Posts Written By: hlcadmin

Srebrenica: 28 godina izbegavanja odgovornosti

Institucije Republike Srbije već 28 godina prikrivaju, poriču i minimizuju genocid u Srebrenici; podržavaju, štite i slave one koji su ga počinili, a prikrivaju i izbegavaju odgovornost državnih organa za podržavanje njegovog izvršenja. Optuženi za učešće u srebreničkom genocidu u Srbiji nalaze utočište, a osuđeni aktivno učestvuju u javnom i političkom životu, slobodni da iskrivljuju činjenice i minimiziraju razmere genocida. Pravosudne vlasti, uključujući i Tužilaštvo za ratne zločine, direktno i indirektno usporavaju i opstruišu utvrđivanje činjenica o genocidu u Srebrenici pred domaćim sudovima. Kvalifikacija zločina u Srebrenici kao genocida se ne primenjuje, broj žrtava se umanjuje, a retkim osuđenim počiniocima odmeravaju se neprimereno male kazne. Svaka veza državnih organa Srbije sa izvršenjem genocida brižljivo se prikriva u procesima pred domaćim sudovima.

Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je ovakvo postupanje državnih organa neprihvatljivo i štetno. Tražimo da pravosudne institucije procesuiraju sve one za koje postoje dokazi o njihovom učešću u genocidu, a da se suđenja sprovode bez odugovlačenja. Od zvaničnika i institucija Republike Srbije zahtevamo da prestanu sa praksom poricanja genocida, uvaže sudski utvrđene činjenice o zločinima počinjenim u Srebrenici, a da žrtvama i njihovim porodicama upute iskreno izvinjenje i dodele pravedne reparacije.

Odugovlačenje suđenja pod spornim okolnostima promene člana veća

Fond za humanitarno pravo (FHP) ukazuje da promena člana sudskog veća u predmetu Srebrenica, sedam godina od početka postupka, izaziva sumnju u namere pravosudnih organa Republike Srbije da suđenje sedmorici bivših pripadnika Specijalne brigade MUP Republike Srpske za ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila privedu kraju i izreknu pravične presude. Iako je Zakonikom o krivičnom postupku određeno da glavni pretres mora početi iznova ukoliko se izmeni sastav sudskog veća, u ovom slučaju su sporne okolnosti koje su dovele do promene člana veća.

Visoki savet sudstva nije ispunio svoju obavezu da donese obrazloženu odluku o tome da li se sudiji produžuje mandat, što je imalo za posledicu neminovnu promenu člana sudskog veća. U cilju okončanja postupaka za ratne zločine bez odugovlačenja, i radi zaštite članova porodica žrtava i svedoka od dodatne traumatizacije, FHP traži da Visoki savet sudstva ispunjava svoje obaveze i da postupa u interesu pravičnog okončanja postupaka, bez daljih odlaganja.

Nenad Golčevski: Ovo je presuda koja osvešćuje

Vučić, Šešelj i veze kojih se ne odriču

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio je ovog vikenda na slavlju osuđenog ratnog zločinca i svog političkog oca Vojislava Šešelja.

Snimak iz jednog beogradskog restorana na kojem sedi u društvu Šešelja dok im pevaju četničke pesme proširio se 12. juna društvenim mrežama.

Vučić je istog dana za televiziju Hepi izjavio da je bio na proslavi povodom venčanja Šešeljevog sina iako, kako je naveo, vode “različitu politiku”.

“Ne stidim se što sam kumovima otišao da čestitam krštenje i venčanje”, rekao je Vučić, odgovarajući na kritike dela javnosti u Srbiji i regionu.

Nakon 7 godina, ponovo počelo suđenje za ubistvo 1.313 Bošnjaka u Kravici

Zločinci u javnosti: Patriotizam koji ratne zločine čini ‘nevažnim’

KONKURS za poziciju: Finansijska menadžerka / menadžer

Fondacija Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju Finansijske menadžerke / menadžera na određeno vreme, na period od sedam meseci. Nakon isteka ovog perioda, u slučaju obostrane zainteresovanosti, postoji mogućnost produžetka radnog odnosa.

‘Ćutanje kao poricanje’: Vlasti u Beogradu bez reakcija na presudu Stanišiću i Simatoviću

Vlasti u Srbiji ćute tri dana nakon osuđujuće presude za ratne zločine bivšim čelnicima obaveštajne službe Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, pred međunarodnim sudom u Hagu.

Nekadašnji šef Službe državne bezbednosti (SDB) Srbije Jovica Stanišić i njegov zamenik Franko Simatović su 31. maja pravosnažno osuđeni na po 15 godina zatvora zbog zločina u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, za vreme rata od 1992 do 1995. godine.

Čelnici obaveštajnih struktura u Beogradu tokom devedesetih tako su postali prvi zvaničnici Srbije osuđeni za ratne zločine u Bosni i Hercegovini.

Presudom je, ukazuje direktor nevladinog Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nenad Golčevski, potvrđeno učešće Srbije u ratu na prostoru Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

“Državni organi Srbije, organi službe državne bezbednosti, učestvovali su u činjenju zločina”, istakao je on.

Optuženi za genocid u BiH u Srbiji dobio minimalnih pet godina zatvora

U Bosni i Hercegovini (BiH) optužen je za genocid. U Srbiji je sklopio sporazum sa Tužilaštvom i osuđen je na minimalnih pet godina zatvora.

Miomir Jasikovac, nekadašnji komandir čete vojne policije Zvorničke brigade Vojske Republike Srpske optužen je Srbiji za ratni zločin u decembru 2022, svega desetak dana nakon što je Tužilaštvo BiH protiv njega podiglo optužnicu za genocid.

Tako je Beograd još jednom “preduhitrio” Sarajevo i onemogućio dalje postupanje prema optuženima za zločin genocida, koji borave u Srbiji.

Da je reč o istoj osobi nije bilo moguće saznati jer je Tužilaštvo za ratne zločine Srbije svoju optužnicu objavilo bez navođenja imena okrivljenog.

Zahtevom za uvid u presudu Višeg suda, RSE je potvrdio da je reč o Miomiru Jasikovcu.

Beograd ga, međutim, nije optužio za genocid jer Srbija odbija da ga prizna i da sudi za ovo delo.

“Na ovaj način je zapravo onemogućeno suđenje po optužnici Tužilaštva BiH koja je teretila Jasikovca za genocid i ubistvo oko 2.300 ljudi”, rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) istraživačica ratnih zločina Jovana Kolarić.

TV Liberty: Negiranje genocida - krivične prijave na čekanju

Srbija će nositi historijsku hipoteku nakon presude Stanišiću i Simatoviću

Nadam se da će doći neko drugo vrijeme, kada će se o ovoj presudi govoriti na neki drugi način, u skladu s činjenicama, kazala je za Al Jazeeru Nataša Kandić.

“Očekivano je da se ovako važna presuda prećuti, da se o njoj ne govori, da se ne kaže ništa o tome šta sledi, šta bi trebalo uraditi nakon ove presude da se podseti javnost na suđenja ‘Škorpionima’ u Beogradu, da se podseti javnost šta je bilo 1. juna 2005. godibe, kada je objavljen snimak ‘Škorpiona’, kako je to suđenje proteklo, šta su pripadnici ‘Škorpiona’ rekli, a šta je prećutano u presudi tog suda”, kazala je za Al Jazeeru osnivačica Fonda za humanitarno pravo (FHP) Nataša Kandić.

Kandić: Srbija će nositi historijsku hipoteku nakon presude Stanišiću i Simatoviću

Preuzeto sa portala Al Jazeera