Neka vrsta pravde – Uticaj MKTJ-a na Bosnu i Srbiju” i debate o Haškom tribunalu.
Fond za humanitarno pravo ugostio je u petak, 5. oktobra, u Ustanovi kulture Parobrod, Dajen Orentliher (Diane Orentlicher) povodom predstavljanja njenog najnovijeg istraživanja prikazanog u knjizi „Neka vrsta pravde – Uticaj MKTJ-a na Bosnu i Srbiju“ („Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia“), a tom prilikom je održana i debata o radu i uticaju Haškog tribunala.


Share

Najdugotrajniji pokolj ljudi, grada i istorije

Najdugotrajniji pokolj ljudi, grada i istorije

danas_logoU Parobrodu održan Javni čas o opsadi Sarajeva.

Mogao sam da pobijem hiljadu muslimana, pa nisam, rekao je jedan od prisutnih slušalaca javnog časa o opsadi Sarajeva, u Parobrodu, proteklog vikenda, koji se predstavio kao bivši borac na strani Srbije, tokom rata u Bosni.

Velika knedla zastala je u grlu većine prisutnih zbog zaprepašćenosti tom neosetljivošću i bezobzirnošću čoveka, koji nije prestajao da izgovara sramotne i nepodnošljive stvari pred desetinama mladih iz Sarajeva.

Share

Nećemo živeti u društvu u kojem se zločinci slave kao heroji

Nećemo živeti u društvu u kojem se zločinci slave kao heroji

Razgovor sa Ivanom Žanić, koordinatorkom Pravnog tima Fonda za humanitarno pravo, počinjemo reakcijom Fonda na dodelu najvišeg srpskog odlikovanja generalu Ljubiši Dikoviću prilikom penzionisanja.

“Ljubiša Diković  bio je 1995. godine komandant 16. Graničnog bataljona Vojske Jugoslavije; kada je krajem jula pala enklava Žepa, oko 800 Bošnjaka iz te enklave prešlo je preko Drine, bežeći od Vojske Republike Srpske. Uspeli su se uz planinu Zvijezda, nadajući se da će spas pronaći na teritoriji Srbije. Prvi kontakt imali su sa graničarima 16. bataljona kojim je komandovao Diković. Oni su ih mučili, zlostavljali, tukli, neki su podlegli povredama koje su bile posledica prebijanja. Mladić Mujo Hodžić je u strahu od naoružanih ljudi, graničara, počeo da beži i ubijen je, a posmrtni ostaci su pronađeni godinama kasnije.


Share

Jelena Krstić o izložbi „Opkoljeno Sarajevo“

Jelena Krstić o izložbi „Opkoljeno Sarajevo“

Share

U Beogradu otvorena izložba ‘Opkoljeno Sarajevo’

U Beogradu otvorena izložba ‘Opkoljeno Sarajevo’

aljazeeta_logoNa izložbi se mogu vidjeti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom.

U prepunoj Ustanovi kulture Parobrod, u centru Beograda, u utorak navečer je otvorena izložba “Opkoljeno Sarajevo”, u organizaciji Fonda za humanitarno pravo iz Beograda i Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine.

Izložba je deo stalne postavke Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine, a na njoj se mogu videti autentični artefakti i fotografije iz perioda od 1992. do 1995. godine, kada su snage bosanskih Srba držale Sarajevo pod opsadom tri i po godine.

Eksponati pokazuju kako se odvijao svakodnevni život u opkoljenom, granatiranom i snajperisanom gradu. Ratne pećnice, vuneni džemper dečaka Nermina Divovića, koji je ubijen snajperskim metkom, fotografije masakra na Markalama, pokolja u Ulici Vase Miskina, natpis “Don’t let them kill us” sa izbora za mis Sarajeva 1993. godine, karton sa natpisom “Pazi snajper”, dečje igračke, kanisteri za vodu – samo su neki od eksponata koji posetiocima izložbe svedoče o životu u opkoljenom Sarajevu.

Share

Nataša Kandić: Vlast nameće Dikovića kao heroja

Nataša Kandić: Vlast nameće Dikovića kao heroja

danas_logoOsnivačica Fonda za humanitarno pravo za Danas povodom penzionisanja načelnika Generalštaba VS i dodeljivanja Karađorđeve zvezde

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), ističe za Danas da je penzionisanje doskorašnjeg načelnika Generalštaba Vojske Srbije LJubiše Dikovića pokušaj prikrivanja pritisaka međunarodne zajednice da Diković bude sklonjen sa te funkcije.

S druge strane, dodeljivanje Dikoviću ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena jeste pokušaj vlasti da se nametne političko pamćenje da je on veliki heroj, veliki vojskovođa i častan oficir. Vlast računa da će upravo to ostati budućim generacijama. Međutim, vlast se preračunala, jer postoje sudski utvrđene činjenice o tome šta se dešavalo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije kojom je tokom sukoba na Kosovu upravo komandovao Diković. Na primer, postoje dokazi o ubistvima seljaka, proganjanju civilnog stanovništva u opštini Glogovac, o granatiranju sela, teranju civila da beže u šume, a potom odvajanju i ubijanju muškaraca, naglašava Kandić.

Share

Omogućite Srbima iz Đakovice da posete crkvu i svoje kuće

Omogućite Srbima iz Đakovice da posete crkvu i svoje kuće

danas_logo

Pismo osnivačice Fonda za humanitarno pravo predsedniku Kosova Hašimu Tačiju

Poštovani predsedniče Kosova,

Vaše zalaganje za pomirenje između Srba i Albanaca i za multietničku državu Kosovo ima podršku međunarodne političke zajednice i civilnog društva, ali nailazi na nevericu kod kosovskih Srba koji danas žive u Srbiji.

Ja sam 13. 6. 1999. godine u Đakovici videla unesrećene albanske porodice, ljude u strahu od srpske policije, kuće oko bolnice u plamenu i lekare koji su skupljali novac da policiji i „paramilitarcima“ plate za život. Pomogla sam koliko sam mogla. Nikada veće hvala nisam dobila.

Ovom prilikom, molim Vas da se lično angažujete kako bi Srbi iz Đakovice, 28. avgusta 2018. godine, mogli da posete crkvu i svoje kuće i da ne budu izloženi poniženju kao prethodnih godina.

Autorka je osnivačica Fonda za humanitarno pravo

Preuzeto sa portala Danas

Share