Posts Written By: hlcadmin

Anonimizacija čini žrtve nevidljivim za javnost

Pravo na snimanje suđenja za ratne zločine u cilju javnog prikazivanja do danas nije ostvario nijedan medij niti nevladina organizacija, a javnost u Srbiji do danas nije imala priliku da vidi nijedno svedočenje žrtava, počinilaca i svedoka, niti izricanje neke presude.

To navodi se u publikaciji “Analiza aktuelnih pitanja u postupcima za ratne zločine”, koju je juče predstavio Fond za humanitarno pravo (FHP).

Kako se u analizi ističe, pravo javnosti na pristup relevantnim dokumentima iz suđenja za ratne zločine u praksi se ograničava odbijanjem sudova da dostave presude iz postupaka koji nisu pravosnažno okončani i prekomernom anonimizacijom podataka, “a ovakvo postupanje zasnovano je na neusaglašenom tumačenju ionako nepreciznog pravnog okvira”.

U praksi, ukazuje se u analizi, ovlašćeno lice za odlučivanje o zahtevu za snimanje – predsednik Višeg suda u Beogradu, suprotno zakonu, takve zahteve odbija.

“Najzad, zakonodavac nije prepoznao istorijski i društveni značaj sudskih spisa iz predmeta ratnih zločina time što bi ih odredio za trajno čuvanje”, piše u izveštaju, koji se zapravo odnosi na mehanizme koji javnosti stoje na raspolaganju za pristup informacijama o suđenjima.

Milica Kostić, direktorka pravnog programa FHP-a, ukazala je da ova nevladina organizacija smatra da je praksa anonimizacije imena žrtava u presudama za ratne zločine, čini žrtve nevidljivim za javnost, čime se krši pravo na istinu žrtava i njihovih porodica, ali i čitavog društva.

Kada je reč o čuvanju sudskih spisa, Kostić je istakla da Srbija treba, po ugledu na zakonska rešenja iz regiona, izmeni Sudski poslovnik, tako da eksplicitno predvidi trajno čuvanje predmeta ratnih zločina, bez obzira na njihov sudski epilog, kao i da spise čuva u skladu sa odredbama Zakona o kulturnim dobrima.

Analizu je FHP zajedno uradio sa Komitetom pravnika za ljudska prava – Jukom i Beogradskim centrom za ljudska prava.

Ravnoteža zločina

Što se tiče dela o izveštavanju medija o Srebrenici, u analizi se ukazuje da je ravnoteža zločina najteže praćena i nastupima političara koji često iniciraju tu vrstu rasprave kako bi se dali argumenti u svrhu kontinuiteta starih politika. “mediji svoju podršku nalaze i u političkom telu, pa se na taj način često briše granica gde počinje glas političara, a gde glas samih medija”, navodi se u analizi.

Preuzeto sa portala Danas

Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji

Izveštaj Fonda za humanitarno pravo (FHP) analizira kako se postojeći mehanizmi za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine primenjuju i preporučuje neophodne izmene u zakonskom okviru i praksi.  

25 godina od zločina na Ovčari: Iznevereno poverenje žrtava u domaće pravosuđe

Dana 20. novembra 2016. godine navršava se 25 godina od zločina počinjenog na poljoprivrednom dobru „Ovčara“ kod Vukovara, kada su pripadnici lokalne Teritorijalne odbrane (TO) i srpski dobrovoljci pod komandom Jugoslovenske narodne armije (JNA) ubili 265 hrvatskih civila i ratnih zarobljenika. Fond za humanitarno pravo (FHP) ovom prilikom podseća da suđenje za ovaj zločin pred domaćim pravosuđem nije pravnosnažno okončano ni posle više od 12 godina.

Zatvor za negiranje zločina u Kongu, šta je sa genocidom u Srebrenici?

Oni koji osporavaju zločine u Republici Kongu, u Srbiji bi mogli da završe u zatvoru. Ukoliko budu usvojene izmene i dopune Krivičnog zakonika, negatorima genocida preti kazna do pet godina zatvora. Međutim, nije izvesno da to važi za one koji osporavaju genocid u Srebrenici, jer predložene izmene Zakona uzimaju u obzir samo presude Međunarodnog krivičnog suda (ICC) koji se do sada direktno izjasnio jedino o zločinu u centralnoafričkoj državi. Za civilni sektor ovo je još jedan pokazatelj licemernog odnosa koji država Srbija ima prema pravosuđu i ratnoj prošlosti.

Zakonska zaštita za negiranje genocida u Srebrenici

Dana 15. novembra 2016. godine u Narodnoj skupštini Republike Srbije otvorena je rasprava o Predlogu zakona o izmenama i dopunama krivičnog zakonika koji predviđa zabranu javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina, ali samo ako su ta krivična dela utvrđena pravnosnažnom presudom suda u Srbiji ili Međunarodnog krivičnog suda, čime bi se pružila zakonska zaštita revizionistima sudski utvrđenih činjenica pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnim sudom pravde (MSP). Fond za humanitarno pravo (FHP) apeluje na poslanike Narodne skupštine da izmene predloženi stav kako bi obuhvatio zabranu negiranja činjenica utvrđenih pred MKSJ i MSP, u skladu sa domaćim i međunarodnopravnim obavezama Republike Srbije.

Cena duševne boli generala Dikovića

Imamo, recimo, trgovca drogom za koga svi znaju, ali se niko ne usuđuje da mu pomene ime i imamo, opet recimo, premijera koji se odvaži da ga javno denuncira: „Da vidim što se svi pravite blesavi kad svi znate ko je najveći narko diler u Srbiji… I sad svi se plaše ime da mu izgovore. Jeste videli da nikad se u novinama nije pojavio, nikad niko ne sme ništa da kaže o njemu. Svi se, bre, plaše. I svi ćute“. Zatim hrabro izgovori njegovo ime, a ovaj njega i vladu, na primer, tuži za povredu časti i ugleda. Onda sud naloži vladi da zbog nanete duševne boli obešteti čoveka novčanim iznosom sa obrazloženjem da je dilerom označen neko ko nikada za takvo delo nije krivično gonjen.

Upravo to se desilo Nataši Kandić i Fondu za humanitarno pravo u parnici po tužbi generala Ljubiše Dikovića, s tim da oni nisu izneli nepotkrepljene podatke, već su za tvrdnje o umešanosti aktuelnog načelnika Generalštaba Vojske Srbije u zločine protiv civila ponudili uverljive dokaze. U Dosijeu Diković, Fond je predočio podatke o učešću 37. brigade Vojske Jugoslavije u zločinima na Kosovu 1999. godine, kao i o ulozi 16. graničnog bataljona u hapšenju Bošnjaka odbeglih iz Srebrenice u julu 1995. godine i njihovom vraćanju u ruke bosanskih Srba koji će ih potom ubiti. Po nalazima Fonda, on je komandovao tim jedinicama u predmetno vreme i znao je ili je imao razloga da zna u šta su umešani njemu podređeni oficiri i vojnici, ili je i lično bio umešan u krivična dela.

Poziv na predstavljanje zbornika radova – Analiza aktuelnih pitanja u postupcima za ratne zločine

U četvrtak 17. novembra 2016. godine Fond za humanitarno pravo (FHP), Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM i Beogradski centar za ljudska prava (BCHR) predstaviće Zbornik radova „Analiza aktuelnih pitanja u postupcima za ratne zločine“.  Predstavljanje će biti održano u biblioteci FHP-a u Beogradu, (ul. Dečanska 12, III sprat),  sa početkom u 12 časova.

Zbornik radova pripremljen je u okviru projekta „Jačanje kapaciteta organizacija civilnog društva da preuzmu praćenje nacionalnih suđenja za ratne zločine“ koji se uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji i Evropske unije realizovao u periodu 2014 – 2016. godine.

Zbornik čine tri rada, koji analiziraju mehanizme za pristup javnosti suđenjima za ratne zločine („Pravo javnosti da zna o suđenjima za ratne zločine u Srbiji“, FHP), primenu instituta saizvršilaštva u predmetima za ratne zločine i pojedine odluke, („Saizvršilaštvo u predmetima ratnih zločina u Srbiji“, BCHR) i medijski prikaz događaja u Srebrenici jula 1995. godine, kao i postupak podizanja optužnice za ubistvo bošnjačkih civila u hangaru Kravica kod Srebrenice („Izveštavanja medija o zločinima u Srebrenici i optužnica Tužilaštva za ratne zločine u ovom postupku“, YUCOM).

Svoje učešće možete potvrditi najkasnije do srede 16. novembra 2016. godine na broj telefona 011/3349-766 ili adresu: office@hlc-rdc.org.

Osnova za mir: Zaštita kulturne baštine na Kosovu

„Kultura se nalazi na prvoj liniji sukoba – trebalo bi da bude na prvoj liniji izgradnje mira.“ – Generalna direktorica UNESCO Irina Bokova

Sukob na Kosovu iz 1998/99 godine, poput mnogih savremenih oružanih sukoba, bio je sukob zasnovan na identitetu, rezultat spora između grupa društva osnovanog oko zajedničke kulture.

Kulturni i verski spomenici su posebno bili meta na obe strane, kao vizuelni simboli koji pripadaju drugoj grupi. U toku ili posle sukoba oštećeno je ili uništeno na stotine džamija i drugih islamskih verskih dobara, istorijskih bazara i veliki broj kula, tradicionalnih albanskih kuća od kamena, kao i srpskih pravoslavnih verskih spomenika. Kada se međuetničko nasilje na kratko ali intenzivno ponovo javilo marta 2004. godine, srpske pravoslavne crkve i manastiri u različitim sredinama ponovo su postali meta napada grupa Albanaca koje su učestvovale u nemirima. 

Guri ključan za rešenje ubistva braće Bitići

Više od 17 godina je prošlo od brutalnog ubistva američkih državljana Ilira, Agrona i Mehmet Bitićija, a Srbija i dalje izbegava da reši ovaj slučaj, štiteći bivšeg policijskog generala Gorana Radosavljević Gurija, koji je sada visoki predstavnik vladajuće Srpske napredne stranke.

To godinama ističu brat ubijenih Amerikanaca, Fatos Bitići i predstavnici Fonda za humanitarno pravo, a nedavno i američki ambasador u Srbiji Kajl Skot. On smatra da “istragu usporava to što je u događaj ubistva braće Bitići bio uključen jedan visoki policijski funkcioner koji je sada član izvršnog odbora vodeće stranke u Srbiji”. Nesumnjivo se može zaključiti da misli na Radosavljevića.

Krivična prijava zbog zločina u Lovasu 1991. godine

Fond za humanitarno pravo (FHP) podneo je 2. novembra 2016. godine krivičnu prijavu Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije za ratni zločin počinjen u oktobru 1991. godine nad hrvatskim civilima u selu Lovas u Hrvatskoj.

Prijava je podneta protiv bivšeg komandanta Druge proleterske gardijske motorizovane brigade Jugoslovenske Narodne Armije (2. pgmbr JNA) Dušana Lončara.

Dušan Lončar je 9. oktobra 1991. godine naredio napad na selo Lovas (istočna Slavonija) i čišćenje sela od pripadnika Zbora narodne garde i Ministarstva unutrašnjih poslova Hrvatske, kao i stanovništva koje je “neprijateljski nastrojeno”. Sutradan rano ujutru Lončar je haubičkom divizionu 2. pgmbr JNA naredio otvaranje vatre i artiljerijski napad na Lovas kada su ubijena dva hrvatska civila. Nedugo potom, pripadnici dobrovoljačke jedinice Dušan Silni, izvršavajući naređenje prijavljenog, ušli su u Lovas i nasumično pucali i bacali bombe u dvorišta i na kuće. Pojedine civile su ubilii u kući, a neke od njih su izveli iz kuća i ubili na ulici i drugim mestima, što je sve za posledicu imalo uništenje i oštećenje civilnih objekata i smrt 21 civila.