Režim u Beogradu otvoreno se vratio na pozicije devedesetih, sistematski se truje atmosfera i svaka kritika na račun srpskog nacionalizma i ratne politike sve češće završava šovinističkim incidentima.
Režim u Beogradu otvoreno se vratio na pozicije devedestih, kaže Sonja Biserko (Al Jazeera)
Fond za humanitarno pravo predstavlja drugu digitalnu arhivsku kolekciju „Srebrenica u javnom diskursu Srbije”.
Cilj digitalne kolekcije je da prikaže glavne odlike zvanične politike sećanja na Srebrenicu u Srbiji, kroz pregled najupečatljivijih narativa o Srebrenici – od 1995. godine do danas. Kolekcija sadrži preko stotinu isečaka iz štampe i drugih medija, a akcenat je na izjavama nosilaca političkih funkcija koji dominantno usmeravaju javni diskurs i oblikuju javno mnjenje.
Od jula 1995. godine, odnos državnih funkcionera i institucija Srbije prema Srebrenici prošao je kroz više faza čija je zajednička crta poricanje. Poricanje zločina, broja žrtava, genocida i odgovornosti države, relativizacija zločina i veličanje ratnih zločinaca – smenjuju se i prepliću tokom poslednjih 26 godina. Do danas, nijedan nosilac izvršne vlasti u Srbiji nije priznao genocid u Srebrenici, a zvanične komemoracije žrtava ne postoje.
Digitalna arhivska kolekcija „Srebrenica u javnom diskursu Srbije” dostupna je na sledećem linku.
Fond za humanitarno pravo (FHP) poziva mlade građanke i građane Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, Hrvatske i Srbije da se prijave na konkurs za upis pete generacije studenata Regionalne škole tranzicione pravde, koja će se održati u onlajn formatu, od 6. do 10. decembra 2021. godine.
O Školi
Regionalna škola tranzicione pravde je program neformalnog obrazovanja o osnovnim konceptima tranzicione pravde, sudski utvrđenim činjenicama o zločinima počinjenim tokom oružanih sukoba na tlu bivše Jugoslavije, mehanizmima za utvrđivanje tih činjenica, potrebi za institucionalnim reformama u post-konfliktnim državama, politikama sećanja i srodnim aspektima procesa suočavanja sa prošlošću.
Program pete po redu Regionalne škole zamišljen je kao serija od 17 interaktivnih sesija, tokom kojih će polaznici imati priliku da slušaju predavanja stručnjakinja i stručnjaka iz oblasti tranzicione pravde, kao i da diskutuju na različite teme.
Finalni raspored predavanja i lista predavača biće dostupni krajem novembra.
Radni jezici Škole će biti BHS i albanski, a tokom svih sesija biće obezbeđen simultani prevod. Komunikacija sa organizatorima će se odvijati na engleskom jeziku, te je znanje engleskog jezika poželjno.
Prijava
Na konkurs se mogu prijaviti mladi profesionalci zaposleni u državnoj upravi, studenti društvenih nauka završnih godina i post-diplomskih studija, aktivisti civilnog društva, članovi političkih partija, novinari i umetnici iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, sa Kosova, iz Hrvatske i Srbije.
Prijava za učešće vrši se popunjavanjem formulara na engleskom jeziku koji je dostupan ovde, najkasnije do 21. novembra 2021. godine u 23:59h. Primljeni kandidati i kandidatkinje će biti obavešteni do 26. novembra 2021. godine.
Eventualna pitanja u vezi sa prijavama na Regionalnu školu tranzicione pravde, njenim održavanjem i programom možete uputiti na email adresu tj-school@hlc-rdc.org.
Fond za humanitarno pravo (FHP) objavio je svoj peti digitalni narativ „Zločini nad Hrvatima u Vojvodini“. Digitalni narativ je nastao na osnovu istoimenog Dosijea koji je FHP predstavio javnosti u januaru 2019. godine.
Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine u Republici Srbiji u periodu od 1991. do 1995. godine sprovođena je kampanja zastrašivanja i pritisaka na hrvatsko stanovništvo sa ciljem da se isele iz svojih kuća i napuste Srbiju. Kampanja čiji se intenzitet menjao i dostizao vrhunce u drugoj polovini 1991. godine, od proleća do jeseni 1992. i u leto 1995. godine rezultirala je proterivanjem nekoliko desetina hiljada Hrvata iz Vojvodine. Nasilje nad Hrvatima u Vojvodini uključivalo je napade na privatnu imovinu i verske objekte, pretnje, fizičke napade i ubistava.
Fond za humanitarno pravo je tokom devedesetih kontinuirano prikupljao izjave i izveštavao o pritiscima kojima je bilo izloženo hrvatsko stanovništvo u Srbiji. Deo te arhive je sada dostupan javnosti.
Digitalni narativ je dostupan na sledećem linku.
Od 2012. godine, kada je Srpska napredna stranka došla na vlast u Srbiji, ratovi devedesetih postali su centralna tema državne politike sećanja i ključni za politički legitimitet državnih vlasti. Državni rad na sećanju zasniva se na populističkom diskursu o povratku nacionalnog ponosa po kojem su sve prethodne vlasti i međunarodna zajednica naterali srpski narod da se stidi svojih heroja i žrtava ratova devedesetih. Sadašnji režim koristi činjenicu da za vreme njihovih prethodnika nije bilo fokusa na devedesete kao izvor legitimiteta. Prema dominantnom narativu, srpski narod konačno može i sme da se sa ponosom seća svojih heroja i žrtava. Legitimitet državnih vlasti se gradi na njihovoj posvećenosti izgradnji industrije sećanja koja obuhvata komemoracije velikih razmera, upotrebu medijskih tehnologija, kulturnu proizvodnju i nove načine diseminacije dominantnih narativa.
U Sjeverinu, mjestu između Rudog i Priboja, obilježena je 29. godišnjica od otmice i ubistva 17 Bošnjaka, državljana Republike Srbije iz tog mjesta.
I ove godine je kao i prethodne organizirano obilježavanje u manjem broju prisutnih zbog epidemioloških mjera.
Pored članova porodice, skupu su prisustvovali i predstavnici Mešihata Islamske zajednice na čelu sa potpredsjednikom Mešihata dr. Rešad ef. Plojovićem.
Suru Jasin su na samom početku proučili Muhedin ef. Latifović, Mehrudin ef. Genjga, Jasmin ef. Eminić, Edin ef. Hamzić, Harun ef. Eminagić i Muhamed ef. Hurem.
Prisutnima se ispred porodica odvedenih obratio Omer ef. Hodžić istakavši da ih najviše boli što za šehide Sjeverina pravda ne postoji.
Aktivistima za ljudska prava nije dozvoljeno da prisustvuju konferenciji za novinare koju je u Beogradu organizovao osuđeni ratni zločinac Dragan Vasiljković, a na kojoj je traženo pomilovanje Zvezdana Jovanovića, osuđenog ubice premijera Srbije Zorana Đinđića.
Na konferenciji je 22. oktobra, uz Vasiljkovića, učestvovao i vođa ultradesničarske organizacije “Levijatan” Pavle Bihali, a nekoliko muškaraca koji su bili ispred sale za konferencije zaustavili su aktiviste za ljudska prava, upućujući im uvrede i pretnje.
“Mnogi od njih su imali obeležja ‘Levijatana’ i nisu nam dozvolili da uđemo, iako smo samo hteli da čujemo šta će da kažu. Među poslednjim stvarima koje su nam rekli je da ćemo da ‘dobijemo ono što zaslužujemo’. Stajali smo tamo neko vreme i onda smo otišli”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) aktivistkinja za ljudska prava Anita Mitić.
Srbija, često kritikovana zbog svog stava prema ratnim zločinima, tvrdi da želi da pokrene veći broj sudskih procesa, da zaštiti žrtve i bolje sarađuje sa drugim državama bivše Jugoslavije u ostvarivanju pravde – ali u njenoj novoj petogodišnjoj strategiji, ključni problemi ostaju nerešeni.
Omer Karabeg: U poslednje tri godine uhapšena su tri bivša borca Armije Bosne i Hercegovine kad su ušli u Srbiju. Poslednji slučaj bio je prošlog meseca kada je uhapšen Edin Vranj. To je izazvalo je krizu u odnosima između Sarajeva i Beograda, a BiH je zbog tog hapšenja povukla svog ambasadora iz Beograda. Ima li Srbija pravo da to čini?
Danas se navršava 29 godina od otmice i ubistva 17 građana Srbije bošnjačke nacionalnosti iz mesta Sjeverin kod Priboja, koje su počinili pripadnici snaga Vojske Republike Srpske (VRS) tokom rata u Bosni i Hercegovini (BiH). Fond za humanitarno pravo (FHP), Žene u crnom i Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda (Sandžački odbor) podsećaju da višegodišnja potraga porodica za posmrtnim ostacima žrtava još uvek nije okončana i da je neprihvatljivo da institucije Srbije punih 29 godina odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje, podršku i priznanje.
Dana 22. oktobra 1992. godine, u mestu Mioče (BiH), pripadnici jedinice „Osvetnici” zaustavili su autobus užičkog preduzeća „Raketa”, koji je saobraćao na redovnoj liniji od mesta Rudo (BiH) ka Priboju (Srbija). „Osvetnici”, koji su delovali u okviru VRS, legitimisali su sve putnike i zatim iz autobusa izveli 16 civila bošnjačke nacionalnosti. Oteti civili su vojnim kamionom odvezeni u motel „Vilina vlas” u Višegradu. Pripadnici „Osvetnika“ su ih tamo fizički zlostavljali, a potom ubili na obali Drine.
Ubijeni su: Melvida Koldžić, Mehmed Šebo, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Medredin Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović i Ramahudin Ćatović. Veče uoči ovog događaja, ispred porodične kuće u Sjeverinu otet je Sabahudin Ćatović, kojem se od tada gubi svaki trag.