Teme: Odluka MKSJ o puštanju V.Šešelja na privremenu slobodu, rad Haškog tribunala, procesi za ratne zločine pred Tribunalom i sudovima u Srbiji
Tema: Da li je ključno pitanje puštanja Šešelja na privremenu slobodu politički revanšizam ka nekadašnjim saradnicima ili odnos prema žrtvama i delima za koja je optužen?
Da li je Vojislav Šešelj iz “humanitarnih razloga” pušten na privremenu slobodu do izricanja presude ili je zapravo iznudio da ga “isteraju” iz tribunalove Pritvorske jedinice? I da li je pobačaj desetogodišnjeg mučnog traganja za istinom i pravdom prihvatljiva cena za kažnjavanje jednog “nepoćudnog sudije”?
Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo, Sandra Orlović, govori za Glas Amerike o procesuiranju ratnih zločina u Srbiji u poslednjoj deceniji i odsustvu političke volje da se na nasledje ratnih zločina počinjenih 90-ih godina odgovori kroz institucije i mere pomoći žrtvama.
U četvrtak 6. novembra 2014. godine, u Biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je treća konsultativna sesija povodom izrade Predloga Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Sastanak je bio posvećen zaštiti svedoka i žrtava ratnih zločina.
Upravni sud u Novom Sadu doneo je 22. oktobra 2014. godine presudu kojom je odbio tužbu Fonda za humanitarno pravo (FHP) protiv Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju (Pokrajinski sekretarijat) zbog nepriznavanja statusa civilnog invalida rata A.S.-u iz Vojvodine koga su pripadnici JNA pokušali lišiti života na njegovom radnom mestu u septembru 1991. godine, nedaleko od Apatina. Zbog ovakve presude Upravnog suda, FHP će podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.
Amnesty International predstavio je 4. novembra izveštaj “Srbija: Okončati kulturu nekažnjivosti po međunarodnom pravu”, koji je na engleskom jeziku objavljen sredinom juna 2014 .
Objavljen je novi broj biltena kroz PRISTUPANJE ka PRAVDI!
Sedmi broj biltena prenosi iskustva Hrvatske, koja je deo svojih napora u toku pregovora o pristupanju Evropskoj uniji usmerila i na unapređivanje procesuiranja za ratne zločine. Zahtev da se ova pitanja uključe u reformske procese u oblasti vladavine prava Hrvatskoj su došle iz Evropske unije, kao standardi koji moraju biti ispunjeni pre stupanja u zajednicu evropskih država. O tome piše Kristian Turkalj, pregovarač za poglavlja 23 i 24 Ministarstva pravde Republike Hrvatske.
Predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, Semiha Kačar, piše o potrebi da Srbija prizna odgovornost za zločine koji su počinjeni nad stanovništvom Sandžaka tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji, procesuira odgovorne za ove zločine a iz institucija ukloni pojedince koji su bili umešani u njih, te da žrtvama i članovima porodica stradalih prizna status civilnih žrtava rata.
Rubrika novosti donosi pregled najnovijih dešavanja u oblasti tranzicione pravde i evropskih integracija Srbije.
Zbog obustave rada advokatskih komora Srbije i Beograda, suđenja za ratne zločine nisu održavana od 10. septembra.
Vaše mišljenje i komentari na bilten i/ili teme koje pokreće su dobrodošli, i možete ih poslati emailom na towardsJUSTICE@hlc-rdc.org ili se uključiti u diskusiju na Twitteru uz korišćenje #towardsJUSTICE.
Svoj primerak biltena preuzmite ovde.
U utorak 28. oktobra 2014. godine, u Biblioteci Fonda za humanitarno pravo (FHP) održana je druga konsultativna sesija povodom izrade Predloga Strategije procesuiranja ratnih zločina u Srbiji. Sastanak je bio posvećen predsudskoj fazi predmeta ratnih zločina.
Navršava se 22-godišnjica otmice i ubistva 17 građana bošnjačke nacionalnosti Srbije iz Sjeverina. Ubijeni Sjeverinci nisu još dolično sahranjeni, sve ubice još nisu osuđene, a država Srbija nije priznala svoj zločin. Žene u crnom će 22.10.2014. učestvovati na komemoraciji u Sjeverinu, izražavajući saosećanje i bol sa porodicama ubijenih.