Hiljade građana u Srbiji ne mogu da ostvare prava kao civilne žrtve rata, jer je postojeći zakon diskriminatorski prema njima, neke kategorije žrtva nisu obuhvaćene, postavljeni su brojni uslovi, mnogi ne znaju da imaju prava.
Oružani sukobi na prostoru bivše Jugoslavije trajali su od 1991. do 2001. godine. Sukobi u Hrvatskoj (1991-1995), Bosni i Hercegovini (1992-1995) i na Kosovu (1998-1999) rezultirali su masovnim ubistvima civila, etničkim čišćenjem i progonom stotina hiljada ljudi, ali i velikim brojem teških zločina, neviđenih na tlu Evrope od završetka Drugog svetskog rata. Srbija je u ovim sukobima imala aktivnu i involviranu ulogu. U kontekstu oružanih sukoba, vlasti u Srbiji su za vreme celog ovog perioda bile odgovorne za teška kršenja temeljnih prava sopstvenih građana iz reda nacionalnih manjina, ali i nekih pripadnika većinskog srpskog naroda. U Srbiji danas živi značajan broj građana koji su usled rata izbegli iz drugih država bivše Jugoslavije, a najveći deo ostao je da živi u njoj trajno. Među njima je nemali broj onih koji su preživeli zločine čije fizičke i psihičke posledice trpe i danas, a mnogi su u ratu izgubili jednog ili više članova porodice.
* Od ukupno 27 aktivnosti koje su predviđene akcionim planom, Srbija je njih 12 u potpunosti realizovala, 10 aktivnosti je ostalo crveno, dok se njih pet vodi kao delimično realizovanoKada se govori o reformi sistema za kažnjavanje ratnih zločina, gledano kroz perspektivu nedavno objavljenog izveštaja o ispunjenosti akcionog plana za Poglavlje 23, Srbija je od aprila do jula ove godine napravila diskretan napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.
U utorak 22. avgusta 2017. godine Fond za humanitarno pravo (FHP) predstaviće izveštaj „Pravni i institucionalni okvir u Srbiji u pogledu prava i potreba civilnih žrtava rata”. Prezentacija će biti održana u Velikoj sali Medija centra u Beogradu (Terazije 3, II sprat), sa početkom u 11 časova.
Fond za humanitarno pravo raspisuje konkurs za poziciju konsultanta za razvoj organizacije, sa iskustvom u oblasti Outreach-a i Fundraising-a. Rok za prijave je 24. septembar 2017. godine.
Za detaljniji opis, pogledajte ToR.
Bila je nedjelja, 10. maj 1992. godine, oko četiri sata po podne kada su na podrumska vrata, gdje sam se krila sa svojom porodicom, rodbinom i prijateljima navalili arkanovci, njih oko 30.
Imali su namjeru da bace bombu unutra. Moja tetka ih je zamolila da to ne čine. Pojavio se arkanovac na vratima i veoma grubo rekao da se predamo. Izašli smo iz podruma sa podignutim rukama. Postrojili su nas u kolonu jedan po jedan i poveli. Vodili su nas tako oko hiljadu metara. Za sve to vrijeme padale su granate. Uveli su nas u jednu napola srušenu kuću. Tu smo ostali oko pola sata, dok su oni pljačkali i odnosili sve vrednije stvari. Odatle su nas poveli prema centru Grada i uveli u jedan stan.
U centru Tuzle, na Trgu žrtava genocida u Srebrenici, i danas su se kao i svakog 11. dana u mjesecu okupile preživjele žrtve genocida koje su ponovile zahtjeve da se pred lice pravde izvedu oni koji su činili zločine, te da se više i efikasnije radi na pronalasku nestalih osoba.
˝Pune 22 godine pokušavamo da dođemo do posmrtnih ostataka svojih najmilijih. Tražimo još preko hiljadu osoba nestalih tokom genocida. Kažem preko hiljadu, jer kompletne porodice su ubijane, a kada smo prijavljivali, morali smo lično prijavljivati ko se vodi kao nestao, tako da neke niko nije mogao prijaviti. Nezadovoljni smo radom Tužilaštva BiH, ali i radom Instituta za traženje nestalih BiH koje je na nivou cijele države i tu uvijek ima određenih opstrukcija i nema dogovora˝, poručila je Hajra Ćatić, predsjednica Udruženja ˝Žene Srebrenice˝.
Ćatić je izjavila da više od hiljadu porodica još nije pronašlo svoje najdraže, a mnoge majke su i umrle, a nisu dočekale da ukopaju svoje najdraže.
Istaknula je da je neophodno da se oni koji su činili zločine, učestvovali i kreirali genocid što prije izvedu pred lice pravde.
˝Mi se borimo za pravdu, ali sve to ide toliko sporo i predugo traje˝, navela je Ćatić.
Preuzeto sa portala N1
U Bosni i Hercegovini i danas se traga za blizu sedam hiljada osoba nestalih tokom rata. Više od 20 hiljada nađeno je u masovnim grobnicama i identificirano. Ipak, u posljednje vrijeme sve teže se dolazi do informacija o masovnim grobnicama. Mnogi, koji tvrde da znaju gdje se nalaze, za te informacije traže novac.
Preuzeto sa portala Al Jazeera Balkans
Pravna procedura kojom se najpre odbacuje optužnica protiv osmorice okrivljenih za, učešće u ubistvu 1.313 Bošnjaka u selu Kravice kod Srebrenice (Apelacioni sud 13. jula 2017.godine), a zatim se i odbacuje predlog Tužilaštva za ratne zločine da se nastavi postupak (Viši sud 3. avgusta 2017) sasvim je u skladu sa zakonom i drugačiji ishod nije mogao ni biti, rekla nam je Marina Kljajić iz Fonda za humanitarno pravo.
Ona se čudi što se, nakon odluke Apelacionog suda o odbacivanju optužnice, Tužilaštvo za ratne zločine uopšte obratilo Višem sudu tražeći da se postupak nastavi, jer to pravno nije moguće.
Porodice žrtava, udruženja i brojni građani obilježili su 25. godišnjicu zločina na Korićanskim stijenama na obroncima Vlašića, kada su pripadnici Interventnog voda prijedorske policije ubili 224 bošnjačkih i hrvatskih civila.